ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Uvodno obraćanje guvernera Jorgovanke Tabaković na stručnom skupu „Srpski dani osiguranja“ u Aranđelovcu

 
Aranđelovac, 29. novembar 2017. godine

Stanje i izazovi nadzora domaćeg tržišta osiguranja

Poštovane dame i gospodo, cenjeni predstavnici delatnosti osiguranja, državnih institucija, privrede i univerziteta, dragi gosti iz inostranstva,

Zadovoljstvo mi je što mogu da vam se danas obratim i otvorim ovaj skup, prvi događaj ovako velikih razmera, koji je u celini posvećen delatnosti osiguranja. Najpre bih istakla da u potpunosti podržavam ideju organizatora da na ovaj način osiguranju zajednički damo mesto koje zaslužuje, ne samo u finansijskom sistemu zemlje već i u životima svakog od nas, kao građana i korisnika. Ova značajna, a često nepravedno zapostavljana delatnost, uspela je da očuva zdravo jezgro i da se kao takva sporo, ali ipak neumitno razvija. Koliko god da dinamika tog razvoja nije onakva kakvu kao finansijski poslenici, možda, priželjkujemo, pred osiguranjem je svakako svetla budućnost. Kao guverner Narodne banke Srbije, institucije koja već trinaest godina vrši nadzor nad osiguranjem, danas ću vam u kratkim crtama izložiti naše viđenje te delatnosti, aktuelnih otvorenih pitanja i poželjnih pravaca njihovog rešavanja, kao i druge aspekte i izazove našeg supervizijskog posla.

Delatnost osiguranja se u više navrata drastično menjala i poboljšavala od kako je Narodna banka Srbije preuzela supervizijsku ulogu. Ta delatnost se i dalje kontinuirano menja i prilagođava evropskim standardima. Svi subjekti koji nisu ispunili kriterijume takvih prilagođavanja napustili su delatnost, da bi u nju ušli novi tržišni igrači, uglavnom kao zavisna društva međunarodno poznatih osiguravajućih kompanija. Tako je delatnost osiguranja tokom protekle decenije bila i vrlo dinamična u pogledu stranih direktnih investicija. Društva za osiguranje koja su osnivali strani vlasnici krenula su od vrlo visokih inicijalnih novčanih vlasničkih uloga, a s razvojem svog poslovanja, postala su i sama ozbiljni investitori u državne obveznice, druge finansijske instrumente, a neretko su čak i osnivala svoja zavisna lica, ili su ulagala u izgradnju nepokretnosti. Danas, delatnost osiguranja Republike Srbije čini sedamnaest društava za osiguranje i četiri društva za reosiguranje. Šest društava za osiguranje obavlja istovremeno poslove životnih i neživotnih osiguranja, dok su preostala podeljena po delatnosti – četiri se bave isključivo životnim, a sedam isključivo neživotnim osiguranjima. Pored društava za osiguranje i reosiguranje, u ovoj delatnosti učestvuju i devetnaest banaka, sedam davalaca finansijskog lizinga i jedan javni poštanski operator, koji su dobili saglasnost za obavljanje poslova zastupanja u osiguranju. Takođe, tu je i osamdeset šest pravnih lica za posredovanje ili zastupanje u osiguranju i devedeset četiri preduzetnika zastupnika u osiguranju.

Finansijski pokazatelji su još uvek skromni, ako ih posmatramo u apsolutnim iznosima, ali svakako je pohvalno da svi, godinama unazad, beleže stabilan rast. Tako je ukupna premija osiguranja za prvu polovinu 2017. godine iznosila 48,8 milijardi dinara (ili 404 miliona evra), što je za 8,1% više u odnosu na isti period prethodne godine. U strukturi premije, učešće neživotnih osiguranja iznosilo je 77,5%, a učešće životnih osiguranja 22,5%. Od pojedinačnih vrsta osiguranja, najveće učešće u ukupnoj premiji ostvarilo je osiguranje od odgovornosti zbog upotrebe motornih vozila od 32%, a iza njega slede životna osiguranja sa 22,5%, imovinska osiguranja sa 20,9% i kasko osiguranje motornih vozila sa 8,5%. Bilansna suma društava za osiguranje povećana je sredinom 2017. godine na 230,9 milijardi dinara (ili 1,9 milijardi evra), što je rast od 10,3% u odnosu na kraj drugog tromesečja prethodne godine. U strukturi aktive društava za osiguranje 44,1% odnosilo se na dužničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju, 14,5% na dužničke hartije od vrednosti s fiksnim prinosom, 8% na nekretnine, postrojenja i opremu, 7,6% na potraživanja, 6% na gotovinu i kratkoročne depozite, a 3,7% na dužničke hartije od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha. U strukturi pasive tehničke rezerve iskazuju učešće od 70,3%, a kapital i rezerve 20,7%. Društva za osiguranje zadovoljavaju kriterijume adekvatnosti kapitala, utvrđene pozitivnim propisima, i solventna su i likvidna. Tržište osiguranja u tom smislu je stabilno i osposobljeno za servisiranje obaveza prema osiguranicima, korisnicima osiguranja i trećim oštećenim licima.

Regulatorni okvir delatnosti osiguranja je u periodu 2014/15. godina temeljno reformisan, modernizovan i unapređen. Od tada, Narodna banka Srbije u svojim supervizijskim aktivnostima ima i potpuno novu dimenziju, s obzirom na to da je regulativa delatnosti osiguranja pripremljena u celini s naše strane, čime smo zaokružili nadzorni proces. Uvidevši takve mogućnosti, ali i potrebu da se regulativa i supervizija osiguranja poboljšaju, lično sam formirala i vodila radnu grupu koja je u toku 2014. godine pripremila reformski Zakon o osiguranju, koji je krajem iste godine, na naš predlog, usvojila Narodna skupština Republike Srbije. Dobili smo još tada pozitivno mišljenje u vezi s predloženim rešenjima od svih relevantnih subjekata – Vlade Srbije, Evropske komisije, predstavnika delatnosti osiguranja, privrednih subjekata i naučnih radnika, a sve to nas je samo obavezalo da istim pravcem i nastavimo, što smo učinili već naredne godine donošenjem seta podzakonskih akata Zakona o osiguranju. Za dve i po godine primene, ovi propisi ostvarili su brojne pozitivne efekte, o kojima se već dosta govorilo, ali ja ću iskoristiti i ovu priliku da napomenem da su naša očekivanja ispunjena, tj. da imamo regulatorni okvir koji je rešio brojna sporna pitanja, utvrdio mehanizme bolje zaštite korisnika, podstakao investicionu aktivnost i razvoj novih proizvoda osiguranja, podigao i precizirao kriterijume kapitalne adekvatnosti, modernizovao sisteme upravljanja u osiguranju, ali i obezbedio veću transparentnost rada, odnosno pravednije uslove poslovanja u ovoj delatnosti. Sve što smo na ovaj način učinili omogućuje nam ne samo da imamo kvalitetnije osiguranje već i da s tih osnova radimo dalje na modernizaciji i približavanju savremenim evropskim standardima.

Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja kakav vršimo u poslednje dve i po godine suštinski je drugačiji nego u nekim ranijim periodima. Zato ću iskoristiti ovu priliku da pred svima vama iznesem i neke konkretne rezultate našeg rada, kao i stavove o određenim pitanjima koja su se u tom radu otvarala. Pre svega, potrudili smo se da reformišemo sistem redovnog finansijskog izveštavanja društava za osiguranje, kao i izveštavanja prema nama kao supervizoru. Na taj način dobili smo koncizne i pouzdane podatke, na osnovu kojih se brzo i lako mogu identifikovati eventualni problemi. Predstavnicima delatnosti smo na vrlo jasan način, ponekad i nepopularnim merama, stavili do znanja da se bilo kakve manipulacije izveštajima, baš kao ni krupne greške u njima, neće tolerisati. Samim tim, stekli su se uslovi da stepen angažmana, koji kao supervizori posvećujemo neposrednoj proveri pouzdanosti poslovnih knjiga i finansijskog izveštavanja, bude daleko manji, što nam omogućava da svoje resurse i vreme posvetimo novim temama koje nameću izazovi savremenog okruženja. Tako se naše kontrole danas bave poslovnim planiranjem, tržišnim ponašanjem, kao i mnogim drugim oblastima delovanja društava za osiguranje, čime nastojimo da to delovanje kao supervizori usmeravamo u pravcu dobre i korisne poslovne prakse. Poslovni planovi, na primer, godinama su se donosili tek da se zadovolji forma, a danas se zajednički trudimo da to budu kvalitetni dokumenti, koji su korisni samim društvima za osiguranje u organizaciji svog rada, ali i njihovom supervizoru u praćenju definisanih poslovnih modela i ciljeva. Informisanje ugovarača osiguranja je nova obaveza, koja još uvek nailazi na izvesne otpore kod društava za osiguranje, ali je toga, srećom, sve manje, jer zajedničkim delovanjem shvatamo koliko je ovo pitanje važno i koliko doprinosi ne samo boljoj zaštiti korisnika već i podizanju kvaliteta i kredibiliteta delatnosti osiguranja. Dodatni troškovi koje predugovorno informisanje sa sobom nosi, a koje su mnogi tržišni učesnici pokušavali da izbegnu, zapravo se moraju posmatrati kao investicija u korisnika, čija će ga lična satisfakcija učiniti lojalnim za buduće periode, a to je u savremenom okruženju najvažniji resurs svakog poslovnog entiteta.

Neposredne kontrole delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije danas su efikasnije, s vrlo jasno definisanim ciljevima i efektima. U njima smo posebnu pažnju posvetili prodaji osiguranja, jer smatramo da je ona ogledalo ove delatnosti pred građanima, pa se zato ne smeju dozvoliti bilo kakvi oblici neovlašćenog delovanja, neistinitog predstavljanja ili neprilagođavanja proizvoda osiguranja stvarnim potrebama korisnika. Samo zdrav rast, zasnovan na zadovoljnom korisniku, jeste poželjan. Načelo dobrovoljnosti osiguranja, osim u posebnim slučajevima koje utvrdi država, jeste garantovano. Niko nema pravo da zarad brze zarade povređuje ove principe, jer time i čitavu delatnost osiguranja reputaciono ugrožava. U tom smislu, podržavamo akcije Udruženja osiguravača Srbije, ali ih u budućnosti očekujemo i u još intenzivnijem obliku. Promocija osiguranja, ukazivanjem na njegove prednosti za građane, pravi je put za razvoj ove delatnosti. Takođe, internim mehanizmima profesionalnog udruženja mogu se obeshrabriti svi oni koji proklamovane vrednosti narušavaju. Cilj supervizora nije promocija osiguranja, niti je naša namera da to činimo. Međutim, sve što čini delatnost, a ima ispravne i plemenite pobude, imaće našu podršku. Način prodaje ključni je element razvoja životnih osiguranja, jer je ono neka vrsta supstituta dugoročnoj štednji, dok kod imovinskih osiguranja posebnu pažnju treba posvetiti naknadi šteta, koja je zapravo najbolji način promocije pred građanima. Naravno, nikad ne smemo zaboraviti treća oštećena lica, koja se bez svojstva osiguranika, kao i bez svoje krivice, nađu u situaciji da su im imovina ili život ugroženi. Pravo naknade tim licima jeste i mora ostati neprikosnoveno, usled čega će ovaj aspekt biti i dalje intenzivno prisutan u našim neposrednim kontrolama.

Posredne kontrole delatnosti osiguranja Narodne banke Srbije predstavljaju kvalitetnu inovaciju, koja je svakako obeležila ovu godinu. Cilj nam je bio da pronađemo određene specifične aspekte poslovanja društava za osiguranje, kojima se u standardnoj superviziji ne posvećuje posebna pažnja, ali su, s druge strane, veoma bitni za građane. Na taj način pokušali smo da kvalitetnije zaštitimo, na primer, učenike osnovnih i srednjih škola, goste hotela, platioce komunalnih usluga, putnike u javnom saobraćaju i druga lica koja se nalaze ili se mogu naći u ulozi osiguranika. Kroz takve kontrole, mi smo se najpre upoznali s načinom rada društava za osiguranje koja su odabrana kao reprezentativna u tim segmentima, da bismo potom utvrđivali standarde dobre poslovne prakse i kroz preporuke ih davali celom tržištu u cilju njegovog unapređenja. Posebno želim da istaknem da su društva za osiguranje prepoznala ovu našu nameru i ne samo da su joj adekvatno odgovorila, već su se i dobrovoljno aktivno uključila u širenje i promociju takve prakse. Na ovaj način, zajednički smo stvorili kvalitetnije uslove za rad svih tržišnih učesnika, koji i treba da deluju po jednoobraznim principima, a na koje treba da se primenjuju isti standardi i aršini od strane njihovog supervizora. Postignutim rezultatima  smo veoma zadovoljni. Neke loše prakse su potpuno eliminisane, neke unapređene, a neke sasvim nove, dobre i poželjne, postaju standardi u poslovanju. Na ovaj način, posredna kontrola osiguranja napravila je veliki iskorak iz okvira pasivnog kolektora raznih izveštaja i podataka, čime je opseg svog delovanja dovela na nivo koji savremeno tržište osiguranja zahteva i zaslužuje.

Perspektive nadzora osiguranja neraskidivo su vezane za evropski put naše države. Narodna banka Srbije posebno podržava opredeljenje Vlade Republike Srbije u vezi sa evrointegracijama i u tom procesu neposredno, kroz pregovore, učestvujemo pre svega u oblasti finansijskih usluga, ali i kroz čitav niz drugih aktivnosti na harmonizaciji propisa i stvaranju povoljnijeg i sigurnijeg ekonomskog okruženja kako za privredne subjekte, tako i za građane. Već je opšte poznato da regulatorni cilj delatnosti osiguranja u Srbiji, kao i njene supervizije, predstavlja pravni okvir Solventnost 2. Od prošle godine, njega već primenjuju zemlje Evropske unije, a mi koji smo na putu ka njoj imamo pred sobom još jedan novi izazov. Ove smo činjenice i te kako svesni i u svim našim dosadašnjim aktivnostima ona je apsolutno uzeta u obzir. Zakon o osiguranju koji imamo danas već je u sebe ugradio određene elemente pravnog okvira Solventnost 2, dok smo za put buduće pune harmonizacije utvrdili strategiju po kojoj radimo. Imajući u vidu nove rokove za kompletiranje nacionalnog pravnog okvira u celini sazdanog na evropskim standardima, naš plan je da do 2020/21. godine izađemo s novom regulativom, kojom ćemo ispuniti taj cilj. Ostaje nam da se do tada dobro pripremimo, ali i da pripremimo tržište koje nadziremo. Zato smo već uradili preliminarni stres-test, a u planu nam je sprovođenje više kvantitativnih studija uticaja i definisanje optimalnog modela zakonskih izmena i podzakonskih akata kojima će se okvir Solventnost 2 implementirati do navedenog roka. Međutim, posebno je pitanje kada će oni ući u primenu, a može se očekivati da određeni broj budućih odredaba ima i odloženo dejstvo. Svakako, pred nama je kompleksan zadatak da ispunimo evropske standarde, a da pritom sačuvamo stabilnost domaćeg tržišta osiguranja.

U ovom aktuelnom trenutku, možda i najveći izazov jeste unapređenje regulative obaveznih osiguranja u saobraćaju. To je posao koji nosi Ministarstvo finansija, ali uz svesrdnu pomoć i koordinaciju drugih državnih institucija, među kojima je i Narodna banka Srbije. Na našu inicijativu, delatnost osiguranja je i neposredno zastupljena u ovom poslu, preko Udruženja osiguravača Srbije. U tom smislu, veoma je dobro što su sve relevantne strane danas okupljene ovde i što će jedna od centralnih tema daljih izlaganja biti upravo obavezna osiguranja u saobraćaju. Učešće u tim diskusijama uzeće moj bliski saradnik, ali ono što želim i lično da vam kažem jeste da oko najosetljivijih pitanja mora biti postignut konsenzus tržišnih učesnika, jer ćemo jedino tako doći do praktično primenjivog propisa, a upravo je odsustvo te osobine i najveća mana dobrog dela odredaba postojećeg Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Kada se i taj posao završi, imaćemo zaokružen kvalitetan regulatorni okvir delatnosti osiguranja i otvorićemo put za dalja unapređenja propisa, koja su već pomenuta.

Pored svega navedenog, Narodna banka Srbije se trudi da, u okvirima svojih osnovnih nadležnosti, ostvaruje kontinuiran uticaj na poslovnu i investicionu klimu u Srbiji, ali i na opštu cenovnu i finansijsku stabilnost. U tom smislu, moje današnje obraćanje bilo bi nepotpuno bez makar nekoliko reči o rezultatima koje smo postigli na tom polju. Od ove godine, inflacioni cilj snižen je na 3% plus-minus 1,5 procentni poen, a inflacija se uspešno održava u njegovim granicama. Niska i stabilna inflacija kakvu Srbija ima danas, i nekoliko godina unazad, imperativ je očuvanja realne vrednosti zarada i penzija, i stvaranja predvidivih uslova poslovanja za sve tržišne učesnike. Kontinuiranim smanjivanjem referentne kamatne stope od maja 2013. godine otvorili smo prostor za oporavak kreditne i dalji rast ekonomske aktivnosti. Pad kamatnih stopa jedan je od faktora ubrzanja ekonomskog rasta, a na taj način postižu se i velike uštede za privredu, građane i državu. Ekonomski rast potpomognut je i neto stranim direktnim investicijama u Srbiju, za koje sam već napomenula da su bile vrlo značajne za delatnost osiguranja. Svojim delovanjem u opisanom smislu uspeli smo da učvrstimo kredibilitet kod svih relevantnih činilaca koji sagledavaju perspektive ulaganja u Srbiju. Ako na sve to dodamo i usidrena inflaciona očekivanja, relativno stabilan kurs, stabilan i otporan finansijski sistem, rast poverenja u domaću valutu, uz rast dinarskog zaduživanja stanovništva i rast dinarske štednje, onda svakako imamo rezultate kojima se možemo ponositi. Sve to postigli smo sopstvenim snagama, hrabro se suočavajući sa izazovima međunarodnog okruženja i svetskih finansijskih tokova. Da ovo nije samo naše mišljenje, potvrđuju konkretni i javno dostupni podaci, ali i sve bolje ocene kreditnih agencija i relevantnih međunarodnih institucija. Smanjili smo budžetski deficit, ispunili sve kriterijume koje je pred nas postavio Međunarodni monetarni fond i nedavno uspešno okončali i poslednju, osmu reviziju aktuelnog aranžmana s tom institucijom.

Za kraj, želela bih da istaknem dobru saradnju koju Narodna banka Srbije ima sa Udruženjem osiguravača Srbije, a koju ćemo i nadalje usmeravati ka razvoju i modernizaciji domaćeg osiguranja. Neka i ova konferencija bude korak ka tome, ali i ka daleko široj saradnji u kojoj će učestvovati druge institucije naše države, a i zemalja regiona i Evropske unije. Razmena ideja, iskustava i znanja uvek je obostrano i višestruko korisna. Zato danas, proglašavajući ovu konferenciju otvorenom, želim da ona postane tradicionalna i da na najbolji način doprinosi podizanju nivoa kvaliteta osiguranja u Srbiji, pre svega na korist svih naših građana i privrednih subjekata koji su s tom delatnošću povezani, bilo kao zaposleni ili poslovni partneri, bilo kao korisnici njenih usluga. Narodna banka Srbije za delatnost osiguranja ostaće i dalje nepristrasan, kvalitetan i pouzdan supervizor.

Hvala vam.