ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Lista najčešće postavljanih pitanja

Novac

Prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja (kompleti) kovanog novca izdanja NBJ/NBS


1. Gde i pod kojim uslovima fizička i pravna lica mogu kupiti prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja (komplete) kovanog novca izdanja NBJ/NBS?
2. Da li Narodna banka Srbije ili banke u Srbiji otkupljuju prigodni zlatni i srebrni kovani novac i druge predmete koji su izrađeni od zlata i srebra?
3.  Da li Narodna banka Srbije vrši procenu vrednosti zlatnika i srebrnjaka iz raznih perioda i od raznih emitenata?

Novac u opticaju


1. Koji su apoeni novčanica i kovanog novca sada zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji?
2. Da li su banke i Poštanska štedionica u obavezi da ukrupne metalni novac (domaće valute), gde može da se ukrupni metalni novac i da li građanin može da uplati velike količine kovanog novca na svoj tekući račun?
3. Da li, gde i na koji način kolekcionari mogu izvršiti zamenu opticajnih novčanica i kovanog novca za nove (nekorišćene) novčanice i kovani novac?

Novac van opticaja


1. Kakav je status novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke SFR Jugoslavije do 1992. godine, novčanica izdanja Narodne banke SR Jugoslavije 1992. i 1993. godine (period hiperinflacije), novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke SR Jugoslavije od 1994. do 1999. godine i novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke Jugoslavije od 2000. do 2002. godine – da li građani koji poseduju takve novčanice i kovani novac mogu da ih zamene za opticajne novčanice i kovani novac, da li Narodna banka Srbije utvrđuje autentičnost takvih novčanica i izdaje potvrde za iznošenje iz zemlje takvih novčanica?
2. Šta raditi ako vam u prodavnici kao kusur daju kovani novac sa oznakom SR Jugoslavija, koji, po zvaničnom obaveštenju, više ne važi?
3. Da li Narodna banka Srbije građanima izdaje potvrde o novčanicama prilikom njihovog iznošenja iz zemlje?
4. Da li se u inostranstvu mogu zameniti dinari (gotov novac) za stranu valutu?

Zamena novčanica i kovanog novca koji glase na dinare


1. Koji su kriterijumi po kojima se novčanice i kovani novac koji glase na dinare deklarišu kao nepodobni za opticaj, gde i pod kojim uslovima se mogu zameniti te novčanice i kovani novac?
2. Kome građani mogu da se obrate ako banke odbijaju da im zamene oštećenu novčanicu koja glasi na dinare?

Zamena novčanica i kovanog novca efektivnog stranog novca


1. Koji su kriterijumi po kojima se novčanice efektivnog stranog novca deklarišu kao oštećene, gde i pod kojim uslovima se te novčanice mogu zameniti?
2. Da li se u Narodnu banku Srbije može doneti strani kovani novac radi preuzimanja bez naknade?
3. Da li je zakonom uređena mogućnost zamene novčanica (dinara i efektivnog stranog novca) oštećenih usled dejstva zaštitnih sistema (bojenje novca i sl.) prilikom transporta?
4. Gde se može izvršiti zamena oštećenih novčanica stranih valuta (efektivni strani novac)?
5. Gde građani mogu kupiti hrvatske kune, bosanske marke i sl.?
6. Da li i gde građani mogu zameniti nemačke marke za evro?

Hiperinflacija


1. Kakav je bio uticaj hiperinflacije na privredne i društvene tokove i građane, kakvi su bili uslovi rada Narodne banke u periodu hiperinflacije, a kakvi u sada u pogledu izrade novčanica?

Uništaj novčanica


1. Gde i na koji način Narodna banka Srbije uništava novčanice i kovani novac?

Reprodukovanje novčanica


1. Da li se i pod kojim uslovima mogu reprodukovati novčanice i kovani novac za izradu panoa ili sličnih scenskih oblika, reklamnih spotova i sl.?

Devalvacija i denominacija


1. Kada su u SFR Jugoslaviji i SR Jugoslaviji izvršene denominacije i devalvacije dinara?

Dizajn novčanica i kovanog novca


1. Koji elementi determinišu određenu seriju novčanica i kovanog novca?
2. Da li Narodna banka Srbije priprema novi dizajn novčanica i kovanog novca u opticaju?
3. Zašto se u opticaju nalaze paralelno novčanice i kovani novac apoena od 10 i 20 dinara?

Zaštita novčanica od falsifikovanja


1. Koji su elementi zaštite od falsifikovanja najčešće zastupljeni na novčanicama?
2. Ukoliko građani prime lažnu novčanicu domaće ili strane valute, gde mogu da je predaju i kako da postupe s takvom novčanicom?

Prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja (kompleti) kovanog novca izdanja NBJ/NBS


1. Gde i pod kojim uslovima fizička i pravna lica mogu kupiti prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja (komplete) kovanog novca izdanja NBJ/NBS?

Narodna banka Srbije prodaje fizičkim licima iz zemlje i inostranstva i pravnim licima iz zemlje prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja (komplete) kovanog novca na blagajni u Sedištu, Beograd, Nemanjina br. 17, i na blagajnama svojih filijala u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu.

Kupci fizička lica iz zemlje i inostranstva na prodajnim mestima od blagajnika dobijaju nalog za uplatu vrednosti koju žele da kupe, a uplatu obavljaju u poslovnoj banci. S dokazom o uplati podižu vrednost, radnim danom od 9 do 16 časova, a za kupljenu vrednost Narodna banka im izdaje račun. Za prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja kupljene u iznosu od 10.000 dinara i više, kupci fizička lica iz inostranstva mogu izvršiti povraćaj PDV-a u roku od šest meseci od dana njihovog iznošenja iz zemlje.

Pravna lica iz zemlje za kupovinu prigodnog kovanog novca i vakuumiranih pakovanja kovanog novca podnose zahtev Narodnoj banci – Sektoru za poslove trezora ili nadležnoj filijali Narodne banke. U zahtevu se navode vrsta izdanja, oznaka kompleta i količina novca, kao i osnovni podaci kupca (naziv, adresa, matični broj, PIB i kontakt-telefon/faks/i-mejl). Na osnovu zahteva, Narodna banka kupcu, kao osnov za uplatu, dostavlja “obaveštenje”. Ovlašćeno lice kupca, na osnovu dokaza o uplati, kupljeni prigodni kovani novac i vakuumirano pakovanje kovanog novca preuzima na blagajni prodajnog mesta gde su te vrednosti poručene, radnim danom od 9 do 16 časova. Za kupljene vrednosti Narodna banka Srbije kupcu pravnom licu izdaje račun.

Za više informacija pogledati sajt Narodne banke Srbije (www.nbs.rs),  u segmentu Novac – Prigodni kovani novac i vakuumirana pakovanja kovanog novca NBJ/NBS.

PRODAJNA MESTA

Narodna banka Srbije, Beograd, Nemanjina br. 17
Telefon: +381 11/333-7687, 333-7640, 333-7642, 333-7645, 333-7634
Faks: +381 11/333-7730
I-mejl: vesna.lojanicic@nbs.rs
nikola.reljic@nbs.rs
nevenka.marinkovic@nbs.rs
vera.savic@nbs.rs
branka.tasic@nbs.rs

Filijala u Beogradu, Ustanička br. 130
Telefon: +381 11 333-7936, 333-7943
Faks: +381-11/2887-670
I-mejl: mirjana.radakovic@nbs.rs

Filijala u Novom Sadu, Novi Sad, Vase Stajića br. 22
Telefon: +381 21 4880-647, 4880-648
Faks: +381 21 4880-619
I-mejl: spomenka.randjelovic@nbs.rs

Filijala u Kragujevcu, Kragujevac, Branka Radičevića br. 16a
Telefon: +381 34 506-426, 506-429
Faks: +381 34/335-260
I-mejl: ljiljana.arsenijevic@nbs.rs

Filijala u Nišu, Niš, Milojka Lešjanina br. 19
Telefon: +381 18 506-539
Faks: +381 18 506-544
I-mejl: stevan.jovanovic@nbs.rs

Filijala u Užicu, Užice, Trg partizana br. 12
Telefon: +381 31 592-321
Faks: +381 31 592-344
I-mejl: marina.radovic@nbs.rs


2. Da li Narodna banka Srbije ili banke u Srbiji otkupljuju prigodni zlatni i srebrni kovani novac i druge predmete koji su izrađeni od zlata i srebra?

Narodna banka Srbije ne otkupljuje vlastita izdanja prigodnog zlatnog i srebrnog kovanog novca, niti druge predmete koji su izrađeni od zlata i srebra. Da bi fizička lica postigla eventualno povoljniju cenu za zlatnike i srebrnjake koje poseduju a žele da ih prodaju, Narodna banka Srbije ih upućuje na Srpsko numizmatičko društvo (sajt www.snd.org.yu, i-mejl:numiserb@yubc.net, telefon u Beogradu 011/30 34 595 i 064/131 63 70), koje se svakog utorka, u 15 časova, sastaje u Ulici svetog Save 16–18, gde održavaju berzu numizmatike. Na tom mestu se može postići nešto veća cena u odnosu na cenu koju nude zlatari koji otkupljuju tzv. lomljeno zlato.

Nije nam poznato da li neka od banaka u Srbiji otkupljuje prigodni zlatni i srebrni kovani novac i druge predmete koji su izrađeni od zlata i srebra. Preporučujemo da radi traženja odgovora na navedeno pitanje pogledate linkove banaka na strani Banke u Srbiji.


3.  Da li Narodna banka Srbije vrši procenu vrednosti zlatnika i srebrnjaka iz raznih perioda i od raznih emitenata?
Narodna banka Srbije, u principu, ne procenjuje vrednost zlatnog i srebrnog kovanog novca za fizička lica koja joj se obraćaju s takvim zahtevom, s obzirom na to da najčešće nema neposredan uvid u takav novac, a svaki primerak može imati svoje specifičnosti koje se ne mogu podvesti pod isti kriterijum za procenu – različite varijante izrade, epohe iz koje potiče, stepen očuvanosti, tiraž, tehnika izrade, sastav metala, tržišni uslovi i sl.

Novac u opticaju


1. Koji su apoeni novčanica i kovanog novca sada zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji?

U opticaju se nalazi serija novčanica izdanja Narodne banke Srbije, i to: apoen od 10 dinara (izdanje 2006. godine), apoen od 20 dinara (izdanje 2006. godine), apoen od 50 dinara (izdanje 2005. godine) apoen od 100 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića, izdanje 2004. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, sa znakom NBS i izdanje 2006. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije), apoen od 200 dinara (izdanje 2005. godine), apoen od 500 dinara (izdanje 2004. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, sa znakom NBS i izdanje 2007. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije),  apoen od 1000 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića, izdanje 2003. godine, potpis guvernera Kori Udovički – oba izdanja su sa znakom NBS i izdanje 2006. godine, potpis guvernera Radovana Jelašića, s grbom Republike Srbije) i apoen od 5000 dinara (izdanje 2003. godine, potpis guvernera Mlađana Dinkića).

U opticaju se nalazi kovani novac izdanja Narodne banke Srbije 2003. godine (apoen od 1 dinara sa oznakom godine kovanja “2003” i “2004” i apoeni od 2, 5, 10 i 20 dinara sa oznakom godine kovanja “2003”), kovani novac izdanja Narodne banke Srbije 2005. godine (apoeni od 1 i 5 dinara sa oznakom godine kovanje “2005”, “2006”, “2007”, “2008” i “2009” i apoen od 10 dinara sa oznakom godine kovanja “2005”, “2006” i “2007”), kovani novac izdanja Narodne banke Srbije 2006. godine (apoen od 2 sa oznakom godine kovanja “2006”, “2007”, “2008” i “2009” i 20 dinara sa oznakom godine kovanja “2006”), kovani novac izdanja Narodne banke Srbije 2007. godine (apoen od 20 dinara sa oznakom godine kovanja “2007”) i kovani novac izdanja Narodne banke Srbije 2009. godine (apoeni od 1 i 2 dinara izrađeni od novog, višeslojnog materijala, čije je jezgro niskougljenični čelik, obostrano elektrohemijski platiran osnovnim slojem bakra i završnim slojem mesinga, sa oznakom godine kovanja “2009” i apoeni od 10 i 20 dinara sa oznakom godine kovanja “2009”).

Za više informacija pogledati sajt Narodne banke Srbije (www.nbs.rs)  u segmentu Novac – Novac u opticaju.


2. Da li su banke i Poštanska štedionica u obavezi da ukrupne metalni novac (domaće valute), gde može da se ukrupni metalni novac i da li građanin može da uplati velike količine kovanog novca na svoj tekući račun?

Saglasno Odluci Narodne banke Srbije o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem, banke su dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju gotov novac koji nije podoban za opticaj (pohabane i oštećene novčanice) i mogu (što znači da ne moraju) pravnim i fizičkim licima zamenjivati gotov novac podoban za opticaj po apoenskoj strukturi.

Nadalje, Narodna banka Srbije ima obavezu da obezbedi odgovarajući obim, kvalitet i apoensku strukturu novčanica i kovanog novca u opticaju. Banke predstavljaju vezu između centralne banke i krajnjih korisnika gotovog novca i, u tom smislu, vode računa o strukturi isplata novca – ravnomernoj zastupljenosti svih apoena novčanica i kovanog novca. Stoga, Narodna banka Srbije koristi priliku da ukaže građanima da ne „lageruju“ kovani novac po kasama, fiokama, pepeljarama, flašama i sl. jer takvo ponašanje ima za posledicu da se u opticaju nalaze enormne količine kovanog novca koji se „gubi“ u platnom prometu, dok, s druge strane, Narodna banka Srbije ima obavezu da kovani novac dodatno izrađuje radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa. Građani koji žele da takav novac naknadno „ukrupne“, tj. zamene za novčanice, nailaze na probleme u bankama, koje, na osnovu napred navedenog mogu, a ne moraju građanima da vrše takve transakcije.

Ali, kovani novac je zakonsko sredstvo plaćanja, pa su, u tom smislu, banke obavezne da prime uplate od građana i u velikoj količini kovanog novca.

Dakle, preporuka Narodne banke Srbije je da građani kovani novac koriste za svrhu za koju je i izrađen – za opticaj, a ukoliko žele da se oslobode velike količine kovanog novca u vidu uplate na tekući račun, mogu na tome insistirati kod banke.


3. Da li, gde i na koji način kolekcionari mogu izvršiti zamenu opticajnih novčanica i kovanog novca za nove (nekorišćene) novčanice i kovani novac?

Zamena opticajnih novčanica za opticajne novčanice i kovani novac koji nisu korišćeni (koji su novi) obavlja se u Sedištu Narodne banke Srbije, Beograd, Nemanjina br. 17, radnim danima od 9 do 16 časova, kontakt-telefon – 011/333-7687.

Naknada koju građani plaćaju za ovu vrstu usluge iznosi 10% nominalne vrednosti novčanica koje su predmet zamene, a za kovani novac jedan dinar po jednom komadu kovanog novca.

Novac van opticaja


1. Kakav je status novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke SFR Jugoslavije do 1992. godine, novčanica izdanja Narodne banke SR Jugoslavije 1992. i 1993. godine (period hiperinflacije), novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke SR Jugoslavije od 1994. do 1999. godine i novčanica i kovanog novca izdanja Narodne banke Jugoslavije od 2000. do 2002. godine – da li građani koji poseduju takve novčanice i kovani novac mogu da ih zamene za opticajne novčanice i kovani novac, da li Narodna banka Srbije utvrđuje autentičnost takvih novčanica i izdaje potvrde za iznošenje iz zemlje takvih novčanica?

1.1. Novčanice i kovani novac izdanja Narodne banke SFR Jugoslavije do 1992. godine 

Generalno posmatrano, u skladu sa odlukama o povlačenju iz opticaja iz određenog perioda i za određene apoene novčanica i kovanog novca – sve novčanice i kovani novac izdanja Narodne banke bivše SFR Jugoslavije povučeni su iz opticaja, prestali su biti zakonsko sredstvo plaćanja, istekli su svi rokovi za njihovu zamenu za opticajne novčanice i opticajni kovani novac, kao i konverziju za neku stranu valutu. Informaciju o eventualnoj numizmatičkoj vrednosti vanopticajnih novčanica i kovanog novca iz tog perioda građani mogu dobiti na numizmatičkom tržištu.
 
1.2. Novčanice izdanja Narodne banke SR Jugoslavije  u periodu od 1992. do 1993. godine (period hiperinflacije)

Uredbom o novom dinaru («Službeni list SRJ», br. 6/94), uveden je novi dinar kao sredstvo plaćanja na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.

U skladu s navedenom uredbom, Narodna banka Jugoslavije je 24. januara 1994. godine  pustila u opticaj novčanice apoena od 1, 2 i 5 novih dinara.

Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o novom dinaru («Službeni list SRJ», br. 57/94), stari dinar koji je bio u opticaju od 22. jula 1994. godine prestao je biti zakonsko sredstvo plaćanja.

Narodna banka Jugoslavije je do 22. avgusta 1994. godine vršila zamenu starog dinara za novi po kursu od 12.000.000 starih dinara za jedan novi dinar. Od tog dana prestaje svaka obaveza Narodne banke Jugoslavije (Srbije) prema fizičkim i pravnim licima koja poseduju novčanice koje su prestale biti zakonsko sredstvo plaćanja i za koje su istekli rokovi za zamenu, tj. nije moguće izvršiti zamenu tih novčanica za opticajne novčanice i opticajni kovani novac, niti konverziju za neku stranu valutu.

1.3. Novčanice i kovani novac izdanja Narodne banke SR Jugoslavije u periodu od 1994. do 1999. godine (tzv. Avramov novi dinar)

U “Službenom listu SRJ”, br. 61/2001 i 15/2002 objavljena je Odluka Narodne banke Jugoslavije o povlačenju iz opticaja novčanica od 5, 10 i 20 novih dinara izdanja 3. marta 1994. godine, 50 novih dinara izdanja juna 1996. godine i 100  novih dinara izdanja oktobra 1996. godine. Navedene novčanice prestaju da budu zakonsko sredstvo plaćanja 1. januara 2002. godine. Rok za naknadnu zamenu tih novčanica istekao je 31. decembra 2007. godine i od tada nije moguće izvršiti zamenu tih novčanica za opticajne novčanice i kovani novac, niti konverziju za neku stranu valutu.

U “Službenom glasniku RS”, br. 23/2003 objavljena je Odluka Narodne banke Srbije o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1 pare izdanja 1994. godine, 5 para izdanja 1994. i 1996. godine i 10 para izdanja 1994, 1995. i 1996. godine. Navedeni apoeni kovanog novca nisu zakonsko sredstvo plaćanja od 1. maja  2003. godine. Rok za naknadnu zamenu tih apoena kovanog novca je istekao 30. aprila 2003. godine i od tada nije moguće izvršiti zamenu tog kovanog novca za opticajne novčanice i kovani novac, niti konverziju za neku stranu valutu.

U “Službenom glasniku RS”, br. 56/2005 objavljena je Odluka Narodne banke Srbije o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 50 para, izdanja Narodne banke Jugoslavije 1994, 1995. i 1996. godine, čija su obeležja utvrđena odlukama o izdavanju i osnovnim obeležjima kovanog novca apoena od 50 para ("Službeni list SRJ", br. 8/1994, 39/1995 i 24/1996). Navedeni apoen kovanog novca nije zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2006. godine i od tada nije moguće izvršiti zamenu tog kovanog novca za opticajne novčanice i kovani novac, niti konverziju za neku stranu valutu.

U “Službenom glasniku RS”, br. 61/2006 objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja novčanica apoena od 10, 20 i 1000 dinara i kovanog novca apoena od 1 novog dinara  izdanja Narodne banke Jugoslavije, i to: 

  • kovani novac apoena od 1 novog dinara, sa oznakama godine kovanja "1994" i "1995", čija su obeležja utvrđena Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima kovanog novca apoena od 1 novog dinara ("Službeni list SRJ", br. 8/1994) i koji je u opticaju od 24. januara 1994. godine;
  • kovani novac apoena od 1 novog dinara, sa oznakama godine kovanja "1996" i "1999", čija su obeležja utvrđena Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima kovanog novca apoena od 1 novog dinara ("Službeni list SRJ", br. 24/1996) i koji je u opticaju od 10. juna 1996. godine.  

Navedeni apoeni  kovanog novca nisu zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2007. godine.  Od 1. januara 2008. do 31. decembra 2012. godine naknadnu zamenu tog apoena kovanog novca moguće je izvršiti u filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu.
 
1.4. Novčanice i kovani novac izdanja Narodne banke Jugoslavije u periodu od 2000. do 2002. godine

U “Službenom glasniku RS”, br. 61/2006 i 122/2007 objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja novčanice apoena od 5000 dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije  2002. godine, čija su obeležja utvrđena Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena  od 5000 dinara ("Službeni list SRJ", br. 45/2002) i koje su u opticaju od 21. avgusta 2002. godine. Navedeni apoen novčanice nije zakonsko sredstvo plaćanja od 1. marta 2006. godine. 

U “Službenom glasniku RS”, br. 61/2006 i 122/2007 objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja novčanica apoena od 10, 20 i 1000 dinara i kovanog novca apoena od 1 novog dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije, čija su obeležja utvrđena:

  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena od 10 dinara ("Službeni list SRJ", br. 24/2001) i koja je u opticaju od 31. maja 2001. godine,
  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena od 20 dinara ("Službeni list SRJ", br. 70/2000) i koja je u opticaju od 15. decembra 2000. godine,
  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena  od  1000 dinara ("Službeni list SRJ", br. 50/2001) i koja je u opticaju od  20. septembra 2001. godine.

Navedeni apoeni  novčanica nisudu zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2007. godine. 

U “Službenom glasniku RS”, br. 23/2006 i 122/2007, objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja novčanica apoena od 50, 100 i 200 dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije, čija su obeležja utvrđena:

  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena od 50 dinara ("Službeni list SRJ", br. 70/2000) i koja je u opticaju od 15. decembra 2000. godine,
  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena od 100 dinara ("Službeni list SRJ", br. 70/2000) i koja je u opticaju od 15. decembra 2000. godine,
  • Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima novčanice apoena od 200 dinara ("Službeni list SRJ", br. 24/2001) i koja je u opticaju od 31. maja 2001. godine.

Navedeni apoeni  novčanica nisu zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2007. godine. 

Novčanice apoena od 10, 20, 50, 100, 200 i 1000 dinara izdanja Narodne banke Jugoslavije od 2000. do 2002. godine mogu se zameniti u filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Užicu, Nišu i Kragujevcu do 31. decembra 2012. godine, a novčanice apoena od 5000 dinara, izdanja Narodne banke Jugoslavije 2002. godine mogu se zameniti u Sedištu Narodne banke Srbije, Beograd, Nemanjina br. 17, do 31. decembra 2012. godine.

Novčanice na zamenu mogu podneti samo fizička lica. Podrazumeva se da se u Narodnoj banci Srbije prethodno utvrdi autentičnost tog novca.

U “Službenom glasniku RS”, br. 90/2007 i 122/2007 objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 50 para izdanja Narodne banke Jugoslavije 2000. godine, čija su obeležja utvrđena Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima kovanog novca apoena od 50 para i 1, 2 i 5 dinara ("Službeni glasnik RS", br. 70/2000), a koji je u opticaju od 15. decembra 2000. godine.

Navedeni apoen kovanog novca  nije zakonsko sredstvo plaćanja od 1. januara 2008. godine.

 Pomenutom odlukom, od 1. novembra 2007. godine krajnji obračuni u gotovinskom platnom prometu zaokružuju se u sledećem rasponu:

  • od 1 pare do 50 para – na 0 para,
  • od 51 do 99 para – na 1 dinar.

Od 1. januara 2009. do 31. decembra 2012. godine naknadnu zamenu tog apoena kovanog novca moguće je izvršiti u filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu. 

Donošenje odluke o zaokruživanju cena u bezgotovinskom platnom prometu nije u nadležnosti Narodne banke Srbije (već Vlade Republike Srbije). Kako takva odluka nije doneta, cene robe i usluga se i dalje izražavaju u parama. U bezgotovinskom platnom mogu roba i usluge se mogu plaćati i u parama, dok se u gotovinskim transakcijama primenjuje zaokruživanje cena u napred navedenom rasponu.

U “Službenom glasniku RS”, br. 20/2009. objavljena je Odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 2 i 5 dinara, izdanja Narodne banke Jugoslavije 2000. godine, čija su obeležja utvrđena Odlukom o izdavanju i osnovnim obeležjima kovanog novca apoena od 50 para i 1, 2 i 5 dinara ("Službeni glasnik RS", br. 70/2000), a koji su u opticaju od 15. decembra 2000. godine.

Ti apoeni kovanog novca od 1. januara 2010. godine nisu zakonsko sredstvo plaćanja, tj. njima neće biti moguće plaćati robu i usluge, ali će pravna i fizička lica (građani) koja te apoene kovanog novca nisu uspela do sada da zamene moći to da učine tokom cele 2010. godine u svim bankama i u filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Užicu. Posle tog roka moći će da ga zamene u filijalama Narodne banke Srbije do 31. decembra 2012. godine.

Rezime – Zamena novčanica i kovanog novca povučenih iz opticaja


2. Šta raditi ako vam u prodavnici kao kusur daju kovani novac sa oznakom SR Jugoslavija, koji, po zvaničnom obaveštenju, više ne važi?

U slučaju da prodavac građaninu vrati kusur u apoenima novčanicai/ili kovanog novca koji su prestali biti zakonsko sredstvo plaćanja, bez obzira na to da li je rok za naknadnu zamenu novca istekao ili ne, građanin treba da kod prodavca insistira da mu vrati kusur u apoenima novčanica i/ili kovanog novca koji su zakonsko sredstvo plaćanja.


3. Da li Narodna banka Srbije građanima izdaje potvrde o novčanicama prilikom njihovog iznošenja iz zemlje?

Sve količine novčanica izdanja Narodne banke bivše SFR Jugoslavije (do 1992. godine), izdanja Narodne banke SR Jugoslavije iz perioda hiperinflacije (od 1992. do 1993. godine) i u periodu od 1994. do 1999. godine koje su povučene iz opticaja i koje su zatečene u trezoru uništene su, izuzev ograničene količine koja je izdvojena za Numizmatičku zbirku Narodne banke Srbije i prodaju.

Narodna banka Srbije ne prodaje vanopticajne novčanice i vanopticajni kovani novac iz navedenog perioda koje je izdvojila za prodaju, pa, saglasno odredbama Odluke o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva, ne može imaocu takvih novčanica i kovanog novca izdati potvrdu o njihovoj kupovini, niti je nadležna da fizičkim i pravnim licima izdaje potvrde za iznošenje iz zemlje vanopticajnih novčanica i kovanog novca.  

Narodna banka Srbije ne utvrđuje autentičnost novčanica koje su prestale biti zakonsko sredstvo plaćanja i za koje su istekli rokovi za naknadnu zamenu.  

Do sada nije bilo slučajeva da je za potrebe kolekcionara Narodna banka vršila doštampavanje novčanica koje su prestale biti zakonsko sredstvo plaćanja i za koje su istekli rokovi za naknadnu zamenu.


4. Da li se u inostranstvu mogu zameniti dinari (gotov novac) za stranu valutu?
U inostranstvu se ne mogu zameniti dinari za stranu valutu.

Zamena novčanica i kovanog novca koji glase na dinare


1. Koji su kriterijumi po kojima se novčanice i kovani novac koji glase na dinare deklarišu kao nepodobni za opticaj, gde i pod kojim uslovima se mogu zameniti te novčanice i kovani novac?

Zamena u bankama

Karakteristike novčanica i kovanog novca koji mogu biti predmet zamene u bankama definisane su uputstvom Narodne banke Srbije za sprovođenje Odluke o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem.

Novčanicom nepodobnom za opticaj smatra se novčanica

  • koja je iscepana na dva dela ili na više delova, a čija površina dela podnetog radi zamene za ispravnu novčanicu ili više delova koji nesumnjivo potiču od iste novčanice iznosi najmanje 51% površine novčanice;
  • koja je cela ali je ispisana ili iscrtana, polivena mastilom, bojom slabog intenziteta ili masnoćom, ili izbledela usled pranja ili iz drugih razloga, s tim da je to oštećenje veće od 5% cele novčanice;
  • koja je umrljana jakom bojom (ALERT COLOUR) kojom se vrši hemijska zaštita novčanica u transportu, odnosno kojom se novčanice boje u slučaju nasilnog otvaranja pakovanja gotovog novca – bez obzira na površinu umrljanosti;
  • koja je cela ali je zacepljena, s tim da je to zacepljenje veće od deset mm; 
  • kojoj nedostaje deo veći od šest mm (po dužini) ili 5 mm (po širini);
  • koja je zalepljena lepljivom trakom i pri tom lepljiva traka prelazi veličinu od 10 h 10 mm;
  • čiji su uglovi savijeni, a jedna od dužina savijenog ugla veća je od deset mm;
  • koja je nagorela, nagrižena, progorela, oštećena truljenjem ili dejstvom hemikalija ili na drugi način;
  • koja na sebi ima rupe čiji prečnik prelazi tri mm;
  • čija je dužina ili širina različita od standardne dužine ili širine originalnih novčanica;
  • koja je zgužvana s višestrukim nepravilnim naborima;
  • koja je izrađena sa izvesnom greškom i kao takva puštena u opticaj (makulatura).

Kovanim novcem nepodobnim za opticaj smatra se kovani novac:

  • koji je postao neupotrebljiv za dalji opticaj usled dejstva neke mehaničke sile koja je izazvala njegovu deformaciju ili narušila njegov reljef, ali samo ako su u pitanju celi i nesumnjivo autentični primerci tog novca;
  • koji je u izrađen sa izvesnom greškom i kao takav pušten u opticaj (škart).

Banke su dužne da pravnim i fizičkim licima zamenjuju gotov novac koji nije podoban za opticaj.
Odlukom o jedinstvenoj tarifi po kojoj Narodna banka Srbije naplaćuje naknadu za izvršene usluge nije definisana naknada za zamenu novčanica koje nisu podobne za opticaj (pohabane i oštećene novčanice). Međutim, visina naknade koja se naplaćuje u bankama za zamenu novčanica koje nisu podobne za opticaj i način obračuna te naknade određuje se poslovnom politikom banke.

Zamena novčanica nepodobnih za opticaj ne vrši se po principu apoen za apoen nego po principu nominalnog iznosa. To znači da banka podnosiocu na zamenu novčanice nepodobne za opticaj može predati ispravnu novčanicu istog nominalnog iznosa ili više novčanica čiji zbir odgovara nominalnom iznosu novčanice koja je podneta na zamenu. Naravno, moguć je i obrnut slučaj.

Zamena u filijalama Narodne banke Srbije

U filijalama Narodne banke Srbije od fizičkih lica i od banaka primaju se, radi zamene, novčanice nepodobne za opticaj koje su nagorele, nagrižene, progorele, oštećene truljenjem ili dejstvom hemikalija, čija površina podnetog dela ili više delova koji nesumnjivo potiču od iste novčanice iznosi manje od 51% površine ispravne novčanice.

Novčanica se od fizičkog lica prima uz zahtev za zamenu novčanice nepodobne za opticaj, u dva primerka, koji sadrži sledeće elemente: serijski broj novčanice, odnosno  apoen, broj komada i iznos, ukupan iznos, kratak opis okolnosti pod kojima je došlo do oštećenja novčanice, mesto i datum predaje novčanice banci, odnosno filijali, kontakt-telefon, adresu, ime, prezime i jedinstveni matični broj građana lica koje novčanicu podnosi na zamenu.

Ekspertiza  novčanica obavlja se u Sedištu Narodne banke Srbije. Ukoliko se ekspertizom  sa sigurnošću utvrdi da je takva novčanica autentična i da delovi koji joj nedostaju neće moći biti zamenjeni, odnosno da se neće podneti na zamenu – filijala Narodne banke Srbije, po primitku nalaza ekspertize, gotov novac isplaćuje fizičkom licu.

Adrese filijala Narodne banke Srbije u kojima se podnose zahtevi za zamenu novčanica nepodobnih za opticaj:

  • Beograd: Ustanička br. 130  tel. 381 11 333-7936, 333-7943
  • Novi Sad: Vase Stajića br. 22, tel. 381 21 4880-686,
  • Niš: Milojka Lešjanina br. 19, tel. 381 18 506-533, 506-534, 506-537
  • Kragujevac: B. Radičevića br. 16a, tel. 381 34 331-532
  • Užice: Trg partizana br. 8, tel. 381 31 592-317, 592-318

Propisi


2. Kome građani mogu da se obrate ako banke odbijaju da im zamene oštećenu novčanicu koja glasi na dinare?
Adresa na koju se građani mogu obratiti je: Narodna banka Srbije – Sektor za kontrolu poslovanja banaka.

Zamena novčanica i kovanog novca efektivnog stranog novca


1. Koji su kriterijumi po kojima se novčanice efektivnog stranog novca deklarišu kao oštećene, gde i pod kojim uslovima se te novčanice mogu zameniti?

Narodna banka Srbije prima od banke oštećenu efektivu prema sledećem kriterijumima:

  • ako nije falsifikovana;
  • ako su u pitanju vanopticajne novčanice čiji rok zamene nije istekao;
  • ako podneti deo novčanice, ili više delova koji nesumnjivo potiču od iste novčanice, iznosi najmanje 51% njene površine a pri tom na tom delu postoji bar jedan zaštitni element koji je vidljiv (npr. vodeni žig, magnetna zaštita, obojena vlakna, sigurnosna nit) ili bar jedno od obeležja autentičnosti (npr. poslovno ime banke, serijski broj, vrednost novčanice iskazana slovima i brojevima, glavni motivi), pri čemu se oštećenom novčanicom ne smatra novčanica kojoj nedostaje deo čija je površina manja ili jednaka 10 mm2 pod uslovom da nije oštećena na drugi način opisan u ovoj odredbi;
  • ako je zacepljena, s tim da je to zacepljenje veće od 10 mm;
  • ako je cela iscepana na dva ili više delova i pri tom se pouzdano može utvrditi da su to delovi iste novčanice;
  • ako je zalepljena lepljivom trakom a ta traka prelazi veličinu 10 X10 mm;
  • ako je dugo u opticaju i, usled čestog korišćenja, pohabana (meka), s tim da su zaštitni elementi, kao i obeležja autentičnosti, vidljivi i mogu se proveriti;
  • ako je ispisana ili iscrtana, polivena mastilom, bojom slabog intenziteta ili uljem, s tim da je ukupno oštećenje veće od 2% površine ispravne novčanice a pri tom na novčanici postoji bar jedan zaštitni element koji je vidljiv (npr. vodeni žig, magnetna zaštita, obojena vlakna, sigurnosna nit, mikrotekst), odnosno bar jedno od obeležja autentičnosti (npr. naziv banke, serijski broj, vrednost novčanice iskazana slovima i brojevima, glavni motivi);
  • ako nije umrljana jakom bojom (ALERT COLOUR) kojom se vrši hemijska zaštita novčanica u transportu, odnosno kojom se novčanice boje u slučaju nasilnog otvaranja pakovanja novca.

Propisi
Odluka o načinu obavljanja poslova u vezi sa efektivnim stranim novcem između Narodne banke Srbije i banaka


2. Da li se u Narodnu banku Srbije može doneti strani kovani novac radi preuzimanja bez naknade?
Ne. Narodna banka Srbija ne prima strani kovani novac niti obavlja menjačke poslove.
3. Da li je zakonom uređena mogućnost zamene novčanica (dinara i efektivnog stranog novca) oštećenih usled dejstva zaštitnih sistema (bojenje novca i sl.) prilikom transporta?

Odlukom o načinu obavljanja poslova u vezi sa efektivnim stranim novcem između Narodne banke Srbije i banaka, Odlukom o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem i Uputstvom za sprovođenje odluke o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem, između ostalog, definisan je način postupanja s novčanicama dinara i efektivnim stranim novcem koji su oštećeni usled dejstva zaštitnih sistema (bojenje novca i sl.) prilikom transporta.

Novčanice, nepodobne za opticaj, koje su umrljane jakom bojom (ALERT COLOUR) kojom se vrši hemijska zaštita novčanica u transportu, odnosno kojom se novčanice boje u slučaju nasilnog otvaranja pakovanja gotovog novca,  banka prima od svojih klijenata uz podnošenje lične isprave podnosioca novčanice i popunjavanje izjave o poreklu takvih novčanica (na propisanom obrascu, koji banka daje podnosiocu novčanice).

Propisi
Odluka o načinu obavljanja poslova u vezi sa efektivnim stranim novcem između Narodne banke Srbije i banaka
Odluka o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem
Uputstvo za sprovođenje Odluke o načinu upravljanja tokovima gotovine snabdevanjem banaka novčanicama i kovanim novcem


4. Gde se može izvršiti zamena oštećenih novčanica stranih valuta (efektivni strani novac)?

Otkup oštećenog efektivnog stranog novca, u skladu sa propisima kojima se regulišu uslovi i način obavljanja menjačkih poslova, mogu obavljati banke i ovlašćeni menjači. Informaciju o vrstama valuta oštećenog efektivnog stranog novca koji banke otkupljuju, i uz koju naknadu te transakcije obavljaju, građani mogu naći na strani Banke u Srbiji ili je mogu dobiti u nekoj od obližnjih menjačnica. Takođe, naglašavamo da banke samostalno utvrđuju kriterijume oštećenosti tih novčanica.


5. Gde građani mogu kupiti hrvatske kune, bosanske marke i sl.?

Narodna banka Srbije radi samo s tri valute efektivnog stranog novca – s evrom, švajcarskim frankom i američkim dolarom.

Rad sa ostalim valutama prepušten je bankama i menjačima. Da li i koja banka ili menjač radi i s hrvatskim kunama, bosanskim markama ili drugim valutama, građani mogu proveriti na strani Banke u Srbiji ili se o tome raspitati u nekoj od obližnjih menjačnica. 


6. Da li i gde građani mogu zameniti nemačke marke za evro?

 „Svi koji još poseduju marke, zapravo, i ne moraju da žure sa zamenom. Za razliku od mnogih drugih država Evropske monetarne unije, Nemačka nije vremenski ograničila mogućnost zamene stare valute za evro. Poslovne banke i štedionice, doduše, više ne nude mogućnost zamene novca na svojim šalterima, ali Bundesbanka nije postavila nikakvo vremensko ograničenje za ovu zamenu, koja se u njenim filijalama obavlja besplatno“.

U Republici Srbiji neke od menjačnica vrše zamenu nevažećih nemačkih maraka. Na žalost, ne znamo tačno koja od menjačnica obavlja te poslove i koja je naknada za uslugu zamene, pa sugerišemo građanima da pokušaju da u nekoj od obližnjih menjačnica dobiju informaciju gde je moguće, i pod kojim uslovima, izvršiti zamenu nemačkih maraka za evro.

Informacije o tome koje vrste efektivnog stranog novca, i uslove pod kojima ih banke kupuju i prodaju, građani mogu naći na strani sajta Narodne banke Srbije “Minimalni i maksimalni iznosi po menjačkim poslovima banaka”

Hiperinflacija


1. Kakav je bio uticaj hiperinflacije na privredne i društvene tokove i građane, kakvi su bili uslovi rada Narodne banke u periodu hiperinflacije, a kakvi u sada u pogledu izrade novčanica?

Hiperinflacija u SR Jugoslaviji 1992–1993

Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji je pojava koja je, po svom trajanju, intenzitetu i razornim posledicama, faktički, nezabeležena u privrednoj istoriji. Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na mesečnom nivou iznad 50%, odraz je i generator opšteg privrednog sloma, odnosno ekonomske propasti i osiromašenja naroda i države. Raspad sistema vrednosti doveo je do gotovo isključivo špekulativnog načina poslovanja. Četiri programa stabilizacije i tri denominacije u 1992. i 1993. godini nisu doveli do željenog cilja, već su izazvali eksploziju cena.

Negativni efekti hiperinflacije dodatno su podstaknuti dužinom njenog trajanja, po kojoj je naša zemlja treća u svetu: prva je Nikaragva (1987–1991), u kojoj je hiperinflacija trajala 48 meseci, druga Rusija (1921–1924), sa 26 meseci, i treća SR Jugoslavija (1992–1994), u kojoj je trajala 25 meseci.
Po intenzitetu inflacije zauzimamo drugo mesto: prva je Mađarska (april 1945–jul 1946), u kojoj je inflacija iznosila 19.800% prosečno mesečno, dok je u našoj zemlji (januar 1992–januar 1994) bila 760,7% prosečno mesečno.

Na svom vrhuncu, u januaru 1994. godine, inflacija je dostigla 5.578.000.000.000.000.000% godišnje, ili oko 113% na dan. Dinamika kursa dinara na vrhuncu hiperinflacije bila je sledeća:

  • 12. novembra 1993. godine  1 DEM = 1 milion dinara,
  • 23. novembra 1993. godine  1 DEM = 6,5 miliona dinara,
  • 11. decembra 1993. godine  1 DEM = 800 miliona dinara,
  • 15. decembra 1993. godine  1 DEM = 3,7 milijardi dinara,
  • 29. decembra 1993. godine  1 DEM = 950 milijardi dinara,
  • 30. decembra 1993. godine  1 DEM = 1 bilion 28 milijardi,
  • 31. decembra 1993. godine  1 DEM = 4 biliona 11 milijardi,
  • 21. januara  1994. godine  1 DEM = 13 biliona 373 milijardi.

Okolnosti i uzroci

«Uništavanje» dinara podudara se s raspadom jedinstvenog monetarnog sistema SFRJ, a kulminira tokom tehničke zamene novca u julu 1992. godine. Tri dana haosa za stanovnike Srbije i Crne Gore i gubitak poverenja u stabilnost monetarnih institucija obrazloženi su time što se republike onemogućavaju da valorizuju svoje zalihe dinarskih novčanica. Već u avgustu 1992. godine zabeležena je inflacija od 42%.

Eskalacija hiperinflacije nastupa emisijom oko 300 milijardi dinara namenjenih za otkup pšenice. Po tom osnovu u avgustu 1993. godine je zabeležen porast cena od 1.880%. Ceh neodgovorne ekonomske, a posebno monetarne politike, platili su građani.

U tom su periodu stvorene dve velike piramidalne banke – štedionice (Jugoskandik i Dafiment banka). Suština njihovog poslovanja bila je jednostavna: obećavati basnoslovne devizne mesečne kamate – od 15% – i time privući što veći broj deponenata. Novopridošli deponenti servisirali su kamate prethodnih, što je u toku 1993. godine dovelo do raspada finansijskog sistema. Rezultat toga je državni dug koji se procenjuje na oko 330 miliona evra (sada se uredno servisira po posebnom zakonu).

Siva novčana emisija oslabila je ekonomske aktivnosti i dovela do sloma finansijskog sistema, uključujući i fiskalni. Haos i korupcija postali su dominantne pojave u funkcionisanju tog sistema.

Posledice

Posledice neadekvatne ekonomske i monetarne politike tokom 1992. i 1993. godine, čemu su delimično doprinele i međunarodne sankcije uvedene 1992. godine, u osnovi su sledeće:

  • pad proizvodnje (u 1993. godini u odnosu na 1991. godinu – za 49%);
  • smanjenje realnih plata zaposlenih (u decembru 1993. prosečna zarada je iznosila 25 nemačkih maraka);
  • smanjenje izvornih prihoda države (u decembru 1993. iznosili su jednu nemačku marku po stanovniku);
  • smanjenje izvoza i uvoza robe (za 38%, odnosno 45% u 1993. u odnosu na 1991. godinu);
  • dinar je izgubio atribute platežnog sredstva;
  • na tržištu je došlo do hronične nestašice robe;
  • velika nezaposlenost, formalna zaposlenost i rad «na crno»;
  • oko 35% stanovništva živelo je ispod linije siromaštva;
  • preko milion ljudi koristilo je humanitarnu pomoć (12% stanovništva);
  • preko 100.000 lica koristilo je kuhinje Crvenog krsta;
  • zvanično tržište kapitala i novca nije postojalo – u potpunosti se radilo «na crno».

Hiperinflacija je, direktno i indirektno, uništila generacijama akumulirano bogatstvo. Ona je posledica raspada države, rata, tranzicije i spoljnoekonomskih pritisaka, ali i pojava svesno izazvana manipulacijama režima, motivisanog mogućnostima preraspodele bogatstva. Na to ukazuje njen nagli krah početkom 1994. godine, takođe zasnovan na političkoj odluci.

O uslovima pod kojima je radila Narodna banka Jugoslavije u vreme hiperinflacije, s posebnim osvrtom na 1993. godinu, kada je hiperinflacija dostigla svoj zenit, najbolje govore pokazatelji o količini, nominalnom iznosu i apoenskoj strukturi izrađenih novčanica.

PREGLED IZRAĐENIH NOVČANICA U 1993. GODINI

VRSTA APOENA IZRAĐENO (komada) IZNOS (dinara)
10000/I-1 23,560,000 235,600,000,000.00
50000/I-1 81,840,000 4,092,000,000,000.00
100000/I-1 27,000,000 2,700,000,000,000.00
500000/I-1 27,280,000 13,640,000,000,000.00
1000000/I-1 675,000 675,000,000,000.00
5000000/I-1 66,720,000 333,600,000,000,000.00
10000000/I-1 3,080,000 30,800,000,000,000.00
50000000/I-1 28,300,000 1,415,000,000,000,000.00
100000000/I-1 41,680,000 4,168,000,000,000,000.00
500000000/I-1 16,520,000 8,260,000,000,000,000.00
1000000000/I-1 25,658,000 25,658,000,000,000,000.00
10000000000/I-1 7,380,000 73,800,000,000,000,000.00
Svega: 349,693,000 113,686,742,600,000,000.00

IZVRŠENA DENOMINACIJA 1. OKTOBRA 1993. U ODNOSU 1 : 1 000 000

5000/I-2 22,200,000 111,000,000,000.00
10000/I-2 18,630,000 186,300,000,000.00
50000/I-2 29,520,000 1,476,000,000,000.00
500000/I-2 20,640,000 10,320,000,000,000.00
5000000/I-2 26,210,000 131,050,000,000,000.00
50000000/I-2 15,100,000 755,000,000,000,000.00
500000000/I-2 15,100,000 7,550,000,000,000,000.00
5000000000/I-2 11,070,000 55,350,000,000,000,000.00
50000000000/I-2 10,850,000 542,500,000,000,000,000.00
500000000000/I-2 11,020,000 5,510,000,000,000,000,000.00
Svega: 180,340,000 6,116,298,143,300,000,000.00
UKUPNO: 530,033,000 6,229,984,885,900,000,000.00

IZVRŠENA DENOMINACIJA 1. JANUARA 1994. U ODNOSU 1 : 1 000 000 000

Iz datog pregleda se vidi da je u 1993. godini izrađena enormna količina novčanica (530 miliona komada, za čiju izradu je utrošeno oko 530 tona papira), što je imalo za posledicu da se mašine za izradu novčanica u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider „nisu hladile“, da su se za transport novca do krajnjih korisnika u platnom prometu koristila i transportna sredstva koja se inače ne koriste u normalnim okolnostima (specijalna blindirana vozila) i, ne manje bitno, da je takvo stanje zahtevalo angažovanje znatnog broja ljudi za potrebe transporta, brojanja, prerade novca i sl.

Iz datog pregleda se vidi da je u 1993. godini izrađena enormna količina novčanica (530 miliona komada, za čiju izradu je utrošeno oko 530 tona papira), što je imalo za posledicu da se mašine za izradu novčanica u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider „nisu hladile“, da su se za transport novca do krajnjih korisnika u platnom prometu koristila i transportna sredstva koja se inače ne koriste u normalnim okolnostima (specijalna blindirana vozila) i, ne manje bitno, da je takvo stanje zahtevalo angažovanje znatnog broja ljudi za potrebe transporta, brojanja, prerade novca i sl.

I u to vreme novčanice su štampane na specijalnom papiru, čiji je sastav 100% pamuk, ali na njima nisu ugrađivani dodatni elemeni zaštite od falsifikovanja (što bi u to vreme, sa aspekta onih koji to rade u stabilnim uslovima, bilo apsurdno).

Sprovođenjem monetarne reforme i uvođenjem u opticaj „novog dinara“ (tzv. Avramov novi dinar) po paritetu 1 dinar = 1 nemačka marka, hiperinflatorne novčanice su zvaničnim odlukama Narodne banke Jugoslavije povučene iz opticaja i dat je rok za zamenu tih novčanica za opticajne (do 22. avgusta 1994. godine) po paritetu 12.000.000 = 1 novi dinar. Efekti su bili gotovo zanemarivi, imajući u vidu razorno dejstvo hiperinflacije i potpunu obezvređenost tih novčanica, tako da je Narodna banka Jugoslavije, saglasno propisanim aktima i procedurama, izvršila uništaj minimalne količine hiperinflatornih novčanica koje su se zatekle u trezorima, a prvenstveno onih apoena koji su poslednji odštampani imajući u vidu da su „ranija izdanja“ u celosti distribuirana u platni promet.
Poređenja radi, od početka 1994. godine (kada je uveden u opticaj «novi dinar») do uvođenja u opticaj nove serije novčanica izdanja Narodne banke Jugoslavije (2000. godine) izrađeno je ukupno 479.600.000 komada novčanica svih apoena, u nominalnom iznosu od 16,08 milijardi dinara (za šest godina manje nego za jednu godinu u periodu hiperinflacije). Takođe poređenja radi, od ukupno izrađene količine novčanica navedene serije povučeno je iz opticaja i uništeno 454.821.585 komada novčanica (94,83%), u nominalnom iznosu od 15,685 milijardi dinara (97,50%).

Od uvođenja u opticaj serije novčanica 2000. godine izdanja Narodne banke Jugoslavije (apoeni od 10, 20, 50, 100, 200, 1000 i 5000 dinara) do uvođenja u opticaj serije novčanica izdanja Narodne banke Srbije (od 2003. godine pa nadalje, apoeni od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000 i 5000 dinara), izrađeno je ukupno 341,9 miliona komada novčanica, u nominalnom iznosu od 71,54 milijardi dinara.

Novčanice izdanja Narodne banke Jugoslavije bile su paralelno u opticaju s novčanicama izdanja Narodne banke Srbije do 31. decembra 2006. godine, kad je ta serija novčanica povučena iz opticaja. Do danas, uništeno je 322,5 miliona komada novčanica svih apoena izdanja Narodne banke Jugoslavije (94,31 %), u nominalnom iznosu od 70,57 milijardi dinara 98,41%). Efekti će biti i bolji, imajući u vidu da postoji rok za naknadnu zamenu vanopticajnih novčanica za opticajne do 31. decembra 2012. godine.

Od 2003. do danas, izrađeno je ukupno 452,8 miliona komada novčanica izdanja Narodne banke Srbije, u nominalnom iznosu od 189,4 milijardi dinara. Od toga, u opticaju se nalazi 207,3 miliona komada novčanica, u nominalnom iznosu od 95,6 milijardi dinara. Ukupno je uništeno 107,9 miliona komada novčanica, u nominalnom iznosu od 34,5 milijardi dinara, a preostala količina od 137,6 komada novčanica, u nominalnom iznosu od 59,3 milijarde dinara, nalazi se u trezorima Narodne banke Srbije u raznim oblicima (podobne i nepodobne za opticaj, poništene, u originalnom pakovanju ZIN-a i sl.).

U sadašnjim, stabilnim uslovima, prilikom planiranja izrade novčanica i kovanog novca uzimaju se u obzir sledeći elementi:

  • dostignuti nivo novčane mase M1 i nominalni iznos i procenat učešća gotovog novca (novčanica i kovanog novca) u opticaju u novčanoj masi, kao i procena kretanja novčane mase i gotovog novca u opticaju u novčanoj masi u narednoj godini,
  • podaci o izrađenim i uništenim novčanicama i kovanom novcu,
  • podaci o apoenskoj strukturi novčanica i kovanog novca u trezorima u Sedištu Narodne banke Srbije, u trezorima filijala Narodne banke Srbije i  o apoenskoj strukturi novčanica i kovanog novca u opticaju,
  • podaci o kvalitetu novčanica – tj. stepenu njihove pohabanosti i oštećenosti – na osnovu kojih se vrši procena povlačenja iz opticaja i uništaj novčanica nepodobnih za opticaj (pohabanih i oštećenih novčanica) i po tom osnovu procena potreba za dodatnu izradu novčanica radi zamene novčanica nepodobnih za opticaj,
  • odnos stvarnog stanja apoenske strukture novčanica i kovanog novca prema optimalno potrebnoj apoenskoj strukturi i nominalnom iznosu novčanica i kovanog novca,
  • procena troškova izrade novčanica i kovanog novca.

Dodatna izrada novčanica i kovanog novca u sadašnjim uslovima vrši se isključivo radi zadovoljavanja potreba platnog prometa u obimu i količini koji su determinisani makroekonomskim parametrima i radi zamene novčanica nepodobnih za opticaj (pohabanih i oštećenih novčanica). Ekonomske i druge okolnosti u kojima sada funkcioniše naše društvo su takve da nema bojazni od ponavljanja prilika iz 1993. i ostaje samo da konstatujemo: BILO, NE PONOVILO SE.

Program izrade novčanica i kovanog novca, po pravilu, izrađuje se u četvrtom tromesečju tekuće godine za narednu godinu. Na osnovu pribavljene saglasnosti guvernera za taj program, Narodna banka Srbije – Sektor za poslove trezora se stara za njegovu operativnu realizaciju, u smislu davanja naloga Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider da izradi novčanice prema definisanoj dinamici.


Uništaj novčanica


1. Gde i na koji način Narodna banka Srbije uništava novčanice i kovani novac?

Radi održavanja kvaliteta novčanica u opticaju, Narodna banka Srbije redovno povlači iz opticaja novčanice nepodobne za opticaj (pohabane i oštećene novčanice) i dopunjava ih novim novčanicama.
Narodna banka Srbije, u okviru svojih nadležnosti definisanih Zakonom o Narodnoj banci Srbije, uništava: 

  • novčanice nepodobne za opticaj (pohabane i oštećene novčanice) i oštećeni kovani novac;
  • novčanice i kovani novac koji su povučeni iz opticaja i prestali biti zakonsko sredstvo plaćanja, kao i novčanice i kovani novac koji nisu bili u opticaju;
  • makulaturne novčanice i škartni kovani novac;
  • falsifikate novčanica.

Uništaj novčanica vrši se na sledećim mestima i na sledeći način:

  • na specijalnoj mašini za uništaj novčanica smeštenoj u krugu Zavoda za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider – mlevenjem i briketiranjem; 
  • na specijalnim mašinama za sortiranje i uništaj novčanica smeštenim u filijalama Narodne banke Srbije u Beogradu i Novom Sadu – rezanjem u «rezance»;
  • na drugim mestima – na odgovarajući način, prema rešenju guvernera.

Uništaj kovanog novca vrši se pretapanjem, a metal sadržan u tom kovanom novcu koristi se za izradu novog kovanog novca.

Uništaj navedenih vrednosti vrši se na osnovu rešenja o uništaju novčanica, odnosno kovanog novca,  koje donosi guverner ili lice koje on ovlasti.

Reprodukovanje novčanica


1. Da li se i pod kojim uslovima mogu reprodukovati novčanice i kovani novac za izradu panoa ili sličnih scenskih oblika, reklamnih spotova i sl.?
Da. Uslovi pod kojima se mogu reprodukovati novčanice i kovani novac koje Narodna banka Srbije izdaje u skladu sa Zakonom o Narodnoj banci Srbije uređeni su Odlukom o uslovima pod kojima se mogu reprodukovani novčanice i kovani novac ("Službeni glasnik RS", br. 24/2007).

Devalvacija i denominacija


1. Kada su u SFR Jugoslaviji i SR Jugoslaviji izvršene denominacije i devalvacije dinara?

Devalvacije dinara

Datum devalvacije Iznos dinara za
1 SAD dolar 1 nemačku marku
1. januar 1952. 50,00  
1. januar 1952. 300,00  
30. novembar 1964. 750,00  
26. juli 1965. 1.250,00  
24. januar 1971. 15,00  
22. decembar 1971. 17,00  
6. juni 1980. 27,30  
21. oktobar 1981. 36,90  
16. novembar 1987. 1.297,84  
25. maj 1988. 1.536,40  
28. decembar 1989.   7,00
1. januar 1991.   9,00
20. april 1991.   13,00
26. januar 1992.   65,00
4. februar 1992.   84,20
11. mart 1992.   85,00
13. april 1992. 200,00  
1. juli 1992. 200,00  
13. novembar 1992. 750,00  
10. april 1993. 48.000,00  
24. januar 1994.   1 novi dinar
25. novembar 1995.   3,30
31. mart 1998.   6,00
6. decembar 2000.   30,00

Denominacije dinara

Datum denominacije
1. avgust 1965.
1. januar 1990.
1. jul 1992.
1. oktobar 1993.
1. januar 1994.
24. januar 1994.
«novi dinar» od 26. januara 1994.

Dizajn novčanica i kovanog novca


1. Koji elementi determinišu određenu seriju novčanica i kovanog novca?

Osnovni elementi izgleda novčanica koji čine jednu seriju jesu motivi zastupljeni na njima, koji treba da predstavljaju srodnu celinu, kao i ujednačen manir likovnih rešenja koji se primenjuje u izradi svakog apoena određene serije. Razlog za takav pristup u izradi jeste postizanje tematske i vizuelne uobličenosti novčanica, koja omogućava prepoznatljivost jedne serije. Tako na serijama novčanica u pogledu tematskog opredeljenja nailazimo na grupacije motiva iz kulturno-istorijske baštine i spomeničkog nasleđa, na izbor ličnosti koje su ostavile značajan trag u nacionalnoj istoriji, bilo iz sfere politike ili nekih drugih oblasti, pa čak i na motive iz prirodnog – zoološkog okruženja kojima se postiže prepoznatljivost određenog podneblja, odnosno države emitenta. To se dopunjava  uvođenjem elemenata (podataka) koji se odnose na banku emitenta i državu, odgovarajućim amblemom, grbom, oznakom nominalne vrednosti i sl., kao i odgovarajućih elemenata zaštite od falsifikovanja, čime se, u krajnjem ishodu, oblikuje izgled jedne novčanice određene serije.

Opšta karakteristika idejnih rešenja serije novčanica u opticaju izdanja Narodne banke Jugoslavije u periodu 2000–2002. godine jeste da likovi na novčanicama  predstavljaju znamenite ličnosti iz naše kulture, nauke i umetnosti, i to:

  • 10 dinara – Vuk Stefanović Karadžić, reformator srpskog jezika i pisma,
  • 20 dinara – Petar Petrović Njegoš, državnik, filozof i pesnik,
  • 50 dinara – Stevan Mokranjac, utemeljitelj srpske etnomuzikologije,
  • 100 dinara – Nikola Tesla, naučnik,
  • 200 dinara – Nadežda Petrović, slikarka i humanista,
  • 500 dinara – Jovan Cvijić, antropolog i antropogeograf, osnivač savremene geografske nauke u Srbiji,
  • 1000 dinara – Đorđe Vajfert, industijalac i bankar, dugogodišnji guverner Narodne banke Srbije,
  • 5000 dinara – Slobodan Jovanović, pravnik i istoričar.

Likovna rešenja za novčanice mogu predložiti organizacione jedinice i pojedinci unutar Narodne banke Srbije, kao i pojedinci izvan Narodne banke Srbije i institucije.

Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider izrađuje najmanje dva idejna rešenja novčanica i dostavlja ih guverneru, kao i Sektoru za poslove trezora, a Sektor daje guverneru mišljenja o tim idejnim rešenjima.

Guverner bira i pismeno odobrava idejno rešenje novčanica.

Narodna banka Srbije izrađuje uzorke (specimene) novčanica u veoma malom tiražu (1.000 komada) i isključivo ih  koristi za obaveštavanje centralnih banaka u svetu i prvoklasnih korespondenata o obeležjima novih novčanica koje su puštene u opticaj – dakle, Narodna banka Srbije ne prodaje specimene novčanica koje se puštaju u opticaj.

Detaljnije podatke o obeležjima tih apoena novčanica i kovanog novca nalaze se na sajtu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs), u segmentu Novac – Novčanice u opticaju, odnosno Novac –  Kovani novac u opticaju.


2. Da li Narodna banka Srbije priprema novi dizajn novčanica i kovanog novca u opticaju?

Narodna banka Srbije je planirala da izradi novu seriju novčanica, pa je 31. decembra 2007. godine objavila javni poziv za izradu idejnih likovnih rešenja za novu seriju novčanica – apoena od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara. Rok za podnošenje idejnih rešenja bio je 30. jun 2008.

 Osnovni motiv Narodne banke Srbije za raspisivanje tog javnog poziva bio je unapređenje dizajna novčanica i tehnike izrade, uvođenje novih elemenata zaštite od falsifikovanja, kao i da nova serija novčanica po svojim osnovnim karakteristikama, temi sa odabranim specifičnim motivima i likovnom izrazu čini jedinstvenu celinu.

Polazeći od toga da je naš novac deo nacionalne kulture i identiteta i da njegov izgled i fizička očuvanost pružaju prve utiske o našoj zemlji i njenim građanima, namera Narodne banke Srbije je bila da priredi javnu izložbu izabranih likovnih rešenja, kako bi izložena likovna rešenja bila predmet javne ocene i glasanja, što bi omogućilo da se sve strukture društva uključe u kreiranje izgleda našeg novca. 

Na žalost, odaziv na javni poziv bio je neočekivano mali, a ponuđena idejna likovna rešenja ni približno na nivou želja i namere Narodne banke Srbije. Iz tog razloga, do daljnjeg ostaje u opticaju postojeća serija novčanica izdanja Narodne banke Srbije, apoena od 10, 20 50, 100, 200, 500, 1000 i 5000 dinara.

Što se tiče kovanog novca, tu neće biti značajnijih promena obeležja. Narodna banka Srbije će i u narednom periodu, pored kovanja apoena od 1, 2 i 5 dinara u relativno većem obimu (radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa), kovati i apoene od 10 i 20 dinara u manjem tiražu, na kojima će biti zastupljeni motivi koji obeležavaju istorijske, kulturne, naučne, sportske i druge događaje koji su od značaja za Republiku Srbiju ili su od opšteg značaja.


3. Zašto se u opticaju nalaze paralelno novčanice i kovani novac apoena od 10 i 20 dinara?

Narodna banka Srbije se, između ostalog, stara da obezbedi odgovarajući obim, količinu i apoensku strukturu novčanica i kovanog novca u opticaju, pa, u tom smislu, svoje mesto u platnom prometu imaju i novčanice i kovani novac apoena od 10 i 20 dinara. Pored toga, Narodna banka Srbije prati tokove gotovog novca u opticaju i potrebe platnog prometa i oni nedvosmisleno ukazuju da postoji potreba za kovanim novcem apoena od 10 i 20 dinara, budući da se taj novac, osim za uobičajeno plaćanje robe i usluga, koristi i za razne automate, koji se sve više  upotrebljavaju.

Narodna banka Srbije pustila je u opticaj 2. jula 2003. godine kovani novac apoena od 10 i 20 dinara. U tom trenutku, troškovi izrade novčanica i kovanog novca tih apoena bili su na približno istom nivou, ali se tada Narodna banka Srbije opredelila za kovani novac imajući u vidu da je njegov vek trajanja „neograničen“ (gotovo da ne menja oblik), dok je optimalni vek trajanja novčanica tih apoena kratak (do dve godine) i neophodno je dodatno štampati novčanice radi zamene pohabanih i oštećenih.

Razlozi za ponovno štampanje i puštanje u opticaj novčanica apoena od 10 i 20 dinara izdanja Narodne banke Srbije  su sledeći: 

  • Od  početka  2006. godine na svetskim berzama je došlo do drastičnog povećanja cena metala od kojih se izrađuje kovani novac, a samim tim i do enormnog povećanja troškova njegove izrade, koji višestruko premašuju troškove izrade novčanica tih apoena (ilustracije radi, troškovi izrade kovanog novca apoena od 10 dinara su 9,78 dinara/komad, a apoena od 20 dinara 12,03 dinara/komad, dok su troškovi izrade novčanica tih apoena  2,24 dinara/komad);
  • U drugoj polovini 2006. godine doneta je odluka o povlačenju iz opticaja novčanica izdanja Narodne banke Jugoslavije, pa time i novčanica apoena od 10 i 20 dinara. Kako se apoeni manje nominalne vrednosti gotovo ne vraćaju u vidu suvišaka, sa ekonomskog aspekta je racionalnije štampati dodatne količine novčanica apoena od 10 i 20 dinara za zadovoljenje redovnih potreba gotovinskog platnog prometa i za zamenu novčanica koje se povlače iz opticaja;
  • U praksi se pokazalo da je u platnom prometu praktičnija upotreba novčanica apoena od 10 i 20 dinara u odnosu na kovani novac – sa aspekta brojanja, prerade i transporta novca.

Od 2006. godine Narodna banka Srbije izrađuje minimalne količine kovanog novca apoena od 10 i 20 dinara (po 1.000.000 komada), prvenstveno za potrebe raznih automata koji koriste te apoene i za eventualno obeležavanje nekog od istorijskih, kulturnih, sportskih i drugih događaja od značaja za Republiku Srbiju (u 2006. je izrađen kovani novac apoena od 20 dinara kao jedan od vidova obeležavanja 150. godišnjice rođenja Nikole Tesle, a u 2007. kovani novac apoena od 20 dinara kao jedan od vidova obeležavanja 200. godišnjice dolaska Dositeja Obradovića u Srbiju). U 2009. godini će biti izrađen kovani novac apoena od 10 dinara s motivima 25. letnje Univerzijade u Beogradu, a na kovanom novcu apoena od 20 dinara bić lik Milutina Milankovića – čime će se obeležiti 135. godišnjica rođenja ovog naučnika svetskog renomea. To znači da i u narednom periodu na kovanicama apoena od 10 i/ili 20 dinara može biti zastupljen neki od motiva iz srpske istorije, sporta, nauke, kulture i sl.

Takođe, u svetu postoji praksa da se u opticaju nalaze novčanice i kovani novac istog apoena i u tom pogledu Narodna banka Srbije nije jedinstven slučaj.

Zaštita novčanica od falsifikovanja


1. Koji su elementi zaštite od falsifikovanja najčešće zastupljeni na novčanicama?

Kada je reč o zaštiti novčanica od falsifikovanja, u tom pogledu se primenjuju najsavremenija svetska dostignuća. Sve novčanice su štampane na toniranoj zaštićenoj hartiji s multitonskim vodenim znakom u vidu portreta odgovarajuće ličnosti koja je predstavljena na novčanici. U novčanice je ugrađena isprekidana zaštitna nit srebrne boje, koja u sebi sadrži mikrotekst «DINAR DINAR», koji se kontinuirano ponavlja i čita i s lica i s naličja (zaštitna nit i mikrotekst su s naličja jasno vidljivi, a s lica pod svetlošću koja novčanicu čini transparentnom). U papir koji se koristi za izradu novčanica ugrađena su i zaštitna vlakanca u žutoj, plavoj i crvenoj boji, od kojih su žuta i crvena vidljiva pod svetlošću lampe sa UV zracima.

Pri izradi novčanica primenjene su različite štamparske tehnike. Novčanice apoena od 10 i 20 dinara izvedene su u tehnici višebojne linijske ofset štampe i tehnici visoke štampe za numeraciju, dok je, pored njih, na ostalim apoenima serije primenjena i tehnika duboke štampe. U toj tehnici izvedeni su portreti ličnosti predstavljeni na novčanicama, kao i pojedini dodatni elementi zaštite. Među te elemente ubrajaju se natpis Narodna banka Srbije, znak za slepe, kao i kipefekat. Ovaj poslednji prikazuje amblem Narodne banke Srbije uočljiv samo pri posmatranju novčanice pod određenim uglovima. Zaštitni element optički varijabilnom bojom – OVI (optical variable ink), koji, kako to i sam naziv objašnjava, menja boju u zavisnosti od ugla gledanja, izveden je, takođe u tehnici duboke štampe, na novčanicama u apoenima od 1000 i 5000 dinara.

Veoma značajan element zaštite od falsifikovanja jeste kinegram, koji predstavlja aplicirani element na novčanici. Sastoji se od metalizovanog i demetalizovanog dela, a pomeranjem novčanice formira nekoliko različitih slika koje se prelivaju jedna u drugu, menjajući pri tom boju. Ovaj element primenjen je na novčanicama u apoenima 200, 500, 1000 i 5000 dinara.

Kod novčanice najveće vrednosti – apoena od 5000 dinara – na pojedinim delovima naličja, kao dodatni vid zaštite od falsifikovanja, primenjeno je štampanje bojom osetljivom na infracrvene zrake svetlosnog spektra, koja se prilikom osvetljavanja tim zracima gubi sa ekrana IR lampe (postaje nevidljiva).

Pored navedenih vidova zaštite, sve novčanice sadrže i natpise u mikrotekstu i tzv. prozirni registar.


2. Ukoliko građani prime lažnu novčanicu domaće ili strane valute, gde mogu da je predaju i kako da postupe s takvom novčanicom?

Evidentna je pojava sve većeg broja falsifikata dinara u platnom prometu, koji se u uslovima razvoja nauke i tehnike usavršavaju i postaju sve uverljiviji, tj. sve sličniji autentičnim novčanicama, pa je time i veći rizik da građani dođu u posed falsifikovanih novčanica. Falsifikati dinara najčešće se pojavljuju u dnevnim pazarima trgovačkih radnji, na pijacama, benzinskim pumpama, kioscima i drugim sličnim mestima gde se plaćanja vrše gotovim novcem. Napominjemo da lice koje dođe u posed falsifikovanih novčanica trpi štetu jer se takve novčanice ne zamenjuju za originalne novčanice. Da bi se taj rizik sveo na minimum, sugerišemo sledeće: 

  • Da građani upotrebu gotovog novca svedu na najmanju moguću meru, tj. da plaćanja vrše bezgotovinski – čekovima ili putem platnih kartica gde je to moguće; 
  • Da građani kupuju i prodaju efektivni strani novca na legalnim mestima – u bankama, poštama i kod ovlašćenih menjača; 
  • Da građani i lica koja rade s gotovim novcem provere autentičnost novčanica prilikom njihovog prijema – preko vidljivih elementa zaštite (zaštitna step nit s mikrotekstom, vodeni znak u vidu portreta koji se uočava pod svetlom, kinegram i hologram), kod kojih se prilikom promene ugla gledanja i upadnog svetla menjaju boje, čistoća boja i sl.;
  • Da građani i lica koja rade s gotovim novcem budu posebno obazrivi u uslovima smanjene vidljivosti i na prometnim mestima, s obzirom na to da su u takvim okolnostima najčešći pokušaji podmetanja falsifikovanih novčanica;
  • Da građani koji dođu u posed novčanica sa sumnjom na falsifikat te novčanice predaju u najbliži sekretarijat MUP-a. MUP će građanima izdati potvrdu o oduzetim primercima takvih novčanica i novčanice proslediti Narodnoj banci Srbije na ekspertizu. Narodna banka Srbije će po izvršenoj ekspertizi obavestiti MUP o svom nalazu. Ukoliko se ekspertizom ustanovi da je reč o falsifikatu, novčanice će u Narodnoj banci Srbije biti zadržane i uništene. U suprotnom, novčanice će biti vraćene MUP-u, a potom onome ko ih je predao MUP-u. koliko postupaju na takav način, građani će dati konstruktuivan doprinos za utvrđivanje porekla falsifikovanih novčanica i, eventualno, otkrivanje drugih saučesnika u rasturanju falsifikovanih novčanica, a uništajem i povlačenjem iz opticaja falsifikovanih novčanica –  neutralisaće se negativan multiplikovani efekat koji takve novčanice uzrokuju u platnom prometu.