latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

2012-08-03 14:27:46.0

Светска банка изразила забринутост поводом предложених измена Закона о Народној банци Србије

Поводом предложених измена Закона о Народној банци Србије, директор Светске банке за Србију и регионални координатор за југоисточну Европу Џејн Армитиџ упутила је писмо гувернеру Дејану Шошкићу у коме се наводи:

„Хвала Вам на допису који сте нам упутили 1. августа тражећи мишљење Светске банке о очекиваним изменама и допунама Закона о Народној банци Србије. Задовољство нам је што смо имали могућност да у претходним годинама сарађујемо с Народном банком Србије на низу техничких питања и очекујемо наставак продуктивног дијалога у будућности.

Када је реч о питањима покренутим у предложеним изменама и допунама Закона о Народној банци Србије, иако нисмо имали времена за детаљну анализу, јасно је да има елемената који изазивају забринутост са становишта кључног принципа могућности централне банке да спроводи политике којима врши своје надлежности уз довољан степен независности. Озбиљно нас забрињава низ питања у предложеним изменама и допунама Закона о Народној банци Србије у домену управљања и надлежности, која захтевају пажљиво разматрање, будући да им недостаје јасно и темељно образложење. Кључна питања су следећа:

I. Члановима 3 + 10. предвиђају се измене и допуне чланова постојећег закона ради образовања „Управе за надзор над финансијским институцијама“, која ће имати директора који не може бити из редова вицегувернера и кога предлаже Одбор за финансије Народне скупштине. Надлежности нове Управе биће прописане оснивачким актом, који тек треба да се дефинише.

Међутим, изгледа да је предвиђено да то тело има релативно велике надлежности, иако није јасно које. Уколико би те измене биле усвојене, нова „Управа“ била би надлежна за контролу и надзор над финансијским институцијама. Такође, није јасно зашто је предложено да се директор Управе за надзор бира на период од шест година, с правом поновног избора.

II. Члан 9. Према предложеним изменама члана 21. постојећег закона о Народној банци Србије, вицегувернере бира Народна скупштина, а не Савет Народне банке Србије. Уколико се те измене усвоје, гувернера, вицегувернера, као и чланове Савета постављаће Народна скупштина. То ће, наравно, Скупштини дати пуну контролу над саставом највишег руководства Народне банке Србије. Донедавно су постојећи вицегувернери и чланови Савета бирани током мандата неколико влада, што је обезбеђивало много уравнотеженији састав руководства.

III. Чланом 18. мења се члан 62. важећег закона чији став 2. прописује да „Народна банка Србије не може непосредно куповати хартије од вредности које издају субјекти из става 1. овог члана“ (нпр. Република Србија и њена различита повезана лица). Међутим, предложеном изменом додаје се нови став према коме то ограничење не важи ако се хартије од вредности купују на секундарном тржишту.
Будући да у Србији не постоји секундарно тржиште државних дужничких хартија од вредности које функционише, поменутом изменом, уколико се усвоји, дозволило би се Народној банци Србије да финансира државни дефицит, што би имало бројне последице.

IV. Члан 26. Предложене измене омогућавају смену целокупног највишег руководства Народне банке Србије: „гувернер, вицегувернери, директор Управе за надзор и чланови Савета биће изабрани у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.“

У тренутку када је присутан веома озбиљан и растући економски притисак, нагла смена руководства Народне банке Србије послала би веома јасне и негативне сигнале тржиштима.

Све у свему, верујемо да предложене измене и допуне у великој мери одступају од најбоље међународне праксе и ако се донесу у облику у коме су формулисане, могу битно угрозити кредибилитет Народне банке Србије као независне институције. Тиме би се наравно послао неповољан сигнал тржиштима и међународним партнерима Србије.

У случају да се те измене и допуне не донесу одмах, имали бисмо могућност да спроведемо детаљнију анализу и, у светлу наше дугогодишње продуктивне сарадње, да видимо на који начин можемо дати допринос исходу који би био у најбољем интересу дугорочног раста и стабилности Србије.”

Кабинет гувернера