U okviru aktivnosti očuvanja i održavanja finansijske stabilnosti Narodna banka Srbije identifikuje potencijalne rizike koji mogu ugroziti finansijsku stabilnost i doprinosi podizanju svesti ekonomskih aktera o potencijalnim rizicima.

Ključni rizici i mere ublažavanja

Ključni rizici	Mere za ublažavanje rizika
Spoljni rizici:
produžena kriza u evrozoni uticaće na promenu modela ponašanja banaka u pravcu smanjenja finansijske zavisnosti (deleveraging), odnosno pada kreditne aktivnosti; istiskivanje realnog sektora zbog velikog budžetskog deficita, javnog duga još uvek neprezaduženih država i ogromnih potreba za novim emisijama i refinansiranjem; istiskivanje prezaduženih država zbog kreiranja rizika negativne povratne sprege između javnog duga (tržišta državnih obveznica) i bilansa banaka.	neophodna je stabilizacija javnih finansija, što zahteva odlučne mere; moguć negativan uticaj na rast u kratkom roku; aktivna uloga u međunarodnim inicijativama, posebno u obezbeđenju veće podrške međunarodnih finansijskih institucija, ali i matičnih banaka.
Unutrašnji rizici:
približavanje granici duga pri kojoj je kriza moguća; velika izloženost državnim hartijama od vrednosti vlastite države može biti rizična, a kapital nedovoljan; usporen priliv kapitala u zemlju zbog nesklonosti investitora ka riziku usled nepoštovanja fiskalnih pravila; usporen priliv kapitala u bankarski sektor zbog smanjenja finansijske zavisnosti i loših tržišnih uslova za prodaju akcija države u dobrim bankama; pojačani pritisci na devizno tržište; dalje pogoršanje kvaliteta aktive: problematični krediti ne stvaraju dohodak, negativno utiču na akcijski kapital i privlačenje eksternih fondova; slab ekonomski rast i deprecijacija umanjuju kapacitet banaka za odobravanje novih kredita; loše korporativno upravljanje u bankama sa usitnjenim vlasništvom;	stabilizacija javnih finansija; jačanje makroprudencijalnog nadzora Narodne banke Srbije i regulatornog okvira rezolucije kao prve linije odbrane od sistemskog rizika: uvođenje planova oporavka, uvođenje planova restrukturiranja, uticaj na politiku dividendi banaka; unapređenje regulatornog i institucionalnog okvira za rešavanje problematičnih kredita; veće oslanjanje banaka na profit kao izvor povećanja kapitala; stimulisanje banaka da se usredsrede na emisije dugoročnog duga radi diversifikacije izvora finansiranja; podržavanje procesa vlasničke konsolidacije u bankama sa usitnjenom vlasničkom strukturom; program s MMF-om: osiguranje od nepovoljnih eksternih potresa, usidravanje fiskalne odgovornosti, ublažavanje finansijskih rizika, katalizator strukturnih promena;
izloženost finansijskog sistema deviznom riziku.	sprovođenje strategije dinarizacije: niko ne može sam, ali je moguće zajedničkim naporom Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije i banaka.