ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

22.08.2016.

Diversifikovan i održiv ekonomski rast

Revizije rasta naviše

Uprkos brojnim izazovima, pre svega onim iz međunarodnog okruženja, ekonomska kretanja u Republici Srbiji u poslednjih nekoliko godina karakteriše popravljanje makroekonomske pozicije. Štaviše, dinamika rasta i smanjenja neravnoteža je, po pravilu, bila povoljnija od očekivanja analitičara i institucija, uključujući i Narodnu banku Srbije. Zbog toga smo u poslednjih 18 meseci nekoliko puta revidirali projekcije makroekonomskih pokazatelja nabolje. Opravdanost tih revizija potvrdile su i međunarodne finansijske institucije i rejting agencije, a nedvosmisleno i zvanični statistički podaci.

Predmet revizije naviše bila je i projekcija rasta BDP-a za prethodnu i ovu godinu, što se pokazalo opravdanim. Rast BDP-a je u 2015. iznosio 0,74%, dok u 2016. očekujemo rast od 2,5%, a u 2017. rast od 3%. Pokazalo se da je uzrok revizija, ali i ključ uspeha srpske privrede u ovom periodu rast ulaganja u, uslovno rečeno, manje izvozno orijentisane projekte. Rast i diversifikacija investicija i izvoza rezultirali su privrednim rastom, koji karakteriše smanjenje spoljne neravnoteže i ublažavanje rizika po rast od uspešnosti pojedinačnih preduzeća. Izvori rasta nedvosmisleno ukazuju na popravljanje poslovnog i investicionog ambijenta u Republici Srbiji.

Projekcija rasta BDP-a za 2016. godinu

Projekcija rasta BDP-a za 2016. revidirana je, uz uvažavanje povoljnih kretanja od početka godine.

Industrijska proizvodnja je u prvoj polovini godine povećana za 6,1% međugodišnje, pri čemu je taj rast dominantno vođen prerađivačkom industrijom, a ne baznim efektom kod rudarstva i energetike. Istovremeno, rast izvoza robe i usluga je nastavljen i on u prvih šest meseci ove godine iznosi 10,5% međugodišnje. U okviru prerađivačke industrije rast proizvodnje beleži 18, a izvoza 19 od 24 oblasti.

Pozitivan doprinos rastu proizvodnje potiče i od građevinarstva, koje je u prvoj polovini ove godine najbrže rastući sektor, sa stopom od oko 10% međugodišnje, što potvrđuju i drugi brojni pokazatelji. U tom periodu broj izdatih građevinskih dozvola veći je za 12,2%, vrednost izvedenih radova za 11,2%, a proizvodnja građevinskog materijala za 12,0%. Ovaj rast podržavaju nova zakonska rešenja u oblasti gradnje, kao i uspešnija realizacija državnih investicija – konsolidovani kapitalni rashodi su u prvoj polovini ove godine povećani za preko 40%.

Kada je reč o izvorima rasta, najveći pozitivan doprinos rastu BDP-a prošle, kao i ove godine, daće investicije, što potvrđuje neto priliv stranih direktnih investicija u poslednjih 18 meseci od preko 2,6 milijardi evra, kao i rast uvoza opreme, novoodobrenih investicionih kredita i pokazatelja građevinskog sektora. Ne manje važno, priliv stranih direktnih investicija tokom prošle godine i ove godine bio je široko disperzovan i značajnim delom usmeren u izvozno orijentisane sektore, što će omogućiti da i u narednim godinama imamo visoke stope rasta izvoza.

Projekcija rasta BDP-a za 2017. godinu

Imajući u vidu prisutne tendencije, visok priliv stranih direktnih investicija, nastavak sprovođenja strukturnih reformi i očekivan rast naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera, u 2017. godini Narodna banka Srbije očekuje rast od oko 3%, koji će s proizvodne strane voditi industrija, građevinarstvo i pojedini uslužni sektori, a s rashodne strane dalje investicije i neto izvoz, kao i oporavak potrošnje.

Kada je reč o uticaju „Fijata“ na projekciju rasta BDP-a od 3% u 2017. godini, ističemo da su projekcije centralne banke uobičajeno konzervativne i rađene polazeći od uobičajenog životnog veka jednog modela automobila, što odgovara aktuelnoj dinamici smanjenja proizvodnje i izvoza ovog proizvoda. Međutim, automobilska industrija u Srbiji više nije jedno preduzeće, već treba imati u vidu širu sliku i sagledavati celinu. Uslovno rečeno, manje kompanije iz ove oblasti takođe su značajni izvoznici. Usled toga, u prvih šest meseci ove u odnosu na isti period prethodne godine, uprkos manjem izvozu automobila, ukupan izvoz motornih vozila i autokomponenata iz Srbije zabeležio je rast od 85 miliona evra.

Na kraju, kao i kod svake projekcije, rizici postoje i naviše i naniže i u ovom trenutku procenjujemo da su ti rizici simetrični. Ključni rizik po projekciju vidimo po osnovu brzine privrednog rasta naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera i kretanja na međunarodnim robnim i finansijskim tržištima, kao i uticaja agrometeoroloških uslova na rezultate poljoprivrede.

Kabinet guvernera