Средства резерве даваоца лизинга предстравља износ који је давалац лизинга дужан да држи на посебном рачуну отвореном код банке, а који се обрачунава применом прописане стопе на прописану основицу.

Шта чини основицу за обрачун средстава резерве?

Основицу за обрачун средстава резерве чини књиговодствено стање обавеза по кредитима, другим позајмицама и допунским уплатама које је давалац лизинга примио из иностранства од 10. 12. 2005. године, укључујући и обавезе по основу камата, утврђено последњег дана у месецу који претходи обрачунавању.

Давалац лизинга средства резерве не обрачунава на износ:

уплата оснивача по основу повећања основног капитала;
обавеза по основу средстава које прима од међународних финансијских организација, влада и финансијских институција чији су оснивачи стране државе, и то посредством државе као главног дужника, односно власника тих средстава, или непосредно, уз услов да се, при репласирању тих средстава кроз посао финансијског лизинга, поштују сви услови садржани у уговору на основу кога прима средства од наведених кредитора;
субординираних обавеза.

Субординираним обавезама сматрају се следеће обавезе:

по послу код кога је поверилац даваоца лизинга уговорени износ уплатио у целини;
чији је првобитно уговорени рок доспећа најмање пет година;
за чије изршење није издато ниједно средство обезбеђења;
које се, у случају ликвидације или стeчаја даваоца лизинга, могу измирити тек након измирења оних обавеза које немају карактер субординираних обавеза;
које су расположиве за покриће губитака тек при ликвидацији даваоца лизинга;
по којима поверилац даваоца лизинга није истовремено и његов дужник по субординираном потраживању тог даваоца лизинга;
по којима плаћања повериоцима пре доспећа нису могућа, осим у случају да се потраживања повериоца конвертују у капитал даваоца лизинга.

Износ субординиране обавезе може бити изузет од обавезе обрачуна средстава резерве под условом да Народна банке Србије, на основу захтева даваоца лизинга и документације приложене уз тај захтев, претходно утврди да су испуњени сви наведени услови.

Почевши од обрачунског периода 16. април – 17. мај 2010. године, а закључно са обрачунским периодом 18. август – 16. септембар 2010. године, давалац лизинга може основицу за обрачун средстава резерве да умањи за износ дугорочних пласмана које је одобрио за набавку трајних потрошних добара произведених у Републици Србији, у складу с Програмом мера за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе у Републици Србији, усвојеним на седници Владе Републике Србије дана 29. јануара 2009. године (у даљем тексту: Програм Владе). О наведеним пласманима давалац лизинга је дужан да обезбеди податке у књиговодственој евиденцији на посебним аналитичким рачунима, а на основу документације из које се може недвосмислено утврдити да су одобрени у складу с Програмом Владе. Износ пласмана који умањује основицу за обрачун средстава резерве давалац лизинга посебно исказује у обрачуну средстава резерве.

Основица за обрачун средстава резерве се исказује у еврима или USD доларима, ако су кредити, друге позајмице и допунске уплате из иностранства деноминовани у тим валутама. Уколико су кредити, друге позајмице и допунске уплате из иностранства деноминовани у другим валутама, ове валуте се исказују у еврима применом званичног средњег курса тих валута који је важио на дан утврђивања основице за обрачун.

Када се врши обрачун и издвајање средстава резерве?

Обрачун и издвајање средстава резерве врши се сваког 18. у месецу према књиговодственом стању основице за обрачун последњег дана у претходном месецу. Ако 18. у месецу није радни дан, средства резерве издвајају се последњег радног дана који претходи том дану Обрачуната средства важе за обрачунски период од 18. у текућем месецу до 17. у наредном месецу, односно до датума кад је давалац лизинга дужан да издвоји средства резерве за наредни обрачунски период. Давалац лизинга је дужан да у обрачунском периоду на посебном рачуну отвореном код банке држи износ који није мањи од обрачунатих средстава за тај обрачунски период, и то у еврима и САД доларима.

Kaкo се обрачунава износ средстава резерве?

Средства резерве се обрачунавају применом прописане стопе, и то:

почевши од обрачунског периода 16. април – 17. мај 2010. године, а закључно са обрачунским периодом 18. август – 16. септембар 2010. године
- по стопи од 20% – до нивоа основице за обрачун утврђене на основу књиговодственог стања обавеза на дан 30. септембра 2008. године;
- по стопи од 0% – на позитивну разлику између књиговодственог стања обавеза последњег дана у претходном месецу и на дан 30. септембра 2008. године.
У случају када је основица на дан 30. септембра 2008. године нижа од основице последњег дана претходног месеца, у односу на месец у коме се врши обрачун, стопа од 20% се примењује на основицу на дан 30. септембра 2008. године умањену за износ пласмана одобрених по Програму Владе.
У случају када је основица последњег дана претходног месеца, у односу на месец у коме се врши обрачун, нижа од основице на дан 30. септембра 2008. године, стопа од 20% се примењује на основицу последњег дана претходног месеца умањену за износ пласмана одобрених по Програму Владе.
почевши од обрачунског периода 17. септембар – 17. октобар 2010. године, а закључно са обрачунским периодом 18. новембар – 16. децембар 2010. године – по стопи од 15% на основицу за обрачун утврђену на основу књиговодственог стања обавеза последњег дана у претходном месецу.
почев од обрачунског периода 17. децембар 2010. године – 17. јануар 2011. године и надаље – по стопи од 10% на основицу за обрачун утврђену на основу књиговодственог стања обавеза последњег дана у претходном месецу.

Обавештавање Народне банке Србије о обавези држања средстава резерве

Давалац лизинга је дужан да до 20. у текућем месецу Народној банци Србије достави важећи обрачун средстава резерве на прописаном обрасцу (овереном потписом овлашћеног лица и печатом даваоца лизинга), као и доказ о томе да средства резерве држи на посебном рачуну отвореном код банке (потврда о стању тог рачуна на дан почетка важећег обрачунског периода, оверена потписом овлашћеног лица и печатом банке).

Упутством за спровођење Одлуке о обавези давалаца лизинга да држе средства резерве, Народна банка Србије је прописала обрасце на којима су даваоци лизинга дужни да достављају извештај о обрачунатим средствима резерве (који се овде могу преузети у електронској форми), и то:

Образац ЛОР-1 – за извршени обрачун средстава резерве почевши од обрачунског периода 16. април – 17. мај 2010. године, закључно са обрачунским периодом 18. август – 16. септембар 2010. године – применом стопе прописане тачком 4. став 1, одредба под 1, Одлуке;
Образац ЛОР-2 – за извршени обрачун средстава резерве почевши од обрачунског периода 17. септембар – 17. октобар 2010. године, закључно са обрачунским периодом 18. новембар – 16. децембар 2010. године – применом стопе од 15%;
Образац ЛОР-3 – за извршени обрачун средстава резерве почевши од обрачунског периода 17. децембар 2010. године – 17. јануар 2011. године и надаље – применом стопе од 10%.

Давалац лизинга који, сходно одредбама Одлуке, није у обавези да држи средства резерве, треба да достави Народној банци Србије обавештење о томе, у року прописаном за достављање важећег обрачуна средстава резерве.

Одлука о минималним условима за закључење уговора о финансијском лизингу и о начину исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем тог уговора ("Сл. гласник РС", бр. 4/2006),

Одлука о допунама Одлуке о минималним условима за закључење уговора о финансијском лизингу и о начину исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем тог уговора ("Службени гласник РС", бр. 64/2006), и

Одлука о допунама Одлуке о минималним условима за закључење уговора о финансијском лизингу и о начину исказивања лизинг накнаде и других трошкова који настају закључењем тог уговора ("Службени гласник РС", бр. 15/2009).

Како се оцењује испуњеност услова минималне набавне вредности предмета лизинга од 2.000 EUR?

Испуњеност услова у погледу минималне набавне вредности предмета лизинга у износу од 2.000 EUR одређује се на основу набавне вредности предмета лизинга из једног уговора о финансијском лизингу, без обзира на то да ли је предмет тог уговора једна или више покретних непотрошних ствари.

На кога се односи ограничење у погледу минималног учешћа и максималне задужености?

Ограничење у погледу минималног учешћа и максималне задужености, прописано Одлуком, односи се искључиво на физичка лица, при чему се под физичким лицима не сматрају предузетници и пољопривредници у случају када предмет лизинга служи за обављање њихове основне делатности.

Физичка лица су дужна да у случају уговора о финансијском лизингу закључених на рок до десет година уплате учешће у износу који не може бити мањи од 20% износа бруто набавне вредности предмета лизинга (цена са ПДВ-ом – цена која важи уколико купујете предмет за готовину). Код уговора о финансијском лизингу закљученог у периоду од 2. марта до 31. децембра 2009. године, прималац лизинга - физичко лице није обавезан да даваоцу лизинга уплати учешће.

Кредитна задуженост физичких лица код истих уговора не може бити већа од 30% редовних прихода тог лица, тј. збир свих кредитних обавеза (укључујући и јемства) и обавеза по лизингу не може да пређе 30% редовних прихода физичког лица. Подаци о задужености прибављају се из Кредитног бироа.

Даваоци лизинга својом пословном политиком одређују начин и методологију процене кредитне способности прималаца лизинга који се не сматрају физичким лицима у наведеном смислу.

Шта представља ефективна стопа лизинг накнаде?

Ефективна стопа лизинг накнаде (ЕЛИН) представља укупну цену финансирања, која, поред камате, укључује и све друге трошкове везане за закључење уговора о лизингу.

Методологија обрачуна ЕЛИН прописана је Одлуком и упутством за примену те одлуке, што обезбеђује једнообразност приликом њеног израчунавања и омогућује упоредивост ове стопе између различитих давалаца финансијског лизинга, као и упоредивост са ефективном каматном стопом коју исказују банке. У обрачун ЕЛИН улазе само они трошкови који настају закључењем уговора о финансијском лизингу које прималац лизинга уплаћује на рачун даваоца лизинга.

ЕЛИН представља један, али не и једини елеменат поређења различитих понуда за финансирање набавке неког предмета. Детаље о елементима на које треба обратити пажњу приликом поређења различитих видова финансирања можете пронаћи у делу Најважнији елементи при закључивању уговора о финансијском лизингу.