ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 
Odnosi sa inostranstvom | Ekonomski odnosi

Kurs dinara

Nakon slabljenja u januaru, kretanje kursa dinara prema evru bilo je relativno stabilno sve do početka jula. U skladu s tim, kurs dinara se tokom P1 2014. kretao između 114,8 i 116,1 dinar za evro, pri čemu je najniža vrednost raspona zabeležena početkom januara, a najviša početkom februara. Posmatrano krajem perioda, dinar je u P1 nominalno deprecirao prema evru za 1,0%, dok je na nivou proseka bio za 1,2% slabiji u odnosu na prethodno polugodište.

Dinar je u odnosu na dolar u P1 oslabio za 2,0%, posmatrano krajem perioda, dok je, posmatrano kao prosek perioda, ojačao za 0,8%.

Na slabljenje dinara početkom godine delovali su i domaći i globalni faktori. I pored niskog deficita tekućeg računa, u uslovima skromnog priliva SDI i manjeg priliva po osnovu menjačkih poslova, deprecijacijski pritisci bili su rezultat pre svega povećane tražnje preduzeća i nerezidenata za devizama. Rast tražnje domaćih preduzeća za devizama bio je sezonskog karaktera i odnosio se najvećim delom na uvoznike energenata. Takođe, iako očekivana, odluka FED-a da od januara započne sa smanjenjem kvantitativnih olakšica uzrokovala je privremen rast premije rizika i pojavu deprecijacijskih pritisaka u svim zemljama regiona, koji su posebno bili izraženi tokom januara. Dinar je u januaru oslabio za 1,1%, dok su ostale valute, od kojih su neke i pored intervencija centralne banke zabeležile veću deprecijaciju. Nerezidenti su tokom celog T1 bili neto kupci deviza, pri čemu je njihova tražnja za devizama bila posebno izražena u februaru i prvoj polovini marta.

U T2 se javljaju umereni aprecijacijski pritisci, kojima je u velikoj meri doprinelo povećano ulaganje stranih investitora u državne HoV. Naime, oni su u uslovima globalnog smanjenja averzije prema riziku i očekivanog dodatnog ublažavanja monetarne politike ECB-a u maju i junu kupili znatan iznos dinarskih državnih HoV na primarnom tržištu. Posledično, nerezidenti su, za razliku od T1, bili neto prodavci deviza tokom T2. Ponuda deviza na domaćem tržištu bila je veća i zahvaljujući povećanom prilivu po osnovu menjačkih poslova, a delom i po osnovu SDI, što je takođe uticalo na postojanje umerenih aprecijacijskih pritisaka tokom većeg dela T2.

Stabilno kretanje kursa dinara potrajalo je do jula, kada se zbog jačanja geopolitičkih tenzija, naročito u vezi sa krizom u Ukrajini, ali i pojave nepovoljnijih vesti u pogledu jačine i tempa fiskalne konsolidacije za naredni period, javljaju deprecijacijski pritisci.

Promet na MDT-u nastavio je da se smanjuje u 2014, te je prosečan dnevni promet između banaka na ovom tržištu  u P1 iznosio 20,7 mln evra, što je dvostruko manje nego u istom periodu prethodne godine. I osciliranje deviznog kursa  bilo je u skladu s kretanjem prometa na MDT-u, tj. dodatno je smanjeno.

Vođena procenom da deprecijacijski pritisci ne odražavaju dugoročnu tendenciju, već da su kratkoročnog karaktera, Narodna banka Srbije je od početka godine do sredine marta na MDT-u intervenisala prodajom 820,0 mln evra. Sa istim ciljem, od kraja marta i tokom T2 ona je intervenisala samo na strani kupovine, i to u ukupnom iznosu od 190,0 mln evra.

kretanje_kursa_1.jpg 
Kretanje kursa 
Saznajte više...
Platni bilans
Devizne rezerve
Spoljni dug

Pogledajte...
Zvanični i tržišni kursevi u periodu 1990-2000
Egzotične valute