Sredstva rezerve davaoca lizinga predstravlja iznos koji je davalac lizinga dužan da drži na posebnom računu otvorenom kod banke, a koji se obračunava primenom propisane stope na propisanu osnovicu.

Šta čini osnovicu za obračun sredstava rezerve?

Osnovicu za obračun sredstava rezerve čini knjigovodstveno stanje obaveza po kreditima, drugim pozajmicama i dopunskim uplatama koje je davalac lizinga primio iz inostranstva od 10. 12. 2005. godine, uključujući i obaveze po osnovu kamata, utvrđeno poslednjeg dana u mesecu koji prethodi obračunavanju.

Davalac lizinga sredstva rezerve ne obračunava na iznos:

uplata osnivača po osnovu povećanja osnovnog kapitala;
obaveza po osnovu sredstava koje prima od međunarodnih finansijskih organizacija, vlada i finansijskih institucija čiji su osnivači strane države, i to posredstvom države kao glavnog dužnika, odnosno vlasnika tih sredstava, ili neposredno, uz uslov da se, pri replasiranju tih sredstava kroz posao finansijskog lizinga, poštuju svi uslovi sadržani u ugovoru na osnovu koga prima sredstva od navedenih kreditora;
subordiniranih obaveza.

Subordiniranim obavezama smatraju se sledeće obaveze:

po poslu kod koga je poverilac davaoca lizinga ugovoreni iznos uplatio u celini;
čiji je prvobitno ugovoreni rok dospeća najmanje pet godina;
za čije izršenje nije izdato nijedno sredstvo obezbeđenja;
koje se, u slučaju likvidacije ili stečaja davaoca lizinga, mogu izmiriti tek nakon izmirenja onih obaveza koje nemaju karakter subordiniranih obaveza;
koje su raspoložive za pokriće gubitaka tek pri likvidaciji davaoca lizinga;
po kojima poverilac davaoca lizinga nije istovremeno i njegov dužnik po subordiniranom potraživanju tog davaoca lizinga;
po kojima plaćanja poveriocima pre dospeća nisu moguća, osim u slučaju da se potraživanja poverioca konvertuju u kapital davaoca lizinga.

Iznos subordinirane obaveze može biti izuzet od obaveze obračuna sredstava rezerve pod uslovom da Narodna banke Srbije, na osnovu zahteva davaoca lizinga i dokumentacije priložene uz taj zahtev, prethodno utvrdi da su ispunjeni svi navedeni uslovi.

Počevši od obračunskog perioda 16. april – 17. maj 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. avgust – 16. septembar 2010. godine, davalac lizinga može osnovicu za obračun sredstava rezerve da umanji za iznos dugoročnih plasmana koje je odobrio za nabavku trajnih potrošnih dobara proizvedenih u Republici Srbiji, u skladu s Programom mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize u Republici Srbiji, usvojenim na sednici Vlade Republike Srbije dana 29. januara 2009. godine (u daljem tekstu: Program Vlade). O navedenim plasmanima davalac lizinga je dužan da obezbedi podatke u knjigovodstvenoj evidenciji na posebnim analitičkim računima, a na osnovu dokumentacije iz koje se može nedvosmisleno utvrditi da su odobreni u skladu s Programom Vlade. Iznos plasmana koji umanjuje osnovicu za obračun sredstava rezerve davalac lizinga posebno iskazuje u obračunu sredstava rezerve.

Osnovica za obračun sredstava rezerve se iskazuje u evrima ili SAD dolarima, ako su krediti, druge pozajmice i dopunske uplate iz inostranstva denominovani u tim valutama. Ukoliko su krediti, druge pozajmice i dopunske uplate iz inostranstva denominovani u drugim valutama, ove valute se iskazuju u evrima primenom zvaničnog srednjeg kursa tih valuta koji je važio na dan utvrđivanja osnovice za obračun.

Kada se vrši obračun i izdvajanje sredstava rezerve?

Obračun i izdvajanje sredstava rezerve vrši se svakog 18. u mesecu prema knjigovodstvenom stanju osnovice za obračun poslednjeg dana u prethodnom mesecu. Ako 18. u mesecu nije radni dan, sredstva rezerve izdvajaju se poslednjeg radnog dana koji prethodi tom danu Obračunata sredstva važe za obračunski period od 18. u tekućem mesecu do 17. u narednom mesecu, odnosno do datuma kad je davalac lizinga dužan da izdvoji sredstva rezerve za naredni obračunski period. Davalac lizinga je dužan da u obračunskom periodu na posebnom računu otvorenom kod banke drži iznos koji nije manji od obračunatih sredstava za taj obračunski period, i to u evrima i SAD dolarima.

Kako se obračunava iznos sredstava rezerve?

Sredstva rezerve se obračunavaju primenom propisane stope, i to:

počevši od obračunskog perioda 16. april – 17. maj 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. avgust – 16. septembar 2010. godine;
- po stopi od 20% – do nivoa osnovice za obračun utvrđene na osnovu knjigovodstvenog stanja obaveza na dan 30. septembra 2008. godine.
- po stopi od 0% – na pozitivnu razliku između knjigovodstvenog stanja obaveza poslednjeg dana u prethodnom mesecu i na dan 30. septembra 2008. godine.
U slučaju kada je osnovica na dan 30. septembra 2008. godine niža od osnovice poslednjeg dana prethodnog meseca, u odnosu na mesec u kome se vrši obračun, stopa od 20% se primenjuje na osnovicu na dan 30. septembra 2008. godine umanjenu za iznos plasmana odobrenih po Programu Vlade.
U slučaju kada je osnovica poslednjeg dana prethodnog meseca, u odnosu na mesec u kome se vrši obračun, niža od osnovice na dan 30. septembra 2008. godine, stopa od 20% se primenjuje na osnovicu poslednjeg dana prethodnog meseca umanjenu za iznos plasmana odobrenih po Programu Vlade.
počevši od obračunskog perioda 17. septembar – 17. oktobar 2010. godine, a zaključno sa obračunskim periodom 18. novembar – 16. decembar 2010. godine – po stopi od 15% na osnovicu za obračun utvrđenu na osnovu knjigovodstvenog stanja obaveza poslednjeg dana u prethodnom mesecu.
počev od obračunskog perioda 17. decembar 2010. godine – 17. januar 2011. godine i nadalje – po stopi od 10% na osnovicu za obračun utvrđenu na osnovu knjigovodstvenog stanja obaveza poslednjeg dana u prethodnom mesecu.

Obaveštavanje Narodne banke Srbije o obavezi držanja sredstava rezerve

Davalac lizinga je dužan da do 20. u tekućem mesecu Narodnoj banci Srbije dostavi važeći obračun sredstava rezerve na propisanom obrascu (overenom potpisom ovlašćenog lica i pečatom davaoca lizinga), kao i dokaz o tome da sredstva rezerve drži na posebnom računu otvorenom kod banke (potvrda o stanju tog računa na dan početka važećeg obračunskog perioda, overena potpisom ovlašćenog lica i pečatom banke).

Uputstvom za sprovođenje Odluke o obavezi davalaca lizinga da drže sredstva rezerve, Narodna banka Srbije je propisala obrasce na kojima su davaoci lizinga dužni da dostavljaju izveštaj o obračunatim sredstvima rezerve (koji se ovde mogu preuzeti u elektronskoj formi), i to:

Obrazac LOR-1 – za izvršeni obračun sredstava rezerve počevši od obračunskog perioda 16. april – 17. maj 2010. godine, zaključno sa obračunskim periodom 18. avgust – 16. septembar 2010. godine – primenom stope propisane tačkom 4. stav 1, odredba pod 1, Odluke;
Obrazac LOR-2 – za izvršeni obračun sredstava rezerve počevši od obračunskog perioda 17. septembar – 17. oktobar 2010. godine, zaključno sa obračunskim periodom 18. novembar – 16. decembar 2010. godine – primenom stope od 15%;
Obrazac LOR-3 – za izvršeni obračun sredstava rezerve počevši od obračunskog perioda 17. decembar 2010. godine – 17. januar 2011. godine i nadalje – primenom stope od 10%.
Davalac lizinga koji, shodno odredbama Odluke, nije u obavezi da drži sredstva rezerve, treba da dostavi Narodnoj banci Srbije obaveštenje o tome, u roku propisanom za dostavljanje važećeg obračuna sredstava rezerve.

Davalac lizinga koji, shodno odredbama Odluke, nije u obavezi da drži sredstva rezerve, treba da dostavi Narodnoj banci Srbije obaveštenje o tome, u roku propisanom za dostavljanje važećeg obračuna sredstava rezerve.

Odluka o minimalnim uslovima za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i o načinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem tog ugovora ("Sl. glasnik RS", br. 4/2006),

Odluka o dopunama Odluke o minimalnim uslovima za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i o načinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem tog ugovora ("Službeni glasnik RS", br. 64/2006), i

Odluka o dopunama Odluke o minimalnim uslovima za zaključenje ugovora o finansijskom lizingu i o načinu iskazivanja lizing naknade i drugih troškova koji nastaju zaključenjem tog ugovora ("Službeni glasnik RS", br. 15/2009).

Kako se ocenjuje ispunjenost uslova minimalne nabavne vrednostipredmeta lizinga od 2.000 EUR?

Ispunjenost uslova u pogledu minimalne nabavne vrednosti predmeta lizinga u iznosu od 2.000 EUR određuje se na osnovu nabavne vrednosti predmeta lizinga iz jednog ugovora o finansijskom lizingu, bez obzira na to da li je predmet tog ugovora jedna ili više pokretnih nepotrošnih stvari.

Na koga se odnosi ograničenje u pogledu minimalnog učešća i maksimalne zaduženosti?

Ograničenje u pogledu minimalnog učešća i maksimalne zaduženosti, propisano Odlukom, odnosi se isključivo na fizička lica, pri čemu se pod fizičkim licima ne smatraju preduzetnici i poljoprivrednici u slučaju kada predmet lizinga služi za obavljanje njihove osnovne delatnosti.

Fizička lica su dužna da u slučaju ugovora o finansijskom lizingu zaključenih na rok do deset godina uplate učešće u iznosu koji ne može biti manji od 20% iznosa bruto nabavne vrednosti predmeta lizinga (cena sa PDV-om – cena koja važi ukoliko kupujete predmet za gotovinu). Kod ugovora o finansijskom lizingu zaključenog u periodu od 2. marta do 31. decembra 2009. godine, primalac lizinga - fizičko lice nije obavezan da davaocu lizinga uplati učešće.

Kreditna zaduženost fizičkih lica kod istih ugovora ne može biti veća od 30% redovnih prihoda tog lica, tj. zbir svih kreditnih obaveza (uključujući i jemstva) i obaveza po lizingu ne može da pređe 30% redovnih prihoda fizičkog lica. Podaci o zaduženosti pribavljaju se iz Kreditnog biroa.

Davaoci lizinga svojom poslovnom politikom određuju način i metodologiju procene kreditne sposobnosti primalaca lizinga koji se ne smatraju fizičkim licima u navedenom smislu.

Šta predstavlja efektivna stopa lizing naknade?

Efektivna stopa lizing naknade (ELIN) predstavlja ukupnu cenu finansiranja, koja, pored kamate, uključuje i sve druge troškove vezane za zaključenje ugovora o lizingu.

Metodologija obračuna ELIN propisana je Odlukom i uputstvom za primenu te odluke, što obezbeđuje jednoobraznost prilikom njenog izračunavanja i omogućuje uporedivost ove stope između različitih davalaca finansijskog lizinga, kao i uporedivost sa efektivnom kamatnom stopom koju iskazuju banke. U obračun ELIN ulaze samo oni troškovi koji nastaju zaključenjem ugovora o finansijskom lizingu koje primalac lizinga uplaćuje na račun davaoca lizinga.

ELIN predstavlja jedan, ali ne i jedini elemenat poređenja različitih ponuda za finansiranje nabavke nekog predmeta. Detalje o elementima na koje treba obratiti pažnju prilikom poređenja različitih vidova finansiranja možete pronaći u delu Najvažniji elementi pri zaključivanju ugovora o finansijskom lizingu.