ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Odnosi sa inostranstvom | Odnosi sa MMF-om

Odnosi Republike Srbije s Međunarodnim monetarnim fondom

Članstvo Republike Srbije u MMF-u

Bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija bila je jedna od zemalja učesnica Bretonvudske konferencije (1944. godine) i osnivača Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke. Odlukom Odbora izvršnih direktora MMF-a od 14. decembra 1992. godine, konstatovano je da je SFRJ prestala da postoji, čime je prestalo i njeno članstvo u MMF-u, a  istovremeno su utvrđeni uslovi pod kojima zemlje sukcesori mogu da naslede članstvo SFRJ u MMF-u. Od aktive i pasive SFRJ u MMF-u, SR Jugoslaviji je pripalo 36,52%.

Odbor izvršnih direktora MMF-a je 20. decembra 2000. godine doneo odluku, s retroaktivnim dejstvom od 14. decembra 1992. godine (Press Release No. 00/75), da je SR Jugoslavija ispunila uslove za članstvo u toj instituciji.

Nakon osamostaljivanja Republike Crne Gore, Republika Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet državne zajednice Srbija i Crna Gora i nastavila njeno članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama.

MMF je 21. jula 2006. godine potvrdio kontinuitet Republike Srbije u odnosu na državnu zajednicu Srbija i Crna Gora (Press Release No. 06/161), kao i da Republika Srbija nastavlja članstvo s postojećom kvotom od 467,7 miliona specijalnih prava vučenja i svim pravima i obavezama koje proističu iz tog članstva.

Guverner Narodne banke Srbije obavlja funkciju guvernera Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a viceguverner Narodne banke Srbije funkciju zamenika guvernera Republike Srbije u MMF-u. 

Republika Srbija članica je konstituence Švajcarske, izborne grupacije preko koje ostvaruje svoje pravo glasa u MMF-u i Svetskoj banci od decembra 2000. godine. Zemlje članice koje čine konstituencu u MMF-u su: Švajcarska, Poljska, Srbija, Turkmenistan, Kazahstan, Azerbejdžan, Kirgizija i Tadžikistan. Beograd je 2009. godine bio domaćin sastanka konstituence Švajcarske.

Redovna saradnja Republike Srbije s MMF-om odvija se u okviru godišnjih konsultacija po članu IV Statuta ove institucije. Ovakve konsultacije predstavljaju statutarnu obavezu zemalja članica, na osnovu kojih MMF donosi ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji i adekvatnosti mera ekonomske politike.

Povećanje kvote Republike Srbije kod MMF-a

Sveobuhvatna reforma kvota i upravljanja MMF-a stupila je na snagu 26. januara 2016, čime je omogućeno povećanje ukupnih kvota MMF-a za 100% u okviru 14. opšte revizija kvota, uz prilagođavanje relativnog učešća zemalja članica(Press Release No.16/25).

Republika Srbija izmirila je obaveze po osnovu povećanja svoje kvote kod MMF-a, sa 467,7 na 654,8 miliona specijalnih prava vučenja, 10. februara 2016. Na ovaj način, srazmerno je povećan obim moguće finansijske podrške u okviru budućih aranžmana sa MMF-om.
 

Finansijska saradnja Republike Srbije sa MMF-om

U periodu od 2000. godine MMF je obezbedio finansijsku podršku Republici Srbiji u okviru sledećih aranžmana:

  • 20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 116,92 miliona specijalnih prava vučenja, odnosno oko 167,19 miliona evra (24,99% kvote Republike Srbije u MMF-u), kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije (Press Release No. 00/75). Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 101,1 milion specijalnih prava vučenja, tj. oko 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u.
  • 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od 200 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama (Press Release No. 01/31). Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine. 
  • 13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 650 miliona SPV, tj. oko 909,38 miliona evra što predstavlja 138,98% kvote (Press Release No. 02/25), kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara. 
  • 16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 350,77 miliona SPV (oko 400,33 miliona evra), odnosno 75% kvote (Press Release No. 09/12), koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na 2.619,12 miliona SPV, tj. oko 2.941,95 miliona evra, što predstavlja 560% kvote (Press Release No. 09/169). Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno 1.367,74 miliona SPV, odnosno 1.536,33 miliona evra, što predstavlja 293% kvote Republike Srbije. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine.
  • 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja (oko 1.076,75 miliona evra), što predstavlja 200% kvote. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime (Press Release No. 11/353). Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena. 
  • 23. februara 2015. odobren je novi stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od 935,4 miliona specijalnih prava vučenja, tj. oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači da Srbija ne namerava da koristi sredstva, ali ostaje mogućnost da sredstva budu iskorišćena u slučaju platnobilansnih potreba zemlje (Press Release No. 15/67). Istovremeno, Odbor izvršnih direktora MMF-a zaključio je konsultacije po članu IV Statuta MMF-a i doneo ocenu o ekonomskoj situaciji u zemlji (Press Release No. 15/80). 

     
  • Aktuelni stendbaj aranžman odobren 23. februara 2015.

 

Saznajte više...
Stendbaj aranžman odobren 23. februara 2015.
Stendbaj aranžman 2011.
Stendbaj aranžman 2009.
Aranžman za produženo finansiranje 2002.
Stendbaj aranžman 2001.