05/11/2020

Гувернер Јоргованка Табаковић учествовала на 44. састанку Клуба гувернера централних банака средње Азије, црноморског региона и Балкана

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић учествовала је данас путем видео-конференције на 44. састанку Клуба гувернера, на којем су, поред гувернера централних банака средње Азије, црноморског региона и Балкана, учествовали и представници Банке за међународна поравнања (Bank for International Settlements – BIS), Међународног монетарног фонда и Светског економског форума.

Током састанка је оцењено да је комбинација макрофинансијских мера које су спроводиле владе и централне банке била кључна као одговор на потрес у почетној фази пандемије, али остају неизвесности у погледу даљег ширења пандемије.

Закључено је и да су централне банке у великој мери допринеле очувању економија у условима пандемије вируса корона, при чему су веће реакције могле да обезбеде централне банке у земљама које су пре кризе биле успешне у грађењу снажног банкарског сектора. Значајнију реакцију су могле да обезбеде и земље у којима је централна банка пре кризе била успешна у очувању монетарне стабилности.

„Народна банка Србије је на самом почетку кризе снизила референтну каматну стопу за 50 базних поена, а у току 2020. године за укупно 100 базних поена, на рекордно ниских 1,25%. Поред тога, Народна банка Србије је додатно подстакла још повољније динарске кредите у оквиру гарантне шеме за предузетнике, микропредузећа, мала и средња предузећа, надокнађујући део каматне стопе. Доносили смо и бројне мере којима се подржавају ликвидност и кредитна активност. Уз примењене мере и очувану стабилност, у Србији је први пут обезбеђено да се каматне стопе на динарске кредите и евроиндексиране кредите привреди крећу на сличним нивоима, што ће даље подстицати динаризацију”, оценила је гувернер Јоргованка Табаковић.

„Реаговали смо координирано на самом почетку кризе, доносећи велике пакете мера. Мерено обимом и брзином реакције, Србија је међу земљама које су дале највећу подршку својим грађанима и привреди. Сачували смо економију и стабилност. Инфлација у Србији је очувана на ниском нивоу и остаће под контролом Народне банке Србије и у наредном периоду. Учешће проблематичних кредита од 3,4% на крају септембра најнижи је ниво од када се прати овај показатељ квалитета активе банака. Динарска штедња, која се од 2013. године у просеку годишње повећава за око 25%, повећана је и у кризним условима на преко 90,0 милијарди динара (раст од преко 10 милијарди динара у досадашњем делу године), а повећана је и девизна штедња за више од 4% у досадашњем делу године. Упркос великим неизвесностима на глобалним тржиштима, курс динара према евру очували смо на стабилном нивоу. Стабилност смо могли да сачувамо јер смо у периоду 2017–2019. нето купили 5 милијарди евра на девизном тржишту. Захваљујући томе, спремно смо дочекали ову незапамћену кризу и очували поверење, које је неопходно за нормално функционисање домаће економије током пандемије”, поручила је гувернер Јоргованка Табаковић.
 
 

Кабинет гувернера