latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 
Заштита корисника | Питања и одговори

Питања и одговори - Остало

Замена новчаница

Непажњом сам у секач докумената убацио и једну банкноту од 100 евра и неколико банкнота мање деноминације (укупно око 140 евра). Сви комадићи банкнота су сачувани и састављени. Молим вас да ме информишете да ли је могуће да оштећене новчанице замени Народна банка Србије?

ОДГОВОР: Народна банка Србије не ради замену новца физичким лицима.

Замену ефективног страног новца (метални за папирни, оштећени за оптицајни, ваноптицајни за оптицајни) можете извршити код банака и овлашћених мењача. Они могу, али нису по прописима у обавези, да изврше замену новца. При замени новца плаћа се провизија, о чијој се висини треба распитати пре обављања трансакције.

Ако не пронађете банку или овлашћеног мењача који су спремни да изврше замену новца, онда остаје да се новац замени у земљи његовог порекла. Информације о замени новца доступне су на званичним интернет презентацијама централних банака – емитената новца.

Стара девизна штедња

Да ли наследници некога ко је бивши држављанин СФРЈ, а потом држављанин Хрватске, а који је положио стару девизну штедњу код Југобанке и Беобанке имају право на обвезнице старе девизне штедње?

ОДГОВОР: Обавезе по основу девизне штедње коју су грађани положили до 18. марта 1995. године на девизне рачуне и девизне штедне књижице код овлашћених банака на територији СРЈ, односно Републике Србије, у Републици Србији се измирују у складу са Законом о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне штедње грађана („Службени лист СРЈ“, бр. 36/2002 и ''Службени гласник РС'', бр. 80/2004 и 101/2005).
Право на обвезнице Републике Србије у које се, сагласно Закону, конвертује „стара“ девизна штедња, остварују грађани који су имали пребивалиште у Републици Србији на дан ступања на снагу наведеног закона – 4. јула 2002. године и чија штедња је била положена код банака на територији Републике Србије (члан 3. Закона). Поред наведених, право на конверзију у обвезнице остварују и грађани са статусом страног физичког лица, као и држављани Републике Србије са статусом грађана на привременом раду у иностранству (члан 21. став 2. Закона).
Дана 13. фебруара 2017. године, Министарство финансија Републике Србије, Управа за јавни дуг, објавила је позив за пријаву потраживања по основу девизне штедње на основу члана 10. став 1. Закона о регулисању јавног дуга Републике Србије по основу неисплаћене девизне штедње грађана положене код банака чије је седиште на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ („Службени гласник РС”, број 108/16).
Наиме, позивају се  држављани бивших република СФРЈ, који су до 27. априла 1992. године девизну штедњу положили код банака са седиштем на територији Републике Србије и њиховим филијалама на територијама бивших република СФРЈ, као и држављане Републике Србије, који су до 27. априла 1992. године девизну штедњу положили код филијала банака са седиштем на територији Републике Србије, а које су се налазиле на територијама бивших република СФРЈ, да пријаве своја потраживања.
Комплетан позив и упутство можете наћи на адреси:
http://www.nbs.rs/internet/latinica/15/mediji/vesti/20170223.pdf

 

О агенцији за наплату потраживања

Интересује ме како отворити агенцију за наплату потраживања? Како се добија лиценца од Народне банке Србије? Шта је потребно од документације и колико цео тај процес траје?

ОДГОВОР: За одговоре на сва наведена питања обратите се Министарству за финансије, јер оно издаје одобрења за обављање послова факторинга. Услови и поступак давања одобрења регулисани су одредбама Закона о факторингу („Службени гласник РС“, бр. 62/2013).