08/10/2020
Узимајући у обзир чињеницу да се српска економија већ четврти месец заредом опоравља брже од иницијалних очекивања, као и чињеницу да је у појединим деловима привреде већ достигнут преткризни ниво активности, Народна банка Србије је ревидирала централну пројекцију реалног раста бруто домаћег производа за 2020. годину са –1,5% на –1,0%. Када је реч о ризицима, Народна банка Србије процењује да су ризици пројекције за 2020. годину асиметрични навише, односно види могућност да резултат на крају године буде и бољи од –1,0%, и поред неизвесности и ризика који долазе из међународног окружења.
С друге стране, у погледу економских изгледа за ову и наредну годину, суочени смо са израженим и врло често пренаглашеним песимизмом појединих међународних финансијских институција. Уколико је то и било разумљиво у марту и априлу, када још увек није било адекватних економских показатеља и када смо сви били суочени за израженом неизвесношћу у погледу тока пандемије и њених последица, утолико то није разумљиво данас, када већ имамо јавно доступне и међународно прихваћене и упоредиве макроекономске и фискалне податке за више од пола године.
У својим најновијим макроекономским пројекцијама за Србију, Светска банка изашла је с проценом да ће бруто домаћи производ Србије ове године бити реално смањен за 3,0%, а Европска банка за обнову и развој с још негативнијом проценом да ће Србија ове године забележити реални пад бруто домаћег производа од 3,5%.
Иако је реч о релативно комплексном економском показатељу, једноставном рачуницом може се доћи до закључка да је реч о пројекцијама чија је вероватноћа остваривања веома мала. Потребно је само узети у обзир остварење у првој половини године и погледати шта је потребно да се догоди у другој половини године да би се таква пројекција за целу 2020. остварила.
Према званичним и међународно упоредивим подацима Републичког завода за статистику, бруто домаћи производ Србије у првој половини године смањен је у односу на прву половину претходне године за 0,8%, што спада у прва три резултата у погледу економске активности у Европи. Српска економија је у првом тромесечју забележила раст од 5,1%, док је пад у другом тромесечју, захваљујући правовременој реакцији носилаца економске политике, ограничен на 6,4%, што је вишеструко мањи пад у другом тромесечју него у већини других европских земаља.
Не улазећи у технику израде пројекција, која се разликује код сваке институције, једноставном аритметичком рачуницом добија се да би за пад бруто домаћег производа Србије од 3% или преко 3% у 2020. било потребно да међугодишњи пад бруто домаћег производа у другој половини године буде већи од 5%, што би практично значило исти или сличан резултат као у другом тромесечју, када више од месец дана значајан део српске економије или није радио или је радио смањеним капацитетом. Већ на основу јавно доступних јулских и августовских података видимо да је тако нешто практично немогуће. Индустријска производња и у јулу и у августу бележи међугодишњи раст, што је случај и с прометом у трговини на мало и с показатељима тржишта рада, док је извоз на путу нормализације. У овом тренутку, узимајући у обзир јулске и августовске податке и врло конзервативне претпоставке за остатак године, Народна банка Србије процењује да ће бруто домаћи производ у другој половини године бити нижи на међугодишњем нивоу за 1,2%, уз велику могућност да резултат буде и бољи, с обзиром на динамику грађевинске активности, темпо опоравка индустрије и стање на тржишту рада.
Када се посматра тромесечна динамика бруто домаћег производа, по искључењу сезонских ефеката, процењујемо да ће бруто домаћи производ Србије у трећем тромесечју бити већи него у другом тромесечју за преко 6% десезонирано, док у четвртом тромесечју треба очекивати додатни опоравак економије и раст од око 3% десезонирано у односу на треће тромесечје. Оваква процена показује да опоравак свакако није завршен и није једнак у свим привредним гранама, али да за сада у случају Србије заиста има облик латиничног слова „V”.
Који су кључни фактори који стоје у позадини оваквих економских резултата Србије и пројекције Народне банке Србије?
Народна банка Србије ће и у наредном периоду наставити да пажљиво прати и домаћа и међународна макроекономска и финансијска кретања, као и да објективно сагледава и конзервативно пројектује кључне макроекономске показатеље. Својом монетарном политиком Народна банка Србије ће предузимати све мере с циљем очувања повољних услова финансирања привреде и грађана и раста њиховог расположивог дохотка. То ће, уз постепени опоравак екстерне тражње, допринети томе да Србија наредне године оствари стопу раста бруто домаћег производа од око 6%, чиме ће Србија не само достићи него и врло брзо престићи преткризни ниво укупне економске активности.
Кабинет гувернера
