latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Заштита корисника | Питања и одговори

Питања и одговори - Банке

Кредити

Зашто је код појединих банака камата на недозвољени минус нижа него камата на дозвољени минус?

ОДГОВОР: Каматна стопа на дозвољени минус утврђује се искључиво уговором између банке и клијента, што не мора бити случај код каматне стопе на недозвољени минус.
Неке банке на недозвољени минус примењују прописану годишњу стопу затезне камате, тј. референтну каматну стопу Народне банке Србије увећану за осам процентних поена.
Пошто је прописана годишња стопа затезне камате углавном нижа од уговорене каматне стопе на дозвољени минус, код тих банака каматна стопа на недозвољени минус може бити нижа од каматне стопе на дозвољени минус.

Банка ми је понудила предлог анекса уговора о кредиту за закључење. Да ли сам у обавези да га потпишем?

ОДГОВОР: У току трајања уговорног односа банка има право да кориснику с којим је закључила уговор о коришћењу њених услуга понуди предлог анекса за закључење ради измене једног од обавезних елемената уговора. Међутим, у том случају банка је дужна да прибави писмену сагласност корисника на те измене, и то пре примене тих измена (члан 28. Закона о заштити корисника финансијских услуга).
У случају да корисник није сагласан с том изменом, банка не може једнострано изменити услове из уговора, нити уговор једнострано раскинути, односно отказати.
Дакле, право је сваког корисника да самостално донесе одлуку да ли је спреман да с банком закључи понуђени анекс уговора или не. Стога је посебно значајно да пажљиво сагледа све релевантне чињенице у конкретном случају и процени да ли је предлог анекса уговора за њега прихватљив и да ли као такав представља израз његове воље.

Касним с ратом по кредиту три месеца. После колико времена банка може да прогласи кредит доспелим у целости?

ОДГОВОР: Уговором о кредиту који сте закључили с банком регулисана су права и обавезе између Вас и банке, а својим потписом сагласили сте се да одредбе уговора разумете и поштујете. Једна од обавеза коју корисник преузима јесте редовно измиривање обавеза по кредиту, у складу са уговором. Уколико дође до кашњења у измиривању обавеза, банка опоменом, писменим путем, обавештава корисника о томе и у више наврата.
Банкарски службеници задужени за праћење реализације кредита сачињавају анализе које садрже процену способности корисника да испуне обавезе према банци. У складу са својом пословном политиком, усвојеним процедурама и закљученим уговором, банка може прогласити кредит доспелим у целости уколико корисник не измирује благовремено своје месечне обавезе. Према својим процедурама, банка врши процену успешности наплате својих потраживања, доставља опомене корисницима и након више покушаја да исти наплати од корисника редовним путем, активира примљена средства обезбеђења за отплату кредита.
Такође, указујемо Вам да је одредбама члана 32. Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС“, бр. 36/2011 и 139/2014) прописано да ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно друге битне околности на које корисник не може утицати – банка може, на писмени захтев корисника, прогласити застој у отплати (мораторијум) за одређени период, у коме банка не обрачунава затезну камату на доспело а неизмирено потраживање, с тим што банка својим унутрашњим актима прописује критеријуме за проглашење застоја у отплати.
Саветујемо Вам да посетите своју банку, објасните ситуацију и покушате заједно с банком да пронађете одговарајући модел измиривања обавеза по кредиту.

Имам стамбени кредит од 2007. године и рате враћам по продајном (горњем) курсу банке, иако ми је банка одобрила кредит по куповном (доњем) курсу. Прочитао сам у новинама да ћу по новом закону отплаћивати кредит по средњем курсу. Да ли је то тачно и од када то важи?

ОДГОВОР: Имајући у виду наводе из Вашег дописа, обавештавамо Вас да је 26. децембра 2014. донет Закон о изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга, којим је прописано да су банке дужне да при отплати обавеза корисника финансијских услуга које од дана почетка примене овог закона доспевају по основу уговора о кредитима индексираним у страној валути и закљученим пре почетка примене Закона о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС”, бр. 36/11) – примењују онај тип девизног курса који су користиле при одобравању тих кредита (куповни, средњи или продајни) или да примењују тип девизног курса који је за корисника финансијских слуга повољнији од оног који су тада користиле.
Примена овог Закона о изменама и допунама Закона о заштити корисника финансијских услуга почиње 27. марта 2015. године.
Имајући у виду наведено, банка ће од наведеног датума примењивати онај тип курса валуте по ком Вам је и одобрила кредит. С обзиром на то да Вам је кредит исплаћен по куповном курсу, банка је у обавези да примени куповни курс евра приликом даље отплате кредита.

Ја сам 2009. године узео стамбени кредит од банке. Хипотеку сам ставио на стан који сам купио на кредит. Интересује ме да ли могу да скинем ту хипотеку и ставим хипотеку на другу непокретност чија је вредност већа од вредности некретнине коју сам купио преко кредита и која је у мом власништву?

ОДГОВОР: Средства обезбеђења кредита је могуће променити, али само уколико постоји сагласност друге уговорне стране – банке. У складу с тим, Ви можете да предложите банци да прихвати као средство обезбеђења заложно право на другој непокретности и да Вам да сагласност за брисање заложног права (хипотеке) на стану који је купљен из средстава која Вам је банка ставила на располагање по основу уговора о стамбеном о кредиту. Такође, треба имати у виду да банка може, али не мора, да прихвати такав Ваш предлог.
Треба да имате у виду да ћете се уколико банка пристане на промену некретнине над којом ће бити успостављена хипотека, изложити додатним трошковима у вези с проценом вредности непокретности, као и овером заложне изјаве.

Да ли банка има право да наплати 500 динара потврду о остатку дуга кредита који се рефинансира?

ОДГОВОР: Свака банка своје пословање уређује својом пословном политиком, којом утврђује начин и услове под којима пружа одређене финансијске услуге правним и физичким лицима. Утврђивање накнаде за издавање потврде о остатку дуга по кредиту део је пословне политике банке, коју утврђују надлежни органи банке и која се спроводи доношењем појединачних одлука од стране органа банке. Одредбе тако донетих одлука треба да буду уграђене у уговоре закључене с клијентима и доступне клијентима као информације из пословног односа клијента и банке, сагласно члану 44. став 1. Закона о банкама. Истовремено Вам указујемо да су банке у обавези да се придржавају општих услова пословања утврђених у складу с прописима и одлукама Народне банке Србије.

После очеве смрти наследио сам његов дуг по кредиту. Да ли сам обавезан да вратим тај кредит?

ОДГОВОР: Права, обавезе и одговорност у погледу наслеђивањa дуга по кредиту, односно дуга по текућем рачуну регулисани су одредбама Закона о облигационим односима и одредбама Закона о наслеђивању. Наиме, Законом о облигационим односима регулисана су права и обавезе који прoизлазе из уговора о кредиту, односно уговора о текућем рачуну, а Законом о наслеђивању је регулисана одговорност наследника за оставиочеве дугове.
Заоставштина прелази по сили закона на оставиочеве наследнике у тренутку његове смрти. Истовремено они стичу право на одрицање од наслеђа. Прихватање наследства аутоматски подразумева и прихватање обавеза, односно дуговања оставиоца. У случају прихватања дуговања по кредиту или текућем рачуну, прихватају се и све обавезе везане уз кредит, односно текући рачун, укључујући и камате и накнаде, односно није прописано право на отпис ових потраживања. Наследник одговара за оставиочеве дугове до висине вредности наслеђене имовине, а дугови се међу наследницима деле сразмерно њиховим наследним деловима.
Повериоци оставиоца могу у року од три месеца од дана отварања наслеђа захтевати да се заоставштина издвоји од имовине наследника. Нужни наследници не одговарају за оставиочеве дугове до висине вредности нужног дела, јер се они намирују после оставиочевих поверилаца.

Да ли у случају превремене отплате кредита постоји обавеза плаћања камате за цео рок отплате, а која је утврђена планом отплате кредита урученом при закључењу уговора о кредиту?

ОДГОВОР: Корисник има право да у било ком моменту, у потпуности или делимично, изврши своје обавезе из уговора о кредиту и у том случају има право на умањење укупне цене кредита за износ камате и трошкова за преостали период трајања тог уговора (превремена отплата). То значи да банка може да наплати обрачунату и доспелу камату само до тренутка превремене отплате кредита.

Интересује ме да ли кредитне картице које нуде банке, а којима је могуће извршити плаћање на рате без камате, заиста обезбеђују бескаматно плаћање робе и услуга или постоје неки скривени трошкови?

ОДГОВОР: Погодности коришћења појединих кредитних картица које нуде банке најчешће се разликују од банке до банке, те није могуће уопштено говорити да ли по свим тим картицама постоје одређени додатни трошкови.
Међутим, с обзиром на то да је Законом о заштити корисника финансијских услуга уређено оглашавање производа и услуга које нуде банке, све банке су дужне да при оглашавању својих производа и услуга код којих огласна порука садржи каматну стопу или било који нумерички податак који се односи на цену, односно приход (код депозита) тих производа и услуга, јасно и прецизно на репрезентативном примеру наведу, између осталог, висину и променљивост годишње номиналне каматне стопе, ефективну каматну стопу, као и све трошкове који падају на терет корисника.
Такође, банка је дужна да кориснику у предуговорној фази пружи информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о депозитним и кредитним производима на начин који ће кориснику омогућити да упореди понуде различитих банака и процени да ли уговор одговара његовим потребама и финансијској ситуацији, али који га ниједног тренутка неће довести у заблуду.

Да ли банка сме да уступи своје потраживање по кредиту агенцији за потраживање?

ОДГОВОР: Банка може да од 5. децембра 2011. године, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, уступи своје потраживање од физичких лица само другој банци, а корисник кредита задржава сва права из уговора који је закључио с првом банком. Друга банка не може корисника довести у неповољнији положај у односу на положај који би имао да потраживање није уступљено, нити може од њега захтевати додатне трошкове.

Имам своју фирму и када сам питао банку да уговор о кредиту који сам с њом закључио усклади са Законом о заштити корисника финансијских услуга – речено ми је да се тај закон не односи на правна лица. Да ли је то тачно?

OДГОВОР: С обзиром на то да је Законом о изменама и допунама закона о заштити корисника финансијских услуга уређена област заштите права и интереса корисника – физичких лица, предузетника и пољопривредника, одредбе овог закона које се односе на усклађивање уговора који су закључени пре почетка примене овог закона (5. децембар 2011) не примењују се на уговоре које су банке закључиле с правним лицима.
Међутим, ако сматрате да су у конкретном случају Ваша права и интереси у пословању с банком повређени, можете банци упутити приговор, сагласно Одлуци о ближим условима и начину поступања банке по приговору корисника, која се односи на поступање банке и Народне банке Србије по приговору правних лица.
Прво је, дакле, потребно да се банци обратите писменим путем, а она је у обавези да Вам одговори у року од 15 дана од дана пријема Вашег приговора (у изузетним околностима, када банка из разлога који не зависе од њене воље не може да достави одговор у року од 15 дана постоји могућност продужења овог рока за додатних 15 дана уз обавезу банке да достави обавештење кориснику). Ако не будете задовољни исходом поступања банке по Вашем приговору или Вам банка не одговори у наведеном року, можете упутити притужбу Сектора у за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга Народне банке Србије, који ће, у складу с поменутом одлуком, поступати по Вашој притужби.

Да ли банка може да захтева од корисника да једном у три године сноси трошкове процене непокретности над којом је успостављена хипотека као средство обезбеђења по одобреном стамбеном кредиту?

ОДГОВОР: Одлуком Народне банке Србије о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банке прописана је обавеза банци да редовно прати вредност непокретности (на којој је уписана хипотека као средство обезбеђења одобреног кредита) и њену тржишну вредност проверава најмање једном у три године, али и чешће ако су осетније промењени услови на тржишту ових непокретности или је физичко стање те непокретности промењено.
Напомињемо да се Одлуком не регулише однос банка – корисник финансијске услуге (клијент), већ да је реч о прописаној обавези банке, па се у том смислу Одлука не примењује директно на односе до којих може доћи у уговорном односу банка – корисник финансијске услуге (клијент).
Обавезу редовног праћења вредности непокретности банка може, сагласно својој пословној политици и општим условима пословања, да при одобравању кредита уговори као обавезу корисника кредита, тј. да уговори да корисник кредита сноси трошкове процене непокретности у току отплате кредита.
То значи да уколико је уговором о кредиту предвиђено да корисник кредита, на захтев банке, врши процену непокретности над којом је стављена хипотека или да плаћа трошкове процене, онда се та обавеза мора и испуњавати.
Такође, банка може својим општим условима пословања да предвиди да тржишну вредност непокретности проверава и из решења Пореске управе о утврђивању пореза на имовину, а не на основу процене коју врши вештак и на тај начин ослободи корисника кредита плаћања тих трошкова процене.

Колико дуго подаци о доцњи у измиривању обавеза остају забележени у бази Кредитног бироа?

ОДГОВОР: У складу са Оперативним правилима за рад Кредитног бироа, подаци о кредитима, датом јемству, текућим рачунима грађана и платним картицама и неуредности у коришћењу ових услуга стављају се ван употребе (не могу се користити за израду извештаја Кредитног бироа) по истеку три године, почев од дана престанка важења уговорног односа између банке и клијента по основу пружања банкарске услуге (за текуће рачуне и платне картице), односно почев од дана измирења обавезе према банци (за кредите и дато јемство).
За Кредитни биро почетак рачунања периода од три године почиње од дана када је банка одређеној услузи доделила статус „угашена“. По истеку периода од три године, подаци о тој услузи се не могу користити за израду извештаја. Оперативним правилима предвиђена је могућност подношења захтева за исправку или допуну података из Личног извештаја, који клијент банке подноси банци или Кредитном бироу.

Зашто ми банка обрачунава камату на кредит применом конформне методе кад је Уставни суд донео одлуку да то није законито?

ОДГОВОР: Одлуком Уставног суда регулисано је да се обрачун затезне камате не врши применом конформног метода, што се не односи на обрачун редовне камате. Другим речима, банка обрачун редовне камате може вршити применом конформног метода.

Прихватила сам да будем други жирант мом рођаку који је подигао стамбени кредит код банке и потписала меницу. Из одређених разлога, мени непознатих, рођак није отплаћивао кредит и банка је тужила и њега и мене као другог жиранта, а да ме није обавештавала о дугу пре утужења и од мене наплаћује кредит, а не од мог рођака и првог жиранта, његове супруге. Да ли банка има право на то?

ОДГОВОР: Према важећим прописима, у измиривању обавеза по кредиту банка има право да потражује наплату и од корисника кредита и од жираната и нема обавезу да жиранте обавештава да главни дужник, тј. корисник кредита, није измирио своју обавезу.

Зашто ми банка не прихвата да сам месечну рату за кредит платила на дан доспећа иако сам уплату извршила на благајни друге банке?

ОДГОВОР: Као датум измирене обавезе сматра се датум кад су средства од уплате легла на рачун банке којој треба да се измири обавеза, а не кад је уплата извршена.

Да ли можете да ми дате савет у вези са уговорима које сам потписао с банком и да ми кажете да ли ме је банка оштетила и наплатила више од уговореног?

ОДГОВОР: Сектор за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга, као организациона јединица Народне банке Србије, у оквиру своје надлежности разматра приговоре физичких и правних лица на рад давалаца финансијских услуга које супервизира Народна банка Србије, односно у случајевима када корисник финансијских услуга сматра да се банка, друштво за осигурање, давалац финансијског лизинга, друштво за управљање добровољним пензијским фондовима, пружалац платних услуга или издавалац електронског новца не придржава одредаба закљученог уговора, добрих пословних обичаја или објављених општих услова пословања. Заштита права и интереса корисника финансијских услуга банака физичких лица спроводи се у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга („Службени гласник РС“, бр. 36/2011 и 139/2014), као и другим подзаконским актима, разматрањем приговора, посредовањем, информисањем и едукацијом, што помаже корисницима да боље и потпуније разумеју и упознају финансијске производе које им банке нуде.
Уколико сматрате да је банка прекршила одредбе уговора или да је поступала ван оквира добрих пословних обичаја, имате право да уложите приговор на рад банке. У том случају, потребно је да се писменим путем обратите банци с којом имате спорни однос, сагласно важећим прописима.
Ако не будете задовољни одговором који Вам банка достави или Вам одговор не достави у року од 15 дана од дана пријема приговора (у изузетним околностима, када банка из разлога који не зависе од њене воље не може да достави одговор у року од 15 дана постоји могућност продужења овог рока за додатних 15 дана уз обавезу банке да достави обавештење кориснику), можете се обратити Народној банци Србије, односно попунити формулар притужбе који се налази на нашем сајту – линк http://www.nbs.rs/internet/cirilica/63/63_2/index.html.
Уз притужбу, потребно је да Народној банци Србије, Сектору у за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга на имејл адресу: zastita.korisnika@nbs.rs доставите приговор који сте упутили банци, одговор те банке, уколико га је доставила, као и сву расположиву документацију која се односи на конкретан спорни однос, а на основу које се могу ценити наводи из притужбе.

Депозити

Имајући у виду да је у претходном периоду над две банке покренут стечајни поступак, да ли су положени депозити у банкама сигурни, односно да ли депоненти треба да брину за сигурност своје штедње?

ОДГОВОР: Одредбама Закона о осигурању депозита прецизирано је да је Агенција за осигурање депозита Републике Србије дужна да изврши исплату осигураног износа (штедња до 50.000 евра по клијенту и по банци) у случају покретања поступка стечаја или ликвидације банке. Депонент банке која је у стечају или ликвидацији има право да од Агенције за осигурање депозита захтева исплату осигураног износа, а Агенција је дужна да обезбеди да му се осигурани износ исплати у року од 30 дана од дана подношења тог захтева.

Затезна камата

Банка ми је одобрила кредит индексиран у валути који отплаћујем преко административне забране и стално ме опомиње да месечне обавезе нису у потпуности измирене и обрачунава ми затезну камату. Да ли је банка у праву?

ОДГОВОР: Проверите како је банка попунила административну забрану када ју је послала Вашем послодавцу, јер може да се деси да је: банка у административној забрани навела фиксни износ месечне рате у динарима, иако је, према уговору, месечна рата исказана у валути, а дефинисано је да се у динарску противвредност прерачунава по продајном курсу банке на дан доспећа месечне рате за плаћање; у том случају може се десити да уплата Вашег послодавца није била довољна да измири месечну рату и тада банка нема основа да Вас опомиње и да Вам обрачунава затезну камату; банка је у административној забрани навела износ месечне рате у валути, као и да се она у динарску противвредност прерачунава по продајном курсу банке на дан доспећа месечне рате за плаћање, али Ваш послодавац није водио рачуна о томе и вршио је уплату одређеног износа који није био довољан да измири ту рату; у том случају банка има право да Вас опомиње за кашњење у измиривању месечне рате и да Вам обрачунава затезну камату.

Да ли бисте ми могли изаћи у сусрет и помоћи око обрачуна камате коју сам добио на пресуду, пошто ни у једној банци нисам успео да добијем одговор. У прилогу вам се налази део пресуде где је написано тачно шта је потребно да се уради како би се камата израчунала?

ОДГОВОР: Тражени обрачун можете добити уколико се писменим захтевом обратите Народној банци Србије, Филијали Крагујевац, Одељењу за пријем, контролу и унос основа и налога Крагујевац – Крагујевац, Улица Бранка Радичевића 16а и приложите решење суда. Они ће Вам израчунати затезну камату, уз наплату одређене накнаде.

Пресудом суда треба да платим извесну суму на име одређених трошкова и законску годишњу камату за период од маја 2011. до маја 2013. године. Интересује ме колика је затезна законска камата и где могу да добијем те информације?

ОДГОВОР: Информацију о стопама затезне каматне можете пронаћи на почетној страни сајта Народне банке Србије, а историјски подаци о висини стопе затезне камате доступни су на следећој адреси: http://www.praksa.rs/aktuelni_podaci.php?open=29. На сајту Народне банке Србије објављен је и Закон о затезној камати.
Истовремено, указујемо да се можете и писменим захтевом обратити Народној банци Србије, Одељењу за пријем, контролу и унос основа и налога Крагујевац, Улица Бранка Радичевића 16а, које ће Вам извршити обрачун затезне камате за тражени период, уз плаћање накнаде, сагласно Одлуци о јединственој тарифи по којој Народна банка Србије наплаћује накнаду за извршене услуге („Службени гласник РС“, бр. 43/2011, 85/2011, 49/2012, 57/2012, 67/2012, 98/2012, 43/2013, 80/2013, 17/2014, 27/2014, 62/2014, 125/2014, 51/2015, 61/2015, 71/2015, 78/2015, 29/2016, 54/2016, 76/2016, 85/2016 и 24/2017), и под условом да доставите и решење суда.

Да ли банка може да ми наплаћује затезну камату која је на годишњем нивоу у већем износу од уговорене каматне стопе по уговору о кредиту?

ОДГОВОР: Банке немају право да уговором утврђују висину стопе затезне камате која је већа од уговорене каматне стопе. Наиме, чланом 277. став 2. Закона о облигационим односима прописано је да дужник који задоцни са испуњењем новчане обавезе дугује, поред главнице, и затезну камату по стопи утврђеној савезним законом, а ако је стопа уговорене камате виша од стопе затезне камате, она тече и после дужникове доцње. Дакле, сходно законској регулативи, у погледу висине стопе затезне камате, а у складу с конкретним уговором, банка може само да обрачунава и наплаћује законску затезну камату на сва доспела потраживања или да као стопу затезне камате примењује стопу редовне уговорне камате (уколико је она виша од законске затезне камате).

Текући рачун

Дала сам банци овлашћење – трајни налог да ми с текућег рачуна аутоматски наплаћује минималну месечну обавезу по кредитној картици. Међутим, банка не води рачуна да ми на текућем рачуну остане на располагању износ до висине потрошачке корпе. Да ли је у праву што тако ради?

ОДГОВОР: Банка је у праву што тако поступа, а на Вама је да водите рачуна о расположивим средствима на текућем рачуну и коришћењу кредитне картице, тако да Вам месечни минимални износ за плаћање не оптерећује превише зараду.

Интересује ме да ли банка може самостално да одређује висину накнада за одржавање текућег рачуна?

ОДГОВОР: Банке, сходно својој пословној политици, одређују накнаде за своје услуге које морају бити објављене у Тарифнику накнада. Тарифник накнада се сачињава у складу са општим условима пословања сваке банке. Законом о платним услугама прописано је да се уговором о платним услугама пружалац платних услуга (у Вашем случају банка) обавезује се да ће кориснику платних услуга, у складу са овим законом, пружати одређене платне услуге, односно платну услугу, а корисник платних услуга обавезује се да му, ако је тако уговорено, за то плати одређену накнаду. Ако корисник платних услуга отвара платни рачун код пружаоца платних услуга, oквирним уговором уређују и услови за отварање, вођење и гашење тог рачуна, а наведеним законом су прописани обавезни елементи које треба да садржи оквирни уговор, између осталих и врста и висина свих накнада које пружалац платних услуга наплаћује кориснику платних услуга, а ако их наплаћује збирно – и врста и висина сваке појединачне накнаде која чини збирну накнаду.
Оно што је потребно да знате јесте да су измене и допуне оквирног уговора на предлог пружаоца платних услуга регулисане у чл. 18. Закона о платним услугама. Наиме, ако пружалац платних услуга предлаже измене и допуне одредаба оквирног уговора, дужан је да кориснику платних услуга достави предлог тих измена и допуна најкасније два месеца пре предложеног дана почетка њихове примене. Након пријема предлога, корисник платних услуга (у овом случају Ви) може и не мора да се сагласи са предложеним изменама и допунама. Пружалац платних услуга је дужан да корисника платних услуга, истовремено с достављањем предлога, обавести о његовом праву да пре дана почетка примене предложених измена и допуна раскине уговор без плаћања накнаде и других трошкова, ако не прихвати тај предлог.

Да ли је Банка Поштанска штедионица а.д. Београд у праву када ми је на прилив на текућем рачуну који је остварен по основу продаје хартија од вредности наплатила провизију?

ОДГОВОР: Ако је уговором о отварању и вођењу текућег рачуна регулисано да се прилив остварује само по основу зараде и личних примања, као и које ће све врсте накнада за извршене трансакције преко тог рачуна бити наплаћене, банка има право да наплати поменуту провизију.
Банка наплаћује провизију од 1% на тзв. ванредни прилив на текућем рачуну физичког лица, односно на безготовинске уплате које немају карактер зараде, са образложењем да банка отвара текуће рачуне само за прилив по основу зараде или пензије, а за ову врсту прилива наплаћује накнаду због обезбеђења готовине за исплату тих средстава.

Да ли банка може да моје личне податке и податке о мојим обавезама достави некој агенцији која ме редовно позива и узнемирава како мене, тако и чланове моје породице, односно опомиње о мојој доспелој обавези према банци?

ОДГОВОР: Према важећим прописима, односно одлукама Народне банке Србије, банка која намерава да одређене активности повери трећем лицу дужна је да о томе обавести Народну банку Србије у року од 30 дана пре планираног поверавања активности и она одговара за активности у вези с њеним пословањем које је поверила трећем лицу.
Поред тога, банка треба да води рачуна да подаци које поверава не представљају банкарску тајну. Банкарском тајном не сматрају се подаци који се односе на уредност испуњавања обавеза клијента према банци.

Да ли банка може да блокира и скида сва средства која лежу на текући рачун (плата) због дуга по кредиту (две рате)?

ОДГОВОР: Може, ако је корисник кредита дао банци трајни налог или ако је потписивањем уговора дао овлашћење банци да аутоматски задужује његов текући рачун за износ доспелих неизмирених обавеза по кредиту.
Када има средстава на текућем рачуну, банка увек поступа по датом трајном налогу или овлашћењу и аутоматски задужује тај рачун, односно наплаћује своја доспела потраживања, а то што је кориснику кредита прилив на рачуну остварен по основу зараде или личних примања у висини потраживања банке, о томе банка не треба да води рачуна.
Само активирањем административне забране задужује се до 2/3 зараде, и то задуживање, односно наплату доспелих потраживања банке, спроводи послодавац, а не банка. У томе је разлика између трајног налога или овлашћења и административне забране.

Отворио сам текући рачун у августу 2012. године у банци да бих преко њега примао плату. Последња уплата и подизање новца били су у марту 2013. Недавно су ме звали из банке да ме обавесте о дугу на рачуну на име трошкова одржавања око 4.000 динара за време када рачун није коришћен. Да ли сам у обавези да измирим дуг?

ОДГОВОР: Накнада за одржавање текућег рачуна регулисана је уговором о отварању и коришћењу текућег рачуна који сте закључили с банком. Уколико је уговором предвиђено да се накнада за одржавање текућег рачуна наплаћује без обзира да ли је текући рачун активан или не, банка има право да наплаћује одржавање неактивног текућег рачуна.

У једној банци примам плату и имао сам готовински кредит који сам превремено исплатио и надокнадио дозвољени минус. Сада сам практично исплатио сва дуговања, па вас молим да ми одговорите да ли сада могу без проблема да пренесем плату у другу банку због новог кредита?

ОДГОВОР: Пре него што пренесете зараду у другу банку и у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга искористите право на бесплатно гашење рачуна, потребно је да измирите све обавезе према банци. Након измиривања свих обавеза и гашења рачуна, можете несметано пренети зараду у другу банку.

Који је потребан временски период за гашење текућег рачуна?

ОДГОВОР: Свака банка појединачно има сопствену процедуру везану за поступак гашења текућег рачуна, сходно својој пословној политици, с обзиром да процедура гашења текућег рачуна истовремено подразумева и заштиту банке од непредвиђених издатака које може имати након што се текући рачун угаси.
У складу Одлуком о ближим условима и начину отварања, вођења и гашења текућих рачуна, банка гаси текући рачун потрошачу, на основу писменог захтева за гашење рачуна или на основу оквирног уговора о платним услугама којим се уређују услови за отварање, вођење и гашење рачуна, а новчана средства са рачуна потрошача преноси на рачун наведен у том захтеву или уговору, односно врши исплату у готовом новцу у складу са захтевом или уговором и гаси рачуне тог потрошача.
У складу са Законом о платним услугама, корисник има право на бесплатно гашење текућег рачуна. При том, потребно је да корисник претходно измири све обавезе које су настале коришћењем тог рачуна.

Чекови

Изгубљен ми је чек по текућем рачуну од 2010. године. Ја сад не могу да се пребацим у другу банку него морам преко суда да добијем неко решење да је чек поништен. Да ли постоји нека лакша процедура и да ли нереализовани чекови застаревају после неког времена?

ОДГОВОР: На употребу чека као средства плаћања у нашој земљи примењују се одредбе Закона о чеку и Закона о меници. Тим законима није посебно регулисано функционисање чека по текућем рачуну грађана као средства плаћања.
Банка не може да изврши поништај издатих чекова по текућем рачуну док се не изврши њихова амортизација, а одредбама Закона о чеку и Закона о меници прописано је да се амортизација чекова по текућем рачуну врши исто као и амортизација менице.
Амортизација чека се врши давањем предлога за амортизацију чека надлежном суду у месту плаћања који доноси решење о амортизацији.
На основу решења суда о амортизацији чека, врши се његов поништај и не могу се остварити никаква права по том чеку.

Да ли банка има право да реализује чек након датума уписаног на чеку?

ОДГОВОР: Према члану 11. Закона о чеку („Службени лист ФНРЈ“, бр. 105/46, „Службени лист СФРЈ“, бр. 12/65, 50/71 и 52/73, „Службени лист СРЈ“, бр. 46/96 и „Службени лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља), чек се плаћа по виђењу и не вреди као исправа у којој би доспелост била друкчије назначена. Значи, банка може да прими, односно наплати чек пре или после датума који је наведен као датум доспећа и да га реализује сходно одредбама Закона о чеку. Рок за реализацију чека не постоји и банке имају право наплате чека у било ком тренутку.
У складу са Законом о чеку, издавалац чека је одговоран за исплату. То значи да је издавалац чека дужан да обезбеди новчана средства на свом рачуну као покриће за издати чек, почев од датума назначеног на чеку све док банка не изврши наплату.

Картице

Да ли СТР може да наплати провизију за плаћање картицом?

ОДГОВОР: У зависности од уговора на основу ког се врши прихват платних картица на POS терминалу, односно од делатности, локације и годишњег промета робе и услуга субјекта који је закључио такав уговор с банком, зависи и висина провизије коју је тај субјект обавезан да плаћа банци приликом прихватања плаћања платним картицама. Ова провизија представља трошак за таквог субјекта, који тај трошак својом одлуком може да пренесе на корисника платне картице, с тим што о тој накнади и њеној висини треба да обавести купца пре плаћања одређене робе или услуге када се плаћање врши платном картицом на POS терминалу.
Када се плаћање врши у готовини, не користи се поменути терминал, те не постоји трошак за субјекта, па самим тим ни индиректни трошак за купца.

Имала сам госте из Шведске, који су у једној банци у Србији на банкомату подигли готовину, али им је исплаћени износ био три пута мањи од траженог. Пошто се трансакција догодила у недељу, а они морали да отпутују назад у Шведску, нису имали могућност да се жале у банци. Шта радити у таквој ситуацији?

ОДГОВОР: Под претпоставком да су гости из Шведске користили картицу банке из Шведске, приликом подизања готовине с банкомата банке у Србији подигли су новчани износ у динарској противвредности по курсу по ком је конверзију обрачунала банка која је издала картицу на коришћење у Шведској. Исто тако банка је зарачунала и накнаде које настају приликом конверзије курса.
Имајући наведено у виду, корисник картице треба да се обрати банци која је издала картицу на коришћење ради добијања информација у вези с конверзијом и накнадама банке насталим приликом подизања новца с банкомата банке у иностранству.
Уколико се пак ради о картици коју је на коришћење издала банка у Србији, корисник картице треба да се обрати писменим путем банци која му је издала картицу и уложи приговор због мање исплаћеног новчаног износа од траженог.
Ако корисник не буде задовољан одговором који му банка достави или му одговор не достави у року од 15 дана од дана пријема приговора (у изузетним околностима, када банка из разлога који не зависе од њене воље не може да достави одговор у року од 15 дана постоји могућност продужења овог рока за додатних 15 дана уз обавезу банке да достави обавештење кориснику), може се обратити Народној банци Србије, односно попунити формулар притужбе који се налази на нашем сајту – линк http://www.nbs.rs/internet/cirilica/63/63_2/index.html. Уз притужбу, потребно је да Народној банци Србије, Сектору за заштиту и едукацију корисника финансијских услуга, на адресу Поштански фах 712 или имејл адресу: zastita.korisnika@nbs.rs, достави приговор који је упутио банци, одговор те банке, уколико га је доставила, као и сву расположиву документацију која се односи на конкретан спорни однос, а на основу које се могу ценити наводи из притужбе.