Сарадња са Европском унијом

Прикључење Европској унији (ЕУ), као најважнијој европској интеграцији с јединственим тржиштем робе, капитала, услуга и људи, представља стратешки приоритет Републике Србије.

Република Србија је 7. новембра 2007. године парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. Потписивањем Споразума, Република Србија ће добити статус државе придружене ЕУ и први пут формализовати институционалну сарадњу са ЕУ. Две најважније обавезе које ће Република Србија потписивањем Споразума преузети јесу постепена либерализација трговине индустријским и пољопривредним производима и обавеза усклађивања прописа с правним тековинама ЕУ.

Споразум о стабилизацији и придруживању ступа на снагу након ратификације од стране  Европског парламента, парламената свих земаља чланица ЕУ и Народне Скупштине Републике Србије. Поступак ратификације обично траје од 18 до 24 месеца. Међутим, економски аспекти Споразума, тј. фазно успостављање зоне слободне трговине, почиње након ратификовања тзв. Привременог споразума , који је саставни део Споразума о стабилизацији и придруживању. Привремени споразум ступа на снагу у року од два до четири месеца од момента потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, након његове ратификације у Европском парламенту и Народној Скупштини Републике Србије.

После ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању, Република Србија ће, као придружена држава, бити у могућности да поднесе званичну кандидатуру за чланство у ЕУ. Процес прикључења зависиће од процене Европског савета да ли и у којој мери Република Србија испуњава прописане критеријуме за пуноправно чланство у ЕУ, односно у којој мери прихвата њене основне циљеве. Захтеви ЕУ који се постављају пред потенцијалне чланице заснивају се на закључцима Европског савета донетим на састанку у Копенхагену 1993. године. Ти закључци, познати као Критеријуми из Копенхагена , подразумевају следеће:

• стабилност демократских институција и владавину права, дакле – поштовање грађанских права и заштиту националних мањина;
• чврсто успостављене тржишне инструменте и функционисање тржишне економије, као и способност одолевања конкурентским притисцима и способност прилагођавања тржишним механизмима унутар ЕУ;
• спремност да се преузму обавезе које намеће чланство, односно приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније.

Документ о европском партнерству и даље остаје један од главних инструмената претприступне стратегије ЕУ према Републици Србији. У складу с тим, у фебруару 2008. године Савет министара ЕУ је донео Одлуку којом се ажурира Документ о Европском партнерству за Републику Србију. Нови Документ о Европском партнерству садржи нове приоритетне активности, које ће Република Србија реализовати у наредном двогодишњем, односно четворогодишњем периоду.

Ради лакше припреме државе, а нарочито администрације, за нове изазове и обавезе које ће проистећи из Споразума, Влада Републике Србије је у децембру 2007. године усвојила Одлуку о припреми Националног програма за интеграцију Србије у Европску унију (НПИ) . НПИ представља свеобухватан документ којим ће се омогућити планирање свих Владиних активности у процесу приступања, као и њихова ефикасна координација. Овај програм би заменио неколико других докумената који су припремљени током претходних фаза односа Србије и ЕУ и представљао својеврстан путоказ за будуће кораке. Такође, бавио би се не само обавезама које се тичу преношења правних тековина ЕУ у домаћи правни поредак већ и задацима који се морају спроводити како би се испунили политички и економски критеријуми приступања.

Улога Народне банке Србије у процесу придруживања ЕУ

Стратешка опредељеност Републике Србије ка европским интеграцијама обухвата процес транзиције из централизоване државне привреде ка функционалној тржишној економији. Основу сваке тржишне економије представља стабилан и развијен банкарски и финансијски сектор, а поуздана и функционално ефикасна централна банка представља основ макроекономске стабилности и, сходно томе, има кључну улогу у процесу европских интеграција.

У складу с тим, представници Народне банке Србије активно учествују у раду координационих тела које је Влада Републике Србије формирала у циљу ефикасног вођења преговора о чланству у ЕУ и спровођења Споразума о стабилизацији и придруживању. Полазећи од надлежности Народне банке Србије, учешће њених представника предвиђено је у следећим подгрупама задуженим за усклађивање појединих  области правних тековина ЕУ: за слободно кретање капитала; за конкуренцију; за финансијске услуге; за економска и монетарна питања; за статистику; за заштиту потрошача и заштиту здравља; за финансијски надзор и за финансије и буџет.

Представници Народнe банке Србије, у сарадњи са свим релевантним институцијама, активно учествују и у изради НПИ.

Нова документа о Европском партнерству за Републику Србију садрже, између осталог, и нове приоритете и препоруке, чија ће реализација бити у надлежности Народне банке Србије. Поред тих обавеза, Народну банку Србије очекују и значајне активности у погледу испуњења критеријума из Мастрихта, као услова за све потенцијалне чланице ЕУ које желе да постану део Европске монетарне уније.

Мастрихтски критеријуми

Мастрихтски критеријуми утврђени су Уговором из Мастрихта, на основу свеобухватне макроекономске анализе зоне евра. Испуњење тих критеријума захтева се од оних чланица ЕУ које желе да постану део јединственог монетарног подручја са заједничком валутом – евром.

Сматра се да је испуњење "критеријума конвергенције" и перманентно одржавање макроекономских параметара на утврђеном нивоу основни предуслов за трајну стабилност и уједначен економски развој унутар зоне евра. Обавеза испуњавања тих критеријума односи се на све потенцијалне чланице зоне евра, осим на оне које се, по основу постигнутих критеријума, већ налазе у јединственом валутном подручју.

Критеријуми конвергенције су:

1. Ценовна стабилност, тј. одрживо низак раст цена и просечна стопа инфлације која не прелази 1,5 процентних поена изнад просечне инфлације три најуспешније земље чланице. Инфлација се, иначе, мери на бази упоредивог индекса потрошачких цена; 
2. Дугорочна каматна стопа – просечна номинална дугорочна каматна стопа – не сме да прелази два процентна поена изнад просека три најуспешније земље чланице. Одредница за утврђивање каматне стопе су каматне стопе на дугорочне владине обвезнице или упоредиве хартије од вредности; 
3. Висина буџетског дефицита утврђена је тако да стопа планираног или оствареног буџетског дефицита не прелази 3% бруто друштвеног производа; 
4. Критеријум јавног дуга предвиђа да јавни дуг не прелази износ од 60% бруто друштвеног производа; 
5. Стабилност девизног курса и учешће у Механизму девизних курсева (ERM II). Овај критеријум односи се на поштовање утврђених маргина флуктуације девизног курса, без знатнијих одступања у периоду од најмање две године пре увођења заједничке европске валуте. Важно је истаћи да потенцијална земља чланица у наведеном периоду, у коме је њена валута укључена у Механизам девизних курсева, нема могућност да самоиницијативно своју валуту девалвира у односу на валуту неке друге земље чланице ЕУ с циљем побољшања конкурентности своје економије.

Сарадња са Европском централном банком

Народна банка Србије започела је интензивну сарадњу са  Европском централном банком (ЕЦБ) током 2008. године кроз реализацију пројеката који су финансирани средствима Европске уније.
У периоду од 1. септембра 2008. до 31. маја 2009. године реализован је Пројекат техничке помоћи ЕЦБ-а Народној банци Србије под називом „Анализа потреба Народне банке Србије“. У оквиру пројекта, у коме је учествовало 17 националних централних банака Европског система централних банака (ЕСЦБ), у шест пројектних области је анализиран постојећи регулаторни и оперативни оквир пословања Народне банке Србије у односу на стандарде ЕСЦБ-а. Коначан исход пројекта био је Извештај о процени потреба (Needs Analysis Report) Народне банке Србије с препорукама стручњака за унапређење пословања у областима у којима је потребно извршити одређена усклађивања с циљем оперативних припрема Народне банке Србије за укључивање у ЕСЦБ.

Након успешне реализације тог пројекта, сарадња је настављена на пројекту „Јачање институционалних капацитета Народне банке Србије,“ одобреног у оквиру програма претприступне помоћи Европске уније (Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA) за 2008. годину. У реализацији пројекта учествују представници ЕЦБ-а и 21 националне централне банке ЕСЦБ-а. Он треба да омогући спровођење препорука које су дали стручњаци ЕСЦБ-а у Извештају о процени потреба (Needs Analysis Report). Његов основни циљ је јачање институционалних капацитета и ефикасности Народне банке Србије у погледу спровођења њених основних функција. Резултати пројекта у виду стратегија, интерних смерница и економских модела треба да омогуће приближавање Народне банке Србије европским стандардима централног банкарства.

Реализација двогодишњег пројекта, који обухвата једанаест области пословања Народне банке Србије, почела је 1. фебруара 2011. године.