Лизинг индустрија, у модерном смислу, развијена је педесетих година XX века у САД. На територији Србије, посао финансијског лизинга правно је регулисан одредбама Закона о финансијском лизингу, који је донет у мају 2003. године, чиме је створен законски оквир за развој ове активности. Измене и допуне овог закона, којима је Народна банка Србије одређена као институција која издаје дозволе за обављање послова финансијског лизинга, даје сагласност на именовање органа управљања, врши надзор над пословањем даваоца финансијског лизинга и предузима корективне мере, донете су у јулу 2005. године.

Финансијски лизинг је посао у коме давалац лизинга:

са испоручиоцем предмета лизинга закључује уговор о испоруци (којим стиче право својине над предметом лизинга), при чему испоручиоца и предмет лизинга одређује прималац лизинга,
са примаоцем лизинга закључује уговор о финансијском лизингу, којим на примаоца лизинга преноси овлашћења држања и коришћења предмета лизинга на уговорено време, а прималац му за то плаћа уговорену накнаду у уговореним ратама.

Предмет лизинга може бити покретна непотрошна ствар, а минималан рок на који се закључује уговор о финансијском лизингу је две године.

Власништво над предметом лизинга, током целог периода трајања уговора о финансијском лизингу, остаје на даваоцу лизинга, при чему се тим уговором може предвидети тзв. право опције, тј. право примаоца лизинга да откупи предмет лизинга по истеку уговора. Прималац лизинга има пуно право да предмет лизинга несметано користи током трајања уговора о финансијском лизингу и да ужива све користи од његовог коришћења, али уједно сноси и све ризике и трошкове који произлазе из права власништва, иако формално-правно није власник предмета.

Финансијски лизинг представља један од начина финансирања улагања у основна средства, односно покретна непотрошна добра, те се јавља као алтернатива сопственим средствима, банкарским кредитима и задуживању путем емитовања дужничких хартија од вредности. Овај облик финансирања се често пореди са банкарским кредитима, јер су по неким карактеристикама слични (отплата у унапред одређеним ратама, камата, начин књиговодственог евидентирања...). Међутим, битне карактеристике финансијског лизинга које га суштински одређују у односу на остале видове финансирања су:

финансирање се увек одобрава за тачно одређени предмет,
набавку предмета врши давалац лизинга, а не прималац лизинга,
давалац лизинга је власник предмета током целог периода уговора о лизингу,
предмет лизинга уједно представља и средство обезбеђења наплате, због чега даваоци лизинга често не захтевају друга средства обезбеђења,
давалац лизинга има пуну заштиту у случају пропасти или оштећења предмета (осигурање предмета), неплаћања лизинг накнаде (повраћај предмета лизинга по посебном поступку), стечаја или ликвидације примаоца лизинга (излучно право).

Предности финансијског лизинга

Лизинг представља веома значајан вид финансирања привреде. Најбољи показатељ значаја лизинга представља стопа учешћа инвестиција у основна средства финансирана путем лизинга у укупним инвестицијама у основна средства једне привреде. Тако се, према подацима Леасеуропе за 2004. годину, ова стопа креће и до 24% (у Великој Британији и Ирској) и бележи константан растући тренд од 2000. године. Учешће лизинга у набавци основних средстава у земљама централне и источне Европе је такође значајно и у просеку износи 18,5%. С обзиром на то да се ради о новом виду финансирања код нас (највећи број давалаца лизинга је основан у 2003. години), овај показатељ за 2004. годину у Србији, према неким проценама, износи испод 4%.

Финансијски разлози. Кључна предност финансијског лизинга у односу на друге видове финансирања проистиче из чињенице да је давалац лизинга формално-правни власник предмета лизинга током трајања уговора о лизингу, што му омогућује преузимање већег ризика у смислу кредитне способности потенцијалног клијента. Из тог разлога је овакав вид финансирања погодан за новооснована, мала и средња предузећа, предузетнике и све кориснике са слабијом кредитном способношћу, односно кориснике који не располажу средствима која би могли да понуде на име обезбеђења кредита. Наиме, давалац лизинга доноси одлуку о одобравању финансирања не само на основу кредитне способности корисника (што је доминантан фактор при одлучивању о одобравању банкарског кредита и одређивању средстава обезбеђења која банке захтевају) већ и на основу процене степена утрживости предмета лизинга, односно могућности да се предмет лако и по реалној цени прода на тржишту.

Једноставнија процедура. Процедура одобрења финансирања је у случају финансијког лизинга најчешће краћа у односу на традиционалне видове финансирања. Разлог томе је што се додатна средства обезбеђења (нпр. хипотеке) најчешће не захтевају, а даваоци лизинга често имају успостављену пословну сарадњу са испоручиоцима предмета лизинга. Све наведено доводи до укупног смањења трансакционих трошкова.

Специјализација и искуство даваоца лизинга. Додатна предност финансијског лизинга, нарочито у случају новооснованих предузећа, јесте могућност даваоца лизинга да предмет прибави под повољнијим условима, на основу сарадње са испоручиоцем предмета лизинга и промета који испоручилац остварује преко њега. Поред тога, давалац и прималац лизинга могу да, у склопу овог аранжмана, уговоре и услуге одржавања, сервисирања, замене делова, техничко-технолошког унапређења, обучавања особља примаоца лизинга за коришћење предмета лизинга и сл.

Права и обавезе учесника у послу финансијског лизинга

Права, обавезе и одговорности даваоца лизинга:

обавеза прибављања предмета лизинга према спецификацији примаоца лизинга;
одговорност према примоцу лизинга за правне недостатке предмета лизинга (уколико треће лице полаже неко право на предмету лизинга које примаоцу лизинга искључује, умањује или ограничава неометану државину предмета) и одговорност према примаоцу лизинга за претрпљену штету по том основу;
право на раскид уговора уколико прималац лизинга не плаћа уговорену накнаду, право на повраћај предмета лизинга и накнаду претрпљене штете по том основу;
право на издвајање предмета лизинга (излучно право) из стечајне масе, у случају стечаја примаоца лизинга;
посебан поступак преузимања предмета лизинга у државину у случају неплаћања лизинг накнаде – суд је дужан да у року од три дана од дана подношења захтева донесе решење о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга, а поступак одузимања предмета лизинга спроводи се у року од три дана од дана доношења тог решења.

Права, обавезе и одговорности примаоца лизинга:

обавеза преузимања предмета лизинга на начин, у време и на месту предвиђеном уговором;
право на раскид уговора о финансијском лизингу уколико предмет није испоручен у складу са уговором (ако испоручилац предмет не испоручи, испоручи са доцњом или ако предмет има материјални недостатак), право на накнаду штете по том основу и право на обустављање исплате накнаде до испоруке која је у свему у складу са уговором о лизингу;
накнадне измене уговора о испоруци, са чијом садржином се прималац лизинга сагласио, не производе дејство према примаоцу лизинга, осим ако он на њих не пристане;
одговорност за штету проузроковану коришћењем предмета лизинга;
обавеза одржавања предмета лизинга;
обавеза плаћања лизинг накнаде;
одговорност за случајну пропаст или оштећење предмета лизинга од момента преузимања предмета;
обавеза осигурања предмета лизинга.

Права, обавезе и одговорности испоручиоца премета:

обавеза испоруке предмета лизинга примаоцу лизинга на начин, у време и на месту који су предвиђени уговором о испоруци;
одговорност према примаоцу лизинга за материјалне недостатке предмета лизинга.

Процедура финансирања путем финансијског лизинга:

избор предмета и прибављање понуде испоручиоца предмета;
понуда испоручиоца предмета се, уз захтев за финансирање, предаје даваоцу лизинга, на основу чега давалац лизинга сачињава понуду за финансирање (информативна понуда). У неким случајевима, испоручилац предмета лизинга може да сачини информативну понуду даваоца лизинга;
даваоцу лизинга се подноси документација (списак потребне документације се може наћи на Интернет странама даваоца лизинга) која је потребна за доношење одлуке о одобрењу или одбијању захтева за финансирање;
уколико је захтев одобрен, приступа се потписивању уговора о финансијском лизингу са даваоцем лизинга;
по потписивању уговора уплаћује се учешће и други трошкови предвиђени уговором;
преузимање предмета лизинга од испоручиоца предмета;
отплата рата лизинг накнаде.

Регистар финансијског лизинга

Агенција за привредне регистре води регистар финансијског лизинга у складу са законом. Регистар финансијског лизинга почео је са радом 4. јануара 2004. године и представља јединствену централизовану електронску базу података у коју се уписују подаци о уговору о финансијском лизингу, измене и допуне тих података, забележбе спорова који се тичу предмета лизинга и престанак уговора о финансијском лизингу.

Давалац лизинга је дужан да захтев за упис уговора о финансијском лизингу поднесе у року од седам дана од дана испоруке предмета лизинга, односно захтев за упис измене и допуне података о уговору о финансијском лизингу, као и брисање података из регистра у року од седам дана од момента наступања чињеница које су ту измену и допуну, односно брисање података условиле. Наведене захтеве може да поднесе и прималац лизинга, ако је то одређено уговором о финансијском лизингу.

Сврха постојања регистра и уписа уговора о финансијском лизингу у регистар јесте доступност података о закљученим уговорима о лизингу (и предметима лизинга) широј јавности. Уписом уговора о финансијском лизингу у регистар сматра се да су трећа лица упозната са постојањем уговора о лизингу, односно нико се не може позвати на околност да му нису били познати подаци о финансијском лизингу уписани у регистар.

Подаци уписани у регистар нису доказ о постојању својинских или других права на предмету лизинга, нити о пуноважности било ког правног посла.

Сви подаци уписани у регистар финансијског лизинга доступни су на Интернет страни Агенције за привредне регистре и може им се приступити путем следећег линка:

http://www.apr.sr.gov.yu/APRWeb/default.asph