21/10/2020

Ауторски текст гувернера Јоргованке Табаковић за магазин “The Banker”, октобар 2020.

Ксенофонт из Атине сматрао је да техника управљања имањем зависи како од вештине управљања полисом, тако и од умећа управљања собом. За њега економија није једино условљена политичким приликама и неприликама, него и карактером, односно врлинама и манама оних који својим имањима управљају. Исто би се могло рећи и за државе у условима кризе. Свеобухватан пакет економских мера којима је Србија реаговала на кризу изазвану глобалном пандемијом корона вируса по обиму и дубини премашио је мере којима се реаговало на светску економску кризу 2008. године, што је омогућено одговорним вођењем економске политике у протеклих осам година.

Србија је у односу на период од пре 2012. године потпуно измењена земља. Од земље која је била на ивици банкротства, са инфлацијом преко 12 одсто и непредвидим курсом, ми данас имамо земљу у којој је инфлација под контролом и у просеку 2 одсто,  курс је релативно стабилан, а јавне финансије уређене.

Кључну улогу у томе имају постигнута стабилност  и пуна координација политика, односно усаглашеност монетарне и фискалне политике. Приказани резултати доказаће вам да је стабилност црвена нит која води и обележава пут успеха српске економије у последњих осам година. На том темељу политичке и економске стабилности и сарадње, постављеном са Александром Вучићем као председником Владе Србије, а сада као председником земље, градимо будућност наше деце.
Укупан напредак као резултат донео је рекордно ниску премију ризика Србије, као и кредитни рејтинг земље који је повећан надомак инвестиционог. За овакве резултате и успешно спроведене реформе потврду добијамо од представника међународних институција и инвеститора, који кажу да су политике у Србији данас знатно боље него у периоду пре осам година, али што је најважније ефекте промењене политике кроз побољшање животног стандарда и извесност да лакше послују и планирају осећају грађани.

Инвеститори долазе у земље у којима имају сигурно и предвидиво окружење за своје пословање, а то је Србија последњих година успела да обезбеди успешним спровођењем реформи, чему је битан допринос својом монетарном политиком дала и НБС. Обезбедили смо одрживост привредног раста који је вођен инвестицијама. Уз пуну координацију рада НБС и Владе ојачали смо нашу економију на трајним основама. О томе да је Србија земља атрактивна за улагања говори и податак да је у 2019. години Србија привукла око 60 одсто свих страних директних инвестиција на Западном Балкану, односно више од свих других земаља заједно. Нето прилив СДИ у прошлој години био је 3,6 милијарди евра, што је рекордан ниво који је Србија икада привукла.

Континуитет одговорног вођења политике  и амбијент макроекономске стабилности кључно ће утицати да негативни ефекти COVID-19 и глобална криза имају на Србију мање последице него на остале европске земље. У 2018. и 2019. години српска привреда расла је по просечној годишњој стопи од 4,3%, а најбољи резултат постигнут је у четвртом кварталу 2019. године када је Србија успела да достигне стопу раста од чак 6,2%. Раст је у овом периоду пре свега био вођен инвестицијама. Упркос првој фази пандемије корона вируса која се одразила на мартовске податке, висок привредни раст настављен је и у првом кварталу ове године када је српска привреда забележила раст од 5,0%. Очекивано, услед неопходних здравствених мера карактеристичних за све земље, економска активност је током другог квартала смањења, али је то смањење било једно од најмањих у Европи. Пад економске активности износио је 6,5% међугодишње, што је двоструко нижи пад од већине земаља Европе. Народна банка Србије очекује да ће већ током трећег квартала бити надокнађен велики део пада, а да ће пуни економски опоравак уследити до краја године, или најкасније у првом кварталу следеће године. Посматрано на нивоу целе године, очекујемо да се ове године БДП Србије реално смањи за свега 1,5%, а да следеће године забележимо раст од око 6%. Уколико Србија оствари овакав резултат, а подаци су за сада чак и бољи од очекивања, постоји велика могућност да ово буде најбољи резултат од свих европских земаља.

Кључан допринос оваквом резултату, дао је пакет монетарних и фискалних мера, који износи преко 12% БДП-а и који се односио и на страну понуде и страну тражње. Не би било могуће донети овако обиман пакет економских мера да Народна банка Србије у сарадњи са Владом Републике Србије у претходном периоду није постигла и очувала укупну макроекономску и финансијску стабилност.

Када је реч о Народној банци Србије, њена кључна улога у претходним годинама била је постизање, а затим и очување ценовне и финансијске стабилности. Инфлација је с двоцифрених нивоа сведена на ниво упоредив са европским земљама и током претходних седам година очувана је на нивоу од око 2%. Држањем инфлације чврсто под контролом смањени су трошкови финансирања привреде, државе и становништва. Ниска инфлација и поверење у Народну банку Србије омогућили су ублажавање монетарне политике. Референтна каматна стопа смањена је за 10,5 процентних поена, са 11,75% у мају 2013. на 1,25%, што је њен најнижи ниво у режиму циљања инфлације. Знатно нижим каматним стопама повећан је расположиви доходак привреде и грађана и подржана кредитна активност, што је подстакло инвестиције, економску активност и запосленост.
Сачувана је финансијска стабилност, а наслеђе проблематичних кредита решено је на системски начин. На крају јула њихово учешће је спуштено на 3,6%, што је за 18,6 процентних поена ниже него када је усвојена Стратегија за решавање проблематичних кредита 2015. године. За то време њихово стање је смањено за око 80%. Системски приступ у решавању проблематичних кредита и резултати на макроекономском плану дали су пун ефекат и на овом пољу, тако да је Србија данас у међународним оквирима пример земље која је на најбољи начин решавала  питање проблематичних кредита.
Упркос светској економској кризи и неизвесности изазваној корона вирусом, штедња у Србији наставља да расте, што недвосмислено указује на наставак поверења становништва у стабилност и сигурност домаћег финансијског система. Динарска штедња је у последњих осам година готово упетостручена.  Континуирани раст динарске и девизне штедње остварује се у условима смањења каматних стопа на орочену штедњу становништва и у условима кризе изазване вирусом корона, што додатно потврђује да је поверење грађана у банкарски систем Србије на високом нивоу. Овај раст уз раст учешћа динарских пласмана сектору привреде и становништву сведочи о напретку на пољу динаризације. Снажним растом девизних резерви повећана је сигурност и ојачана отпорност земље на шокове. Успешно управљање девизним резервама, правовремена куповина злата на међународном тржишту допринели су њиховом повећању, што је било нарочито изазовно у условима ниских, чак и негативних каматних стопа присутних дуже време на светском финансијском тржишту.

Подршка Народне банке економској политици земље посебно је дошла до изражаја у условима пандемије корона вируса. На самом почетку пандемије Народна банка Србије је прогласила мораторијум на све кредите у трајању од три месеца, које је накнадно продужен на још два месеца. Додатно, донето је више прописа којима је олакшано одобравање и отплата кредита. У три наврата спустили смо референтну каматну стопу за укупно 100 базних поена, чиме смо додатно смањили трошкове финансирања привреде, становништва и државе и допринели расту расположивог дохотка. Народна банка Србије је организовањем репо куповине динарских државних ХоВ и редовних и додатних девизних своп аукција, обезбедила банкама додатну динарску и девизну ликвидност, како би могле да несметано наставе с пружањем кредитне подршке привреди и становништву.

Све предности стварања модерног правног оквира за платне услуге, којима смо грађанима и привреди омогућили већу понуду иновативних платних сервиса под повољнијим условима, показале су се и током пандемије корона вируса када су грађани и привреда могли да брзо, једноставно и безбедно да врше и примају плаћања. Подсетила бих да је Народна банка Србије оператор система за инстант плаћања, који је као главне предности грађанима и привреди донео плаћања било где и било када и пренос новца у свега неколико секунди. Инстант плаћања увели смо пре него што је то учинила ЕЦБ, која је свој систем пустила у рад у новембру 2018. године, док је IPS НБС систем пуштен у рад 22. октобра исте године, и пре FED-а. Такође, Србија је прва земља у Европи која је омогућила инстант плаћања на физичким и интернет продајним местима.

Два миленијума после Ксенофонта велики песник Петар Петровић Његош спевао је незаборавну мудрост: „У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци“ примењиву на сваку кризу. Србија је ову кризу дочекала у знатно бољој макроекономској позицији, захваљујући смањењу унутрашње и спољне неравнотеже, као и спроведеним структурним реформама у претходном периоду. Градећи на добрим темељима стабилности и сарадње, и у добрим и у кризним временима, Србија је доказала да је раскинула са политиком трошења будућности унапред. То је створило простор за доношење обимних монетарних и фискалних мера и у условима актуелне глобалне кризе изазване корона вирусом, као и за евентуалне будуће мере ако то буде потребно.

Кабинет гувернера