ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

27.06.2019.

Srbija u Briselu otvorila Pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge

Republika Srbija je danas, na desetoj Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Evropskoj uniji (EU) u Briselu, otvorila pregovaračko poglavlje 9 – Finansijske usluge. Otvaranjem pregovaračkog poglavlja 9, uz pregovaračko poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika, otvoreno u decembru 2018, otvorena su sva pregovaračka poglavlja za koja je Narodna banka Srbije rukovodeća institucija u procesu pristupanja Republike Srbije EU.

Pregovaračko poglavlje 9 jedno je od najvažnijih ekonomskih poglavlja, a otvaranjem pregovora Srbija nastavlja preostalo usaglašavanje domaćeg pravnog okvira s pravnim tekovinama EU, kao i pripremu institucionalnog okvira i administrativnih kapaciteta relevantnih za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina u ovom poglavlju.
 
Posmatrano u celini, Republika Srbija je već dostigla zadovoljavajući nivo usklađenosti s pravnim tekovinama EU u oblasti finansijskih usluga i u dovoljnoj meri je pripremljena za pregovore u ovom poglavlju, koji će se odnositi na bankarstvo i finansijske konglomerate, osiguranje i strukovne penzije, infrastrukturu finansijskog tržišta i na tržišta hartija od vrednosti i investicione usluge. S obzirom na dostignuti nivo usklađenosti domaćih propisa s pravnim tekovinama EU, kao i stepen razvoja administrativnih kapaciteta Srbije, u oblasti finansijskih usluga nisu identifikovana sporna ni otvorena pitanja koja bi predstavljala izazov u ispunjavanju merila za zatvaranje ovog poglavlja.
 
Potpuno usklađivanje pravnog okvira Srbije s propisima EU u ovoj oblasti usloviće izmenu važećih ili usvajanje novih propisa, uz uvažavanje specifičnosti domaćeg finansijskog tržišta, i to na način koji osigurava očuvanje i jačanje stabilnosti bankarskog i finansijskog sistema u celini. Na našem putu ka potpunom usaglašavanju s pravnim tekovinama u oblasti finansijskih usluga usvojili smo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bankama (unapređen mehanizam restrukturiranja banaka), Zakon o finansijskom obezbeđenju (uvedena veća sigurnost učesnika prilikom obavljanja transakcija na finansijskom tržištu), Zakon o platnim uslugama i dr. Donoseći brojne novine našim građanima i privredi, Zakon o platnim uslugama je, verovatno, i najbolji primer za to koliki je stepen ostvarenog usklađivanja domaćeg zakonodavstva u ovoj oblasti s propisima EU. Ovim zakonom naši propisi usklađeni su s četiri najvažnija propisa EU u oblasti platnih usluga (direktivama koje uređuju platne usluge, konačnost poravnanja u platnim sistemima, elektronski novac, pravo na osnovni platni račun i uporedivost naknada), a bankama je uvedena konkurencija u domenu pružanja platnih usluga, tako da danas na tržištu funkcioniše 13 platnih institucija i dve institucije elektronskog novca s hiljadama njihovih zastupnika. Na taj način platne usluge su dostupnije građanima, a i sam kvalitet je znatno unapređen brojnim inovativnim servisima koje banke i navedene institucije uvode radi boljeg pozicioniranja na tržištu u uslovima velike konkurencije. Stepen zaštite prava i interesa korisnika platnih usluga u predugovornoj fazi, kao i tokom trajanja ugovora i u svakoj fazi izvršenja platne transakcije bez obzira na vrstu instrumenta, izuzetno je unapređen u odnosu na prethodne propise, kao i sam mehanizam ostvarivanja te zaštite. Prvi put se korisnicima garantuje i pravo na osnovni platni račun uz koji mogu koristiti i elektronsko bankarstvo i platne kartice, a prelazak korisnika iz jedne banke u drugu znatno je pojednostavljen – dovoljno je da se korisnik obrati novoj banci, koja u njegovo ime obavlja kompletan postupak prenosa računa. Standardizovani su nazivi platnih usluga tako što je uvedena jedinstvena terminologija, koje se banke moraju pridržavati kako bi korisnici mogli lako da uporede različite ponude banaka i izaberu najpovoljniju. Uvođenje elektronskog novca, veća konkurencija, uz druge nove propise i infrastrukturu Narodne banke Srbije, usmerili su banke da ubrzano u svoju ponudu uvrste još inovativnije servise zasnovane na veštačkoj inteligenciji, biometrijskim načinima identifikacije i drugim najsavremenijim tehnologijama.

Proces pregovora podrazumevaće i kontinuirano praćenje novih regulatornih i supervizorskih aktivnosti u EU i proces usklađivanja u zemljama članicama, kako bi se domaći pravni okvir adekvatno pripremio za potpuno usklađivanje s novim pravilima u ovoj oblasti do dana ulaska Srbije u EU. Usklađivanje s pravnim tekovinama EU u finansijskim uslugama imaće brojne pozitivne efekte i koristi za Srbiju. Tako će članstvom u EU domaćim finansijskim institucijama biti omogućeno da posluju u celoj EU u skladu s principom „jedinstvenog evropskog pasoša”, odnosno da posluju u bilo kojoj državi članici EU bez traženja posebne dozvole od države domaćina. Takođe, povećanje konkurencije na tržištu dovešće do raznovrsnije i inovativnije ponude proizvoda i usluga, a time i povoljnijih efekata za sve tržišne učesnike. Usklađivanje sa setom pravnih akata EU u svim podoblastima finansijskih usluga doprineće još kvalitetnijem sagledavanju rizika ulaganja sredstava u bankama i društvima za osiguranje, kao i poboljšanju kvaliteta procesa upravljanja kapitalom, odnosno upravljanja rizicima institucija na tržištu kapitala.

Pravni okvir Srbije usaglašen s propisima EU u oblasti finansijskih usluga doprineće i daljem jačanju poverenja potencijalnih investitora, unapređenju kvaliteta finansijskih usluga, uključujući i raznovrsniji izbor finansijskih instrumenata koji se nude klijentima, povećanju sigurnosti investicija i likvidnosti tržišta kapitala, a samim tim i jačanju privrede Republike Srbije.
 
Pored toga, članstvo u EU obezbediće domaćim telima nadležnim za nadzor direktno učestvovanje u pripremi propisa koji uređuju jedinstveno finansijsko tržište EU, kao i u njihovoj punoj implementaciji aktivnim učešćem u funkcionisanju evropskog institucionalnog mehanizma za očuvanje finansijske stabilnosti.
 
Pozitivni efekti usklađivanja s propisima EU su brojni i u periodu do članstva, a ogledaju se pre svega u unapređenju stabilnosti finansijskog sistema, proširenju broja i vrsta finansijskih usluga dostupnih građanima Republike Srbije, kao i povećanju nivoa zaštite korisnika finansijskih usluga.
 
Iako predstojeći proces pregovora nosi i određene izazove, usklađivanje s propisima EU u oblasti finansijskih usluga ne sprovodi se samo radi ispunjavanja formalnih uslova, odnosno kriterijuma za članstvo, već pre svega radi očuvanja i unapređenja finansijske stabilnosti, životnog standarda građana, efikasnosti finansijskog sistema Republike Srbije, kao i zaštite korisnika finansijskih usluga.

Kabinet guvernera