Народна банка Краљевине Југославије постала је 1931. године чланица Банке за међународне обрачуне (BIS). Учешће бивше СФРЈ у капиталу BIS-а износи 8.000 акција, од чега је 4.000 уписано 30. јуна 1931. године, а остатак 9. јуна 1969. Укупна вредност акција износи око 20 милиона златних швајцарских франака, а то представља 1,33% укупног капитала BIS-а (пет милиона у ефективи и 15 милиона у виду "капитала на позив", што доноси дивиденду од око 200 златних швајцарских франака по акцији годишње).

Народна банка Југославије закључила је посебан аранжман са BIS-ом 18. децембра 2000. године у износу од 100 милиона САД долара, на основу залоге златних и девизних резерви бивше СФРЈ у тој банци.

СР Југославија је 10. јуна 2001. године поново постала чланица Банке за међународне обрачуне.

На Скупштини BIS-а, на којој је донета одлука о обнављању чланства СР Југославији, извршена је и подела акција, злата и девиза бивше СФРЈ који су у њој били депоновани. БИС је издала одговарајући број нових акција, које су подељене међу централним банкама пет земаља наследница бивше СФРЈ - Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Македоније, Словеније и Југославије.

Том поделом СР Југославија је добила 2.920 акција, чија је појединачна вредност 16.000 швајцарских франака, као и злато и девизе у вредности од око 160 милиона долара, за који износ ће се повећати девизне резерве земље.