17.12.2004.

Instrukcija Narodne banke Srbije u pogledu prekoračenja po tekućim računima

Analizirajući stanje u poslovnim bankama, Narodna banka Srbije je odlučila da, za sada, u klasifikaciju kredita stanovništvu sa rokom do pet godina ne uključi prekoračenja po tekućim računima, ali samo ukoliko su iskorišćena sredstva do visine jedne mesečne plate klijenta. Na tako utvrđen dozvoljeni minus neće se primenjivati uslovi - da pozajmica mora da ima 20 odsto učešća ili depozita i maksimalnu otplatnu ratu do 30 odsto primanja domaćinstva, jer u suprotnom za nju banka mora da rezerviše veća sredstva. Ovakvu instrukciju Narodna banka je već dostavila poslovnim bankama.

Na ovu meru Narodna banka se odlučila posle saznanja da su neke banke već ugovorima sa svojim klijentima regulisale dozvoljena prekoračenja na tekućem računu, dok druge to nisu učinile. Pošto se odluka Narodne banke o novoj klasifikaciji kredita stanovništvu ne primenjuje retroaktivno, banke bi samim tim bile dovedene u neravnopravan položaj pri njenoj primeni. U takvoj situaciji bila bi narušena konkurencija između banaka, a i njihovi klijenti ne bi imali iste uslove prilikom zaduživanja. Imajući u vidu te činjenice i svoju obavezu da ima jednak odnos prema svim bankama i građanima, Narodna banka je donela odluku da banke u prelaznom periodu za iskorišćene pozajmice na tekućem računu do visine jedne mesečne plate klijenta neće imati obavezu da, po osnovu njih, rezervišu veća sredstva.

Narodna banka Srbije, međutim, još jednom upozorava građane da prilikom zaduživanja obrate posebnu pažnju na nivo kamatnih stopa, ali i na ostale troškove, bez obzira na to da li su u pitanju pozajmice na tekućim računima ili drugi krediti. Na osnovu informacija koje Narodna banka ima, neke banke na dozvoljeni minus zaračunavaju kamate i do 4 odsto na mesečnom nivou, što na godišnjem nivou za klijenta predstavlja kamatni trošak od 60 odsto. S obzirom na stabilnost dinara i ostvarenu stopu inflacije, upravo takav skup, često i preskup, način zaduživanja kroz dozvoljene minuse predstavlja pravi atak na najsiromašnije građane, a ne mere Narodna banke, kako je to bilo predstavljano u javnosti i u nekim medijima.

Stoga je Narodna banka odlučila da od 1. februara 2005. godine poslovne banke obaveže da ubuduće kod svih kredita iskazuju efektivnu kamatnu stopu, to jest onu koja će jasno iskazati ukupni trošak za korisnika kredita, dakle i kamate i provizije i druge bankarske troškove.

Narodna banka istovremeno upozorava da će intenzivno pratiti sprovođenje i poštovanje svoje odluke o kreditima stanovništvu sa rokom do pet godina, kao i da će preduzeti sve potrebne mere ukoliko ustanovi da rast kredita i dalje predstavlja inflatorni doping za tražnju.

Kabinet guvernera