ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

2017-03-24 18:29:00.0

Zlonamerno izvrtanje činjenica u vezi s podacima o deviznim rezervama

U vezi s današnjim zlonamernim i tendencioznim tekstom novinara BIRN-a o tome da Narodna banka Srbije krije informacije o deviznim rezervama (navodno suprotno svetskoj praksi), obaveštavamo javnost da je reč o još jednom neprimerenom i neprofesionalnom pokušaju da se potkopa poverenje javnosti u poslovanje Narodne banke Srbije i da se lažnim prikazivanjem činjenica dovodu u pitanje pravila ponašanja koja su bez izuzetka prihvaćena svuda u civilizovanom svetu. Pogotovo je lišeno svakog oblika korektnog ponašanja objavljivanje ovakvih senzacionalističkih tekstova dok još uvek nije okončan postupak pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, čime se očigledno vrši i pritisak na odlučivanje u ovom postupku, a pravna borba pre okončanja postupka namerno seli u vaninstitucionalnu arenu.

Šta je BIRN tražio od Narodne banke Srbije? Naziv svake pojedinačne banke i institucije, kao i oblika i iznosa deviznih rezervi u njima! Iako nam nije poznat primer centralne banke u svetu koja prikazuje podatke o pojedinačnim poslovnim bankama i konkretnim iznosima plasiranim u te banke, to nimalo ne smeta da se u konkretnom slučaju pod velom tzv. ozbiljnih dokaza obmanjuju građani navođenjem primera centralne banke Švedske (Riksbank). Interesantno je da su kod te centralne banke podaci objavljeni zapravo na približno isti način na koji to čini i Narodna banka Srbije u svojim izveštajima, kao što je godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada. Podaci iz izveštaja Narodne banke Srbije su opštepoznate činjenice, koje su poznate i novinarima BIRN-a. To su podaci o državama u kojima su kupovine hartije od vrednosti, navođenja konkretnih centralnih banaka i međunarodnih institucija kod kojih su plasirana sredstva, valutna struktura deviznih rezervi i sl.

Dodajmo i to da, prema navodima sa sajta centralne banke Švedske, prema tamošnjim zakonima, podaci o upravljanju deviznim rezervama takođe predstavljaju tajnu i nisu dostupni u skladu s propisima o pristupu informacijama od javnog značaja.
 
O „kreativnom” tumačenju pravnih normi koje se odnose na pristup informacijama od javnog značaja i tajnost podataka nećemo se ovom prilikom izjašnjavati, već ćemo našu pravnu argumentaciju detaljno izneti u odgovoru na žalbu koji pripremamo u postupku koji i dalje traje. Ono što je važno istaći jeste da je Narodna banka Srbije podatke o deviznim rezervama označila u potpunosti u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka i da je to nesporna činjenica. Važno je dodati da su podaci npr. o konkretnim bankama i iznosima tajni zato što je upravljanje deviznim rezervama jedna od osnovnih funkcija Narodne banke Srbije kojima se ostvaruje održavanje poverenja u monetarnu politiku i politiku deviznog kursa, limitiranje eksterne osetljivosti putem plaćanja i obezbeđenja spoljne likvidnosti radi apsorbovanja šokova tokom krize ili usled smanjenog pristupa spoljnim izvorima finansiranja, kao i obezbeđenje ugleda i poverenja zemlje.

Da li je potrebno posebno objašnjavati finansijskim stručnjacima, ekonomistima i običnim građanima šta znači kada jedna finansijska institucija obelodani drugim učesnicima na tržištu na čijim računima drži novac i u kom iznosu? Da li je potrebno objašnjavati da se ovakvim zahtevom neposredno ugrožava i samostalnost Narodne banke Srbije u upravljanju deviznim rezervama koja je Ustavom zagarantovana? Da li je potrebno da Narodna banka Srbije bude jedina centralna banka u svetu koja će račune konkretnih poslovnih banaka u inostranstvu kod kojih se nalaze njeni depoziti obelodaniti javnosti? Postoji još makar „desetak milijardi” razloga zašto Narodna banka Srbije ne želi da se poigrava sa sredstvima koja su joj poverena na upravljanje.
  
Na kraju želimo da istaknemo da je Narodna banka Srbije svesna da je transparentnost samo drugi aspekt njene samostalnosti i zato je uvek otvorena za stručnu i argumentovanu diskusiju o svim pitanjima iz njene nadležnosti. Međutim, površno i neodgovorno istupanje u javnosti, manipulacija primerima i navodna briga o razlozima kojima se Narodna banka Srbije rukovodila pri plasiranju deviznih rezervi ne samo da ugrožavaju Ustavom garantovanu samostalnost Narodne banke Srbije, bez uporišta u bilo kojoj faktičkoj praksi centralnih banaka u svetu, već nanose direktnu štetu poverenju u Narodnu banku Srbije i celokupni finansijski sistem, a zatim i svim građanima u Republici Srbiji.

Kabinet guvernera