27.11.2004.

Postepeno uvođenje funkcije čeka kao instrumenta plaćanja

Narodna banka Srbije će od 1. decembra 2004. godine, posredstvom bankarskih poslova eskontovanja i uzimanja u zalog čekova kao instrumenata obezbeđenja, početi proces postepenog uvođenja funkcije čeka kao instrumenta plaćanja (umesto njegove sadašnje kreditne funkcije), koji će se sprovesti u četiri faze i završiti do kraja 2005. godine.

Od 1. decembra počinje prva faza sa šestomesečnim rokom dospeća, što znači da će banke za kupovinu obavljenu u decembru moći da primaju čekove u eskont i zalogu najduže sa rokovima dospeća do 31. maja 2005. godine. Zaključno sa tim datumom, od 1. januara rok dospeća se skraćuje na pet, a od  februara na četiri meseca. U skladu s tim, banke će u navedenim periodima  primati čekove u eskont i zalogu, tako da će se već u prvoj fazi maksimalni rokovi dospeća smanjiti sa šest na tri meseca.

U drugoj fazi, koja će trajati od 1. marta do 31. avgusta 2005, u eskont i zalogu banke će moći da primaju čekove sa rokovima dospeća najduže do tri meseca. To će za bankare praktično značiti da prvi ček ima datum kada je izvršena kupovina, a druga dva će se eskontovati u naredna dva meseca.

Od 1. septembra, što predstavlja treću fazu, eskontovaće se čekovi sa rokovima dospeća do dva meseca. Za banke to znači da prvi ček treba da ima datum izvršene kupovine, a da drugi treba da eskontuju u narednom mesecu.

U četvrtoj fazi, čekovi koji će se primati u eskont u decembru 2005. moraju da imaju rok dospeća u tom istom mesecu i na taj način Narodna banka Srbije će obezbediti postepeno smanjivanje rokova dospeća čekova na period manji od mesec dana.

Za period prilagođavanja od jedne godine Narodna banka se odlučila imajući u vidu postojeću praksu korišćenja čekova, kao i to da bi građanima, zbog njihovih realnih materijalnih mogućnosti, pružila mogućnost da se prilagode pravoj funkciji čeka kao instrumenta u platnom prometu, kako to predviđa pozitivna regulativa.

Takođe, Narodna banka napominje da će se tokom naredne godine angažovati na razvoju kartičarstva, uključujući kreditnu funkciju platnih kartica, na primer nacionalne Dinakartice, što će građanima omogućiti savremeni vid plaćanja na odloženo.

Kabinet guvernera