03.12.2004.

Postepeno oduzimanje kreditne funkcije čeku smanjuje inflaciju

Na postepeno ukidanje kreditne funkcije čeka u periodu od narednih godinu dana, putem ograničenja banaka da eskontuju i uzimaju u zalogu čekove bez realnog pokrića, Narodna banka Srbije se odlučila upravo da bi doprinela očuvanju makroekonomske stabilnosti i da bi zaštitila standard građana od negativnih uticaja na rast inflacije.

Povećani obim korišćenja čekova kao instrumenta kreditiranja posledica je i činjenice da je inflacija u ovoj godini veća od planirane, što su građani pokušali da "amortizuju" sve većom kupovinom na odloženo bez realnog pokrića. Takva potrošnja, međutim, predstavlja samo dodatni snažan vetar u jedra inflacije, čiji rast najdirektnije uvek pogađa upravo siromašnije slojeve stanovništva.
Sa 16 miliona nerealizovanih čekova u sistemu, da bi inflaciju održala u projektovanim okvirima za 2005. godinu, Narodna banka je primorana da neposrednije kontroliše obim potrošnje i da vodi restriktivniju monetarnu politiku. Izdavanje čekova bez pokrića predstavlja kreiranje novca bez pokrića, koje je van uticaja monetarnih vlasti. To direktno povećava inflatorna očekivanja, koja se ugrađuju u cene, što, uz sistemski rizik po bankarski sistem, zbog stalnog rasta korišćenja čekova na odloženo, pomera naviše opšti nivo cena. Ceh, dakle, na kraju uvek plaćaju građani, koji samo imaju iluziju da kupovinom na poček mogu da preteknu inflaciju.

Suprotno raznim populističkim izjavama, koje su se proteklih dana mogle čuti, Narodna banka smatra - imajući u vidu da se blizu 85 odsto kupovine na poček odvija preko tri čeka - da je pre svega građanima, a zatim i trgovcima i bankama, dala dovoljno dug prelazni period da se prilagode. Naime, u dinamici postepenog smanjivanja rokova dospeća čekova koji banke primaju u eskont ili zalogu najduže, do 1. septembra 2005. godine, trajaće upravo faza u kojoj će biti moguće kreditiranje kupovine na tri čeka.

Takođe, Narodna banka, umesto rasta cena očekuje upravo suprotno, tj. znatno realnije cene u trgovini. Najbolji primer za to iz dosadašnje prakse jeste činjenica da za namirnice - dakle za robu za koju se tvrdi da je najsiromašnijima bila dostupna samo uz čekove - trgovci nisu odobravali popust za plaćanje u gotovini, što znači da je u uniformne više cene za sve kupce bio ugrađen rizik i trošak od prodaje na odloženo. Pri tome, trgovci su čekove kod banaka eskontovali uz mesečnu, visoku,  kamatu od 2,5 odsto. Kada trgovina  bude preuzela taj prihod, na osnovu te razlike moći će direktno da se zadužuje kod banaka, a ne putem eskontovanja čekova uz više troškove. Iz tog razloga Narodna banka očekuje ne njihovo povećanje, već realnije cene za potrošače.

Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se ček, umesto kao instrument platnog prometa, koristi kao instrument kreditiranja. Narodna banka ističe da ulogu kreditiranja građana moraju ubuduće da preuzmu oni kojima ona i pripada - trgovina i banke, direktno kroz potrošačke kredite i kreditne kartice. Sa prelaznim rokom od godinu dana za svođenje upotrebe čeka u zakonom predviđene okvire, Narodna banka smatra da ima dovoljno vremena da se razviju svi drugi alternativni mehanizmi. Pri tom će Narodna banka, zajedno sa komercijalnim bankama, aktivno raditi na razvoju kreditnih kartica, a nacionalna DinaCard predstavlja za to solidnu platformu.

Narodna banka takođe ističe da je čudno da neki ekonomski eksperti koji su, koliko do juče, tvrdili da se potrošnja otrgla kontroli i da su neophodne adekvatne mere, sada - koristeći upravo čekove za sticanje političkih poena na jeftinom populizmu - nisu više u stanju da javno kažu ono što im profesija nalaže.

Kabinet guvernera