Saradnja sa Evropskom unijom

Priključenje Evropskoj uniji (EU), kao najvažnijoj evropskoj integraciji s jedinstvenim tržištem robe, kapitala, usluga i ljudi, predstavlja strateški prioritet Republike Srbije.

Republika Srbija je 7. novembra 2007. godine parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Potpisivanjem Sporazuma, Republika Srbija će dobiti status države pridružene EU i prvi put formalizovati institucionalnu saradnju sa EU. Dve najvažnije obaveze koje će Republika Srbija potpisivanjem Sporazuma preuzeti jesu postepena liberalizacija trgovine industrijskim i poljoprivrednim proizvodima i obaveza usklađivanja propisa s pravnim tekovinama EU.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupa na snagu nakon ratifikacije od strane  Evropskog parlamenta, parlamenata svih zemalja članica EU i Narodne Skupštine Republike Srbije. Postupak ratifikacije obično traje od 18 do 24 meseca. Međutim, ekonomski aspekti Sporazuma, tj. fazno uspostavljanje zone slobodne trgovine, počinje nakon ratifikovanja tzv. Privremenog sporazuma, koji je sastavni deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Privremeni sporazum stupa na snagu u roku od dva do četiri meseca od momenta potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, nakon njegove ratifikacije u Evropskom parlamentu i Narodnoj Skupštini Republike Srbije.

Posle stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Republika Srbija će, kao pridružena država, biti u mogućnosti da podnese zvaničnu kandidaturu za članstvo u EU. Proces priključenja zavisiće od procene Evropskog saveta da li i u kojoj meri Republika Srbija ispunjava propisane kriterijume za punopravno članstvo u EU, odnosno u kojoj meri prihvata njene osnovne ciljeve. Zahtevi EU koji se postavljaju pred potencijalne članice zasnivaju se na zaključcima Evropskog saveta donetim na sastanku u Kopenhagenu 1993. godine. Ti zaključci, poznati kao Kriterijumi iz Kopenhagena, podrazumevaju sledeće:

• stabilnost demokratskih institucija i vladavinu prava, dakle – poštovanje građanskih prava i zaštitu nacionalnih manjina;
• čvrsto uspostavljene tržišne instrumente i funkcionisanje tržišne ekonomije, kao i sposobnost odolevanja konkurentskim pritiscima i sposobnost prilagođavanja tržišnim mehanizmima unutar EU;
• spremnost da se preuzmu obaveze koje nameće članstvo, odnosno privrženost ciljevima političke, ekonomske i monetarne unije.

Dokument o evropskom partnerstvu i dalje ostaje jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije EU prema Republici Srbiji. U skladu s tim, u februaru 2008. godine Savet ministara EU je doneo Odluku kojom se ažurira Dokument o Evropskom partnerstvu za Republiku Srbiju. Novi Dokument o Evropskom partnerstvu sadrži nove prioritetne aktivnosti, koje će Republika Srbija realizovati u narednom dvogodišnjem, odnosno četvorogodišnjem periodu.

Radi lakše pripreme države, a naročito administracije, za nove izazove i obaveze koje će proisteći iz Sporazuma, Vlada Republike Srbije je u decembru 2007. godine usvojila Odluku o pripremi Nacionalnog programa za integraciju Srbije u Evropsku uniju (NPI) . NPI predstavlja sveobuhvatan dokument kojim će se omogućiti planiranje svih Vladinih aktivnosti u procesu pristupanja, kao i njihova efikasna koordinacija. Ovaj program bi zamenio nekoliko drugih dokumenata koji su pripremljeni tokom prethodnih faza odnosa Srbije i EU i predstavljao svojevrstan putokaz za buduće korake. Takođe, bavio bi se ne samo obavezama koje se tiču prenošenja pravnih tekovina EU u domaći pravni poredak već i zadacima koji se moraju sprovoditi kako bi se ispunili politički i ekonomski kriterijumi pristupanja.

Uloga Narodne banke Srbije u procesu pridruživanja EU

Strateška opredeljenost Republike Srbije ka evropskim integracijama obuhvata proces tranzicije iz centralizovane državne privrede ka funkcionalnoj tržišnoj ekonomiji. Osnovu svake tržišne ekonomije predstavlja stabilan i razvijen bankarski i finansijski sektor, a pouzdana i funkcionalno efikasna centralna banka predstavlja osnov makroekonomske stabilnosti i, shodno tome, ima ključnu ulogu u procesu evropskih integracija.

U skladu s tim, predstavnici Narodne banke Srbije aktivno učestvuju u radu koordinacionih tela koje je Vlada Republike Srbije formirala u cilju efikasnog vođenja pregovora o članstvu u EU i sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Polazeći od nadležnosti Narodne banke Srbije, učešće njenih predstavnika predviđeno je u sledećim podgrupama zaduženim za usklađivanje pojedinih  oblasti pravnih tekovina EU: za slobodno kretanje kapitala; za konkurenciju; za finansijske usluge; za ekonomska i monetarna pitanja; za statistiku; za zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja; za finansijski nadzor i za finansije i budžet.

Predstavnici Narodne banke Srbije, u saradnji sa svim relevantnim institucijama, aktivno učestvuju i u izradi NPI.

Nova dokumenta o Evropskom partnerstvu za Republiku Srbiju sadrže, između ostalog, i nove prioritete i preporuke, čija će realizacija biti u nadležnosti Narodne banke Srbije. Pored tih obaveza, Narodnu banku Srbije očekuju i značajne aktivnosti u pogledu ispunjenja kriterijuma iz Mastrihta, kao uslova za sve potencijalne članice EU koje žele da postanu deo Evropske monetarne unije.

Mastrihtski kriterijumi

Mastrihtski kriterijumi utvrđeni su Ugovorom iz Mastrihta, na osnovu sveobuhvatne makroekonomske analize zone evra. Ispunjenje tih kriterijuma zahteva se od onih članica EU koje žele da postanu deo jedinstvenog monetarnog područja sa zajedničkom valutom – evrom.

Smatra se da je ispunjenje "kriterijuma konvergencije" i permanentno održavanje makroekonomskih parametara na utvrđenom nivou osnovni preduslov za trajnu stabilnost i ujednačen ekonomski razvoj unutar zone evra. Obaveza ispunjavanja tih kriterijuma odnosi se na sve potencijalne članice zone evra, osim na one koje se, po osnovu postignutih kriterijuma, već nalaze u jedinstvenom valutnom području.

Kriterijumi konvergencije su:

1. Cenovna stabilnost, tj. održivo nizak rast cena i prosečna stopa inflacije koja ne prelazi 1,5 procentnih poena iznad prosečne inflacije tri najuspešnije zemlje članice. Inflacija se, inače, meri na bazi uporedivog indeksa potrošačkih cena; 
2. Dugoročna kamatna stopa – prosečna nominalna dugoročna kamatna stopa – ne sme da prelazi dva procentna poena iznad proseka tri najuspešnije zemlje članice. Odrednica za utvrđivanje kamatne stope su kamatne stope na dugoročne vladine obveznice ili uporedive hartije od vrednosti; 
3. Visina budžetskog deficita utvrđena je tako da stopa planiranog ili ostvarenog budžetskog deficita ne prelazi 3% bruto društvenog proizvoda; 
4. Kriterijum javnog duga predviđa da javni dug ne prelazi iznos od 60% bruto društvenog proizvoda; 
5. Stabilnost deviznog kursa i učešće u Mehanizmu deviznih kurseva (ERM II). Ovaj kriterijum odnosi se na poštovanje utvrđenih margina fluktuacije deviznog kursa, bez znatnijih odstupanja u periodu od najmanje dve godine pre uvođenja zajedničke evropske valute. Važno je istaći da potencijalna zemlja članica u navedenom periodu, u kome je njena valuta uključena u Mehanizam deviznih kurseva, nema mogućnost da samoinicijativno svoju valutu devalvira u odnosu na valutu neke druge zemlje članice EU s ciljem poboljšanja konkurentnosti svoje ekonomije.

Saradnja sa Evropskom centralnom bankom

Narodna banka Srbije započela je intenzivnu saradnju sa  Evropskom centralnom bankom (ECB) tokom 2008. godine kroz realizaciju projekata koji su finansirani sredstvima Evropske unije.

U periodu od 1. septembra 2008. do 31. maja 2009. godine realizovan je Projekat tehničke pomoći ECB-a Narodnoj banci Srbije pod nazivom „Analiza potreba Narodne banke Srbije“. U okviru projekta, u kome je učestvovalo 17 nacionalnih centralnih banaka Evropskog sistema centralnih banaka (ESCB), u šest projektnih oblasti je analiziran postojeći regulatorni i operativni okvir poslovanja Narodne banke Srbije u odnosu na standarde ESCB-a. Konačan ishod projekta bio je Izveštaj o proceni potreba (Needs Analysis Report) Narodne banke Srbije s preporukama stručnjaka za unapređenje poslovanja u oblastima u kojima je potrebno izvršiti određena usklađivanja s ciljem operativnih priprema Narodne banke Srbije za uključivanje u ESCB.

Nakon uspešne realizacije tog projekta, saradnja je nastavljena na projektu „Jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije“, odobrenog u okviru programa pretpristupne pomoći Evropske unije (Instrument for Pre-Accession Assistance - IPA) za 2008. godinu. U realizaciji projekta učestvuju predstavnici ECB-a i 21 nacionalne centralne banke ESCB-a. On treba da omogući sprovođenje preporuka koje su dali stručnjaci ESCB-a u Izveštaju o proceni potreba (Needs Analysis Report). Njegov osnovni cilj je jačanje institucionalnih kapaciteta i efikasnosti Narodne banke Srbije u pogledu sprovođenja njenih osnovnih funkcija. Rezultati projekta u vidu strategija, internih smernica i ekonomskih modela treba da omoguće približavanje Narodne banke Srbije evropskim standardima centralnog bankarstva.

Realizacija dvogodišnjeg projekta, koji obuhvata jedanaest oblasti poslovanja Narodne banke Srbije, počela je 1. februara 2011. godine.