latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 


Говор гувернера Јоргованке Табаковић на састанку са Француско-српском привредном комором

Београд, 15. март 2016. године

Ваша екселенцијо госпођо Моро,
Поштоване даме и господо,

Задовољство ми је да вам се обратим и изразим вам захвалност што сте уприличили овај скуп. Као гувернер Народне банке Србије данас сам са мојим сарадницима овде ради размене искустава о досадашњој сарадњи са субјектима чији су оснивачи из Републике Француске, али и ради јачања те сарадње у будућности. Као централна банка ове државе, у прилици смо да утичемо не само на финансијско-банкарску, већ посредно и на привредну сарадњу са Републиком Француском, што ћемо са задовољством и чинити.

Француска је традиционални пријатељ Србије, што наш народ богате историје препуне великих искушења, не заборавља. Томе сведочи и импозантни споменик захвалности Француској, недалеко одавде. Нашу будућу сарадњу, у складу са духом новог времена, свакако желимо да оријентишемо на поље економије, посебно имајући у виду да је Француска уважени члан Европске уније, којој и ми стремимо. Стога нас радује свака француска инвестиција, па и сваки облик привредног организовања попут ове заједничке коморе.

Подаци које сакупља и објављује Француско-српска привредна комора показују веома позитиван тренд у погледу привредне сарадње, посебно у последњих неколико година. Ипак, простор за раст итекако постоји и зато смо, између осталог, данас овде. Као што вам је познато, Народна банка Србије је институција са широким спектром надлежности, а сваку од њих трудимо се да обављамо максимално професионално, а притом и међусобно координирано, како бисмо постигли најбоље ефекте.

Када говоримо о инвестицијама из Француске усмереним у сектор услуга, свакако морам издвојити оне финансијске, над којима Народна банка Србије врши непосредан надзор, а у питању су пословно банкарство, осигурање, финансијски лизинг, као и добровољни пензијски фондови. Задовољство ми је што је Србија у свакој од наведених области имала директне инвестиције путем оснивања компанија са већинским француским капиталом.

У сферу банкарства француски субјекти ушли су међу првим инвеститорима и до данас изградили стабилно пословање и одличну репутацију. Са нама су данас представници „Credit Agricole“, „Societe Generale Srbija“ и „Findomestic BNP Paribas“ и ја их овом приликом поздрављам. У сфери осигурања француски субјекти присутни су, може се рећи, од скоро. Стога од њих и имамо већа очекивања, посебно имајући у виду да је домаће тржиште осигурања значајан потенцијал, који ишчекује замајац развоја. Народна банка Србије дала је свој допринос томе припремом и доношењем нове, модерне регулативе, која ће ову делатност приближити савременим светским стандардима. Поздрављам овом приликом и представнике „Societe Generale osiguranja“ и „AXA osiguranja“, уз подсећање да је прву „гринфилд“ лиценцу у делатности осигурања у Србији Народна банка Србије издала управо француском оснивачу – „Credit Agricole“-у. Данас је француски капитал присутан у делатности осигурања чак и у посредничко-заступничкој мрежи, за шта је пример и „Gras Savoye“. У сфери финансијског лизинга присутни су „Sogelease“ и „CA leasing“, док је у делатности добровољних пензијских фондова дошло до тржишне консолидације, тако да је „Societe Generale“ напустио непосредно обављање ових послова, али и даље, преко своје пословне банке, пружа кастоди услуге свим друштвима за управљање добровољним пензијским фондовима.

Верујем да свако од побројаних имена представља гаранцију да је Народна банка Србије у свим финансијским услугама за које је надлежна створила добру инвестициону климу, тј. да је креирала правно сигуран амбијент за оснивање и пословање, а да њене супервизијске активности само доприносе јачању тржишта и бољој заштити свих учесника, како на страни корисника, тако и на страни инвеститора. Већина представника ових финансијских институција активна је и у Савету страних инвеститора и у том својству такође могу да посведоче да смо при концептирању регулативе за коју смо надлежни били окренути максималној сарадњи, на обострано задовољство. То је концепт који сам зацртала још при преузимању руковођења Народном банком Србије, а при коме ћу свакако остати и у будућности. Сматрам да само заједничким снагама можемо доћи до најбољих решења, али и да ћемо их, подучени обостраним искуствима из праксе, континуирано прилагођавати и унапређивати.

С друге стране, сигурна сам и да чланови Француско-српске привредне коморе, из сфере индустрије и пољопривреде, кад год се нађу у улози корисника услуга банака, осигурања, лизинга или добровољних пензијских фондова, препознају рад и резултате Народне банке Србије на уређењу и стабилности тог дела финансијског система земље.

Поред свега наведеног, Народна банка Србије труди се да остварује континуиран утицај на пословну и инвестициону климу у Србији, на начин да она буде стимулативна за одржавање постојећих и привлачење нових страних инвестиција. Сходно закону који уређује наш рад, Народна банка Србије одговорна је за постизање и одржавање стабилности цена, доприноси очувању и јачању стабилности финансијског система, али и подржава спровођење економске политике Владе Републике Србије.

Ценовна стабилност је остварени циљ наше институције. У 2015. години инфлација је у просеку износила 1,9% а очекујемо да остане ниска и у 2016. години. Ниска и стабилна инфлација какву Србија има данас, и уназад готово три године, императив је очувања реалне вредности зарада и пензија и стварања предвидивих услова пословања. Имајући у виду да је наша економија мала, отворена и евроизована, девизни курс представља важну полугу стабилности финансијског система и извесности пословања. Веће осцилације курса битно отежавају очување ценовне и финансијске стабилности. То знамо ми који живимо и радимо у Србији, привреда и становништво који отплаћују кредите у Србији. Због тога очување релативне стабилности курса представља један од важних фактора јачања пословног и инвестиционог амбијента, а тиме и већих инвестиција и ниже премије ризика земље. Mи немамо дилему и наше опредељење за стабилност у сваком смислу нема алтернативу – ценовну, финансијску и релативну стабилност девизног курса. Управо по питању девизног курса, могу рећи да такву стабилност постижемо спречавањем прекомерних краткорочних осцилација на девизном тржишту. Од страних инвеститора добијала сам посебне похвале за овај резултат, а том приликом они су истицали да им је овај параметар од изузетног значаја у пословању. Стога га с поносом истичем и овде пред вама.

Такође, континуираним смањивањем референтне каматне стопе од маја 2013. године, отворили смо простор за опоравак кредитне и даљи раст економске активности. И заиста, пад каматних стопа био је један од фактора убрзања економског раста. Привреда, становништво и држава данас имају динарске кредите са каматним стопама које су на најнижем нивоу од преласка на режим таргетирања инфлације. Каматне стопе су у 2015. години пале и до 5 процентних поена у поређењу са претходном годином. Цифре говоре саме за себе – у питању су велике уштеде за привреду, грађане и државу. Економски раст потпомогнут је и нето страним директним инвестицијама у Србију које су у 2015. години износиле 1,8 милијарди евра, што је раст од 45,6% у односу на годину пре. Чињеница да су инвестиције у Србију данас усмерене у велики број пројеката и да долазе из већег броја земаља, сведочи о томе да су компаније које су се определиле за улагање у Србију сигурне да су направиле добар пословни потез. Ни у овој прилици не смемо заборавити домаће инвеститоре који су нам подједнако важни и потребни.

Успешном координацијом монетарне и фискалне политике, уз јасно разграничење надлежности институција, учврстили смо кредибилитет код свих релевантних чинилаца који сагледавају перспективе улагања у Србију. Ако би у једној реченици требало да сумирам резултате наше институције за општу инвестициону климу, могла бих да кажем следеће - ниска инфлација, каматне стопе које су на најнижем нивоу, усидрена инфлациона очекивања, релативно стабилан курс, стабилан и отпоран финансијски систем, раст инвестиционих кредита, раст поверења у домаћу валуту уз раст динарског задуживања становништва и раст динарске штедње. Да то није само наша оцена потврђују подаци, али и оцене кредитних агенција и релевантних међународних институција. Одличном сарадњом са Међународним монетарним фондом максимално доприносимо и позитивним сигналима који стижу из те важне институције, чији су аранжмани потпора домаћој економској стабилности.

Народна банка Србије посебно подржава и опредељење Владе Републике Србије у вези евро-интеграција и у том процесу непосредно учествујемо, кроз преговоре, али и кроз читав низ других активности на хармонизацији прописа и стварању повољнијег и сигурнијег инвестиционог амбијента, по угледу на земље каква је управо Француска. Све ове резултате постигли смо сопственим снагама, храбро се суочавајући са изазовима међународног окружења и светских финансијских токова. Надам се стога да ћемо и даље код вас наилазити на разумевање и подршку, коју сваким својим кораком и узвратно пружамо, на обострану добробит.

За крај, желела бих да додам још пар чињеница по питању француско-српске економске, али и културне сарадње. Народна банка Србије интензивно сарађује са француском централном банком, али и органом пруденционе супервизије финансијских институција. Централна банка Француске учествовала је и у пројекту пружања техничке помоћи за јачање институционалних капацитета Народне банке Србије, чиме се на најбољи начин наставља сарадња с краја претпрошлог и почетка прошлог века, када је француска централна банка израђивала српске новчанице. У светлу тога, пре неколико година у Banque de France одржана је изложба о сарадњи две централне банке, док се у Народној банци Србије сваке године обележава међународни дан франкофоније. Што се финансијских показатеља тиче, могу рећи да Република Србија редовно сервисира своје обавезе по основу дуга према Републици Француској, док је Република Француска у протеклих осам година донирала јавном сектору Републике Србије преко 16 милиона евра. Стање директних француских инвестиција у Републици Србији премашило је 800 милиона евра. Све наведено чини нам част, али нас и обавезује, услед чега ће Народна банка Србије наставити да буде један од стубова француско-српске сарадње.

Хвала вам.