Споразум о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је закључен у Бечу 29. јуна 2001. године, ступио је на снагу 2. јуна 2004, након његове ратификације од стране свих држава сукцесора. Саставни део Споразума је и Анекс "Ц", који регулише питања поделе финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ.
У циљу спровођења Анекса "Ц", од дана потписивања Споразума до фебруара 2006. године одржано је 16 састанака Комитета за расподелу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ, у чијем раду су учествовали представници свих држава сукцесора. Комитет је постигао значајне резултате у погледу имплементације Анекса "Ц" и поделе имовине бивше СФРЈ, упркос чињеници што је Хрватска одбијала да ратификује Споразум (ратификовала га је тек марта 2004).

У склопу решавања питања поделе девизних средстава Народне банке бивше СФРЈ која су блокирана на рачунима код страних банака, а у складу с иницијативом Администрације САД, априла 2003. реализована је подела девизних средстава у износу од око 237 милиона долара блокираних на рачунима у америчким банкама. Србији и Црној Гори припао је износ од око 90 милиона долара (38% укупног износа деблокираних средстава).

У вези с решавањем односа из клириншког периода пословања постигнут је споразум којим је регулисан клириншки дуг Руске Федерације према бившим југословенским републикама у укупном износу од око 1,3 милијарде клириншких долара. Мултилатерални Меморандум између Владе Руске Федерације и влада држава сукцесора бивше СФРЈ о регулисању међусобних финансијских потраживања по обрачунима везаним за робни промет између бивше СФРЈ и бившег СССР-а потписан је 17. септембра 2003. године.

Представници држава сукцесора одлучили су да се механизам и методологија поделе монетарног злата у BIS-у, Базел, примене и на поделу преосталог монетарног злата Народне банке бивше СФРЈ у складу с процентима предвиђеним Споразумом (СЦГ припада 38%), о чему је постигнута сагласност маја 2005.

У јулу 2005. представници држава сукцесора постигли су договор о подели девизних средстава у износу од око 221 милион долара замрзнутих на рачунима Народне банке бивше СФРЈ код банака у иностранству (осим у САД, где су средства деблокирана и подељена 2003). Расподела наведених средстава међу државама сукцесорима извршиће се такође применом процената из Споразума о питањима сукцесије, према којима би Србији и Црној Гори припало 38%, или око 84 милиона долара.

Постигнут је и значајан споразум о регулисању обавеза по нераздуженим гаранцијама које је издао Војни сервис Народне банке бивше СФРЈ. У складу с постигнутим договором, потенцијалне обавезе по тим гаранцијама преузеће конкретна предузећа са територије свих држава сукцесора која су крајњи корисници средстава по пословима за које су издате поједине гаранције.

У фебруару 2006. године постигнут је споразум о подели акцијског капитала бивше СФРЈ у Јубмес банци а.д. Београд у складу са процентима из Споразума о питањима сукцесије.

На наредним састанцима Комитета очекује се разматрање преосталих питања везаних за поделу финансијске активе и пасиве бивше СФРЈ, нарочито питања утврђивања стања и поделе потражног и дуговног салда на клириншким и специјалним рачунима Народне банке бивше СФРЈ (осим СССР-а), подела дуга бивше СФРЈ по либијском кредиту и др.