Принудна наплата

Под принудном наплатом подразумева се обавеза и овлашћење Народне банке Србије да са свих рачуна клијената код банака дужника на којима клијент има средстава (динарских и девизних), без његове сагласности, изврши плаћање обавеза по извршним решењима (пореских, царинских, судских и других органа) и налозима (по основу хартија од вредности, меница и овлашћења) по прописаном редоследу приоритета, а у оквиру истог реда приоритета према времену пријема. Извршна решења надлежних органа достављају се од 30. септембра 2005. године организационом делу Народне банке Србије - Одељење за пријем, контролу и унос основа и налога Крагујевац - Крагујевац, Улица Бранка Радичевића 16а.

Принудна наплата се спроводи на основу већег броја законских прописа, међу којима су најзначајнији: Закон о платном промету, Закон о извршном поступку, Закон о стечају, Закон о меници, и подзаконских аката – одлука, упутстава и инструкција гувернера Народне банке Србије.

Дужници над којима се спроводи принудна наплата су:

• правна лица која имају рачуне код банака,
• физичка лица која обављају делатност и имају рачуне код банака,
• банке које имају рачуне код Народне банке Србије.

Принудна наплата се врши са свих рачуна дужника (динарских депозитних и девизних) у динарима. У случајевима када су повериоци страна физичка или правна лица, досуђени износи по судском решењу извршавају се у корист нерезидентних рачуна код банака у динарској противвредности девизног дуга.

Спровођење принудне наплате одвија се у више фаза, и то:

• пријем и евидентирање решења (I и II ред приоритета) и налога (III ред приоритета),
• контрола исправности основа – решења и налога, која подразумева враћање неисправних основа доносиоцу,
• унос решења у Програм.

Извршење решења и налога врши се разменом електронских порука између Принудне наплате и банака кроз блокаду матичног броја дужника, што подразумева блокаду свих рачуна дужника код свих банака и забрану банкама да таквом дужнику отварају нове рачуне.