latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Уводно обраћање гувернера Јоргованке Табаковић на стручном скупу „Српски дани осигурања“ у Аранђеловцу

 
Аранђеловац, 29. новембар 2017. године

Стање и изазови надзора домаћег тржишта осигурања

Поштоване даме и господо, цењени представници делатности осигурања, државних институција, привреде и универзитета, драги гости из иностранства,

Задовољство ми је што могу да вам се данас обратим и отворим овај скуп, први догађај овако великих размера, који је у целини посвећен делатности осигурања. Најпре бих истакла да у потпуности подржавам идеју организатора да на овај начин осигурању заједнички дамо место које заслужује, не само у финансијском систему земље већ и у животима сваког од нас, као грађана и корисника. Ова значајна, а често неправедно запостављана делатност, успела је да очува здраво језгро и да се као таква споро, али ипак неумитно развија. Колико год да динамика тог развоја није онаква какву као финансијски посленици, можда, прижељкујемо, пред осигурањем је свакако светла будућност. Као гувернер Народне банке Србије, институције која већ тринаест година врши надзор над осигурањем, данас ћу вам у кратким цртама изложити наше виђење те делатности, актуелних отворених питања и пожељних праваца њиховог решавања, као и друге аспекте и изазове нашег супервизијског посла.

Делатност осигурања се у више наврата драстично мењала и побољшавала од како је Народна банка Србије преузела супервизијску улогу. Та делатност се и даље континуирано мења и прилагођава европским стандардима. Сви субјекти који нису испунили критеријуме таквих прилагођавања напустили су делатност, да би у њу ушли нови тржишни играчи, углавном као зависна друштва међународно познатих осигуравајућих компанија. Тако је делатност осигурања током протекле деценије била и врло динамична у погледу страних директних инвестиција. Друштва за осигурање која су оснивали страни власници кренула су од врло високих иницијалних новчаних власничких улога, а с развојем свог пословања, постала су и сама озбиљни инвеститори у државне обвезнице, друге финансијске инструменте, а неретко су чак и оснивала своја зависна лица, или су улагала у изградњу непокретности. Данас, делатност осигурања Републике Србије чини седамнаест друштава за осигурање и четири друштва за реосигурање. Шест друштава за осигурање обавља истовремено послове животних и неживотних осигурања, док су преостала подељена по делатности – четири се баве искључиво животним, а седам искључиво неживотним осигурањима. Поред друштава за осигурање и реосигурање, у овој делатности учествују и деветнаест банака, седам давалаца финансијског лизинга и један јавни поштански оператор, који су добили сагласност за обављање послова заступања у осигурању. Такође, ту је и осамдесет шест правних лица за посредовање или заступање у осигурању и деведесет четири предузетника заступника у осигурању.

Финансијски показатељи су још увек скромни, ако их посматрамо у апсолутним износима, али свакако је похвално да сви, годинама уназад, бележе стабилан раст. Тако је укупна премија осигурања за прву половину 2017. године износила 48,8 милијарди динара (или 404 милиона евра), што је за 8,1% више у односу на исти период претходне године. У структури премије, учешће неживотних осигурања износило је 77,5%, а учешће животних осигурања 22,5%. Од појединачних врста осигурања, највеће учешће у укупној премији остварило је осигурање од одговорности због употребе моторних возила од 32%, а иза њега следе животна осигурања са 22,5%, имовинска осигурања са 20,9% и каско осигурање моторних возила са 8,5%. Билансна сума друштава за осигурање повећана је средином 2017. године на 230,9 милијарди динара (или 1,9 милијарди евра), што је раст од 10,3% у односу на крај другог тромесечја претходне године. У структури активе друштава за осигурање 44,1% односило се на дужничке хартије од вредности расположиве за продају, 14,5% на дужничке хартије од вредности с фиксним приносом, 8% на некретнине, постројења и опрему, 7,6% на потраживања, 6% на готовину и краткорочне депозите, а 3,7% на дужничке хартије од вредности које се исказују по фер вредности кроз биланс успеха. У структури пасиве техничке резерве исказују учешће од 70,3%, а капитал и резерве 20,7%. Друштва за осигурање задовољавају критеријуме адекватности капитала, утврђене позитивним прописима, и солвентна су и ликвидна. Тржиште осигурања у том смислу је стабилно и оспособљено за сервисирање обавеза према осигураницима, корисницима осигурања и трећим оштећеним лицима.

Регулаторни оквир делатности осигурања је у периоду 2014/15. година темељно реформисан, модернизован и унапређен. Од тада, Народна банка Србије у својим супервизијским активностима има и потпуно нову димензију, с обзиром на то да је регулатива делатности осигурања припремљена у целини с наше стране, чиме смо заокружили надзорни процес. Увидевши такве могућности, али и потребу да се регулатива и супервизија осигурања побољшају, лично сам формирала и водила радну групу која је у току 2014. године припремила реформски Закон о осигурању, који је крајем исте године, на наш предлог, усвојила Народна скупштина Републике Србије. Добили смо још тада позитивно мишљење у вези с предложеним решењима од свих релевантних субјеката – Владе Србије, Европске комисије, представника делатности осигурања, привредних субјеката и научних радника, а све то нас је само обавезало да истим правцем и наставимо, што смо учинили већ наредне године доношењем сета подзаконских аката Закона о осигурању. За две и по године примене, ови прописи остварили су бројне позитивне ефекте, о којима се већ доста говорило, али ја ћу искористити и ову прилику да напоменем да су наша очекивања испуњена, тј. да имамо регулаторни оквир који је решио бројна спорна питања, утврдио механизме боље заштите корисника, подстакао инвестициону активност и развој нових производа осигурања, подигао и прецизирао критеријуме капиталне адекватности, модернизовао системе управљања у осигурању, али и обезбедио већу транспарентност рада, односно праведније услове пословања у овој делатности. Све што смо на овај начин учинили омогућује нам не само да имамо квалитетније осигурање већ и да с тих основа радимо даље на модернизацији и приближавању савременим европским стандардима.

Надзор над обављањем делатности осигурања какав вршимо у последње две и по године суштински је другачији него у неким ранијим периодима. Зато ћу искористити ову прилику да пред свима вама изнесем и неке конкретне резултате нашег рада, као и ставове о одређеним питањима која су се у том раду отварала. Пре свега, потрудили смо се да реформишемо систем редовног финансијског извештавања друштава за осигурање, као и извештавања према нама као супервизору. На тај начин добили смо концизне и поуздане податке, на основу којих се брзо и лако могу идентификовати евентуални проблеми. Представницима делатности смо на врло јасан начин, понекад и непопуларним мерама, ставили до знања да се било какве манипулације извештајима, баш као ни крупне грешке у њима, неће толерисати. Самим тим, стекли су се услови да степен ангажмана, који као супервизори посвећујемо непосредној провери поузданости пословних књига и финансијског извештавања, буде далеко мањи, што нам омогућава да своје ресурсе и време посветимо новим темама које намећу изазови савременог окружења. Тако се наше контроле данас баве пословним планирањем, тржишним понашањем, као и многим другим областима деловања друштава за осигурање, чиме настојимо да то деловање као супервизори усмеравамо у правцу добре и корисне пословне праксе. Пословни планови, на пример, годинама су се доносили тек да се задовољи форма, а данас се заједнички трудимо да то буду квалитетни документи, који су корисни самим друштвима за осигурање у организацији свог рада, али и њиховом супервизору у праћењу дефинисаних пословних модела и циљева. Информисање уговарача осигурања је нова обавеза, која још увек наилази на извесне отпоре код друштава за осигурање, али је тога, срећом, све мање, јер заједничким деловањем схватамо колико је ово питање важно и колико доприноси не само бољој заштити корисника већ и подизању квалитета и кредибилитета делатности осигурања. Додатни трошкови које предуговорно информисање са собом носи, а које су многи тржишни учесници покушавали да избегну, заправо се морају посматрати као инвестиција у корисника, чија ће га лична сатисфакција учинити лојалним за будуће периоде, а то је у савременом окружењу најважнији ресурс сваког пословног ентитета.

Непосредне контроле делатности осигурања Народне банке Србије данас су ефикасније, с врло јасно дефинисаним циљевима и ефектима. У њима смо посебну пажњу посветили продаји осигурања, јер сматрамо да је она огледало ове делатности пред грађанима, па се зато не смеју дозволити било какви облици неовлашћеног деловања, неистинитог представљања или неприлагођавања производа осигурања стварним потребама корисника. Само здрав раст, заснован на задовољном кориснику, јесте пожељан. Начело добровољности осигурања, осим у посебним случајевима које утврди држава, јесте гарантовано. Нико нема право да зарад брзе зараде повређује ове принципе, јер тиме и читаву делатност осигурања репутационо угрожава. У том смислу, подржавамо акције Удружења осигуравача Србије, али их у будућности очекујемо и у још интензивнијем облику. Промоција осигурања, указивањем на његове предности за грађане, прави је пут за развој ове делатности. Такође, интерним механизмима професионалног удружења могу се обесхрабрити сви они који прокламоване вредности нарушавају. Циљ супервизора није промоција осигурања, нити је наша намера да то чинимо. Међутим, све што чини делатност, а има исправне и племените побуде, имаће нашу подршку. Начин продаје кључни је елемент развоја животних осигурања, јер је оно нека врста супститута дугорочној штедњи, док код имовинских осигурања посебну пажњу треба посветити накнади штета, која је заправо најбољи начин промоције пред грађанима. Наравно, никад не смемо заборавити трећа оштећена лица, која се без својства осигураника, као и без своје кривице, нађу у ситуацији да су им имовина или живот угрожени. Право накнаде тим лицима јесте и мора остати неприкосновено, услед чега ће овај аспект бити и даље интензивно присутан у нашим непосредним контролама.

Посредне контроле делатности осигурања Народне банке Србије представљају квалитетну иновацију, која је свакако обележила ову годину. Циљ нам је био да пронађемо одређене специфичне аспекте пословања друштава за осигурање, којима се у стандардној супервизији не посвећује посебна пажња, али су, с друге стране, веома битни за грађане. На тај начин покушали смо да квалитетније заштитимо, на пример, ученике основних и средњих школа, госте хотела, платиоце комуналних услуга, путнике у јавном саобраћају и друга лица која се налазе или се могу наћи у улози осигураника. Кроз такве контроле, ми смо се најпре упознали с начином рада друштава за осигурање која су одабрана као репрезентативна у тим сегментима, да бисмо потом утврђивали стандарде добре пословне праксе и кроз препоруке их давали целом тржишту у циљу његовог унапређења. Посебно желим да истакнем да су друштва за осигурање препознала ову нашу намеру и не само да су јој адекватно одговорила, већ су се и добровољно активно укључила у ширење и промоцију такве праксе. На овај начин, заједнички смо створили квалитетније услове за рад свих тржишних учесника, који и треба да делују по једнообразним принципима, а на које треба да се примењују исти стандарди и аршини од стране њиховог супервизора. Постигнутим резултатима  смо веома задовољни. Неке лоше праксе су потпуно елиминисане, неке унапређене, а неке сасвим нове, добре и пожељне, постају стандарди у пословању. На овај начин, посредна контрола осигурања направила је велики искорак из оквира пасивног колектора разних извештаја и података, чиме је опсег свог деловања довела на ниво који савремено тржиште осигурања захтева и заслужује.

Перспективе надзора осигурања нераскидиво су везане за европски пут наше државе. Народна банка Србије посебно подржава опредељење Владе Републике Србије у вези са евроинтеграцијама и у том процесу непосредно, кроз преговоре, учествујемо пре свега у области финансијских услуга, али и кроз читав низ других активности на хармонизацији прописа и стварању повољнијег и сигурнијег економског окружења како за привредне субјекте, тако и за грађане. Већ је опште познато да регулаторни циљ делатности осигурања у Србији, као и њене супервизије, представља правни оквир Солвентност 2. Од прошле године, њега већ примењују земље Европске уније, а ми који смо на путу ка њој имамо пред собом још један нови изазов. Ове смо чињенице и те како свесни и у свим нашим досадашњим активностима она је апсолутно узета у обзир. Закон о осигурању који имамо данас већ је у себе уградио одређене елементе правног оквира Солвентност 2, док смо за пут будуће пуне хармонизације утврдили стратегију по којој радимо. Имајући у виду нове рокове за комплетирање националног правног оквира у целини сазданог на европским стандардима, наш план је да до 2020/21. године изађемо с новом регулативом, којом ћемо испунити тај циљ. Остаје нам да се до тада добро припремимо, али и да припремимо тржиште које надзиремо. Зато смо већ урадили прелиминарни стрес-тест, а у плану нам је спровођење више квантитативних студија утицаја и дефинисање оптималног модела законских измена и подзаконских аката којима ће се оквир Солвентност 2 имплементирати до наведеног рока. Међутим, посебно је питање када ће они ући у примену, а може се очекивати да одређени број будућих одредаба има и одложено дејство. Свакако, пред нама је комплексан задатак да испунимо европске стандарде, а да притом сачувамо стабилност домаћег тржишта осигурања.

У овом актуелном тренутку, можда и највећи изазов јесте унапређење регулативе обавезних осигурања у саобраћају. То је посао који носи Министарство финансија, али уз свесрдну помоћ и координацију других државних институција, међу којима је и Народна банка Србије. На нашу иницијативу, делатност осигурања је и непосредно заступљена у овом послу, преко Удружења осигуравача Србије. У том смислу, веома је добро што су све релевантне стране данас окупљене овде и што ће једна од централних тема даљих излагања бити управо обавезна осигурања у саобраћају. Учешће у тим дискусијама узеће мој блиски сарадник, али оно што желим и лично да вам кажем јесте да око најосетљивијих питања мора бити постигнут консензус тржишних учесника, јер ћемо једино тако доћи до практично примењивог прописа, а управо је одсуство те особине и највећа мана доброг дела одредаба постојећег Закона о обавезном осигурању у саобраћају. Када се и тај посао заврши, имаћемо заокружен квалитетан регулаторни оквир делатности осигурања и отворићемо пут за даља унапређења прописа, која су већ поменута.

Поред свега наведеног, Народна банка Србије се труди да, у оквирима својих основних надлежности, остварује континуиран утицај на пословну и инвестициону климу у Србији, али и на општу ценовну и финансијску стабилност. У том смислу, моје данашње обраћање било би непотпуно без макар неколико речи о резултатима које смо постигли на том пољу. Од ове године, инфлациони циљ снижен је на 3% плус-минус 1,5 процентни поен, а инфлација се успешно одржава у његовим границама. Ниска и стабилна инфлација какву Србија има данас, и неколико година уназад, императив је очувања реалне вредности зарада и пензија, и стварања предвидивих услова пословања за све тржишне учеснике. Континуираним смањивањем референтне каматне стопе од маја 2013. године отворили смо простор за опоравак кредитне и даљи раст економске активности. Пад каматних стопа један је од фактора убрзања економског раста, а на тај начин постижу се и велике уштеде за привреду, грађане и државу. Економски раст потпомогнут је и нето страним директним инвестицијама у Србију, за које сам већ напоменула да су биле врло значајне за делатност осигурања. Својим деловањем у описаном смислу успели смо да учврстимо кредибилитет код свих релевантних чинилаца који сагледавају перспективе улагања у Србију. Ако на све то додамо и усидрена инфлациона очекивања, релативно стабилан курс, стабилан и отпоран финансијски систем, раст поверења у домаћу валуту, уз раст динарског задуживања становништва и раст динарске штедње, онда свакако имамо резултате којима се можемо поносити. Све то постигли смо сопственим снагама, храбро се суочавајући са изазовима међународног окружења и светских финансијских токова. Да ово није само наше мишљење, потврђују конкретни и јавно доступни подаци, али и све боље оцене кредитних агенција и релевантних међународних институција. Смањили смо буџетски дефицит, испунили све критеријуме које је пред нас поставио Међународни монетарни фонд и недавно успешно окончали и последњу, осму ревизију актуелног аранжмана с том институцијом.

За крај, желела бих да истакнем добру сарадњу коју Народна банка Србије има са Удружењем осигуравача Србије, а коју ћемо и надаље усмеравати ка развоју и модернизацији домаћег осигурања. Нека и ова конференција буде корак ка томе, али и ка далеко широј сарадњи у којој ће учествовати друге институције наше државе, а и земаља региона и Европске уније. Размена идеја, искустава и знања увек је обострано и вишеструко корисна. Зато данас, проглашавајући ову конференцију отвореном, желим да она постане традиционална и да на најбољи начин доприноси подизању нивоа квалитета осигурања у Србији, пре свега на корист свих наших грађана и привредних субјеката који су с том делатношћу повезани, било као запослени или пословни партнери, било као корисници њених услуга. Народна банка Србије за делатност осигурања остаће и даље непристрасан, квалитетан и поуздан супервизор.

Хвала вам.