Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala je 1931. godine članica Banke za međunarodne obračune (BIS). Učešće bivše SFRJ u kapitalu BIS-a iznosi 8.000 akcija, od čega je 4.000 upisano 30. juna 1931. godine, a ostatak 9. juna 1969. Ukupna vrednost akcija iznosi oko 20 miliona zlatnih švajcarskih franaka, a to predstavlja 1,33% ukupnog kapitala BIS-a (pet miliona u efektivi i 15 miliona u vidu "kapitala na poziv", što donosi dividendu od oko 200 zlatnih švajcarskih franaka po akciji godišnje).

Narodna banka Jugoslavije zaključila je poseban aranžman sa BIS-om 18. decembra 2000. godine u iznosu od 100 miliona SAD dolara, na osnovu zaloge zlatnih i deviznih rezervi bivše SFRJ u toj banci.

SR Jugoslavija je 10. juna 2001. godine ponovo postala članica Banke za međunarodne obračune.

Na Skupštini BIS-a, na kojoj je doneta odluka o obnavljanju članstva SR Jugoslaviji, izvršena je i podela akcija, zlata i deviza bivše SFRJ koji su u njoj bili deponovani. BIS je izdala odgovarajući broj novih akcija, koje su podeljene među centralnim bankama pet zemalja naslednica bivše SFRJ - Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Republike Makedonije, Slovenije i Jugoslavije.

Tom podelom SR Jugoslavija je dobila 2.920 akcija, čija je pojedinačna vrednost 16.000 švajcarskih franaka, kao i zlato i devize u vrednosti od oko 160 miliona dolara, za koji iznos će se povećati devizne rezerve zemlje.