12/04/2021

Гувернер Јоргованка Табаковић за портал Бизнис.рс о томе шта је Србију сврстало међу земље с најбољим резултатима у пројекцијама Међународног монетарног фонда

  • Шта је то што је Србију издвојило – питање је које добијамо ми, али и тим Међународног монетарног фонда за Србију. Има доста разлога за то. Пре свега, пре кризе смо урадили одличан посао. Током осам година спровели смо комплетну економску трансформацију земље, што се види по ниској и стабилној инфлацији – у просеку око 2%, релативно стабилном курсу динара, који је алфа и омега укупне макроекономске стабилности, успешној фискалној консолидацији, отварању фабрика, снажном расту запослености, снажном расту извоза, стопама раста од преко 4% (4,5% 2018. и 4,2% 2019. године, уз снажан допринос инвестиција – домаћих и страних). Нећу заборавити ни јак финансијски сектор који смо током осам година ојачали тако да може да буде права и пуна подршка реалном сектору, јер само заједно могу да трају. Један без другог не могу. Радећи тако, Србију смо припремили да са знатно јачим основама може да бележи динамичан и одржив раст, као и да се суочава с различитим врстама потреса, а пандемија јесте потрес без преседана.
  • Подједнако важан разлог јесте обиман и правовремен пакет мера, по чему се Србија такође издваја у међународном контексту. Због свега што смо урадили на плану јачања наше економије, могли смо да донесмо обиман и свеобухватан пакет економских мера, вредан близу 13% бруто домаћег производа, и донели смо га у најкраћем року. Обимност и правовременост мера биле су кључне да се спречи пад пословног и потрошачког поверења, чиме је спречено преливање негативних ефеката пандемије на тржиште рада и производне капацитете. Народна банка Србије је током кризе била и „прво уточиште” – бројним мерама које смо доносили готово сваког месеца подржавали смо грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу у тренуцима када им је то било најпотребније. Тиме смо очували потребну ликвидност свих сектора, добар приступ финансијским изворима средстава, али и створили још повољније финансијске услове. Где смо сада? У многим областима економије, Србија је већ достигла или прешла преткризни ниво – у индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених. Просечна нето зарада на нивоу целе 2020. године повећана је за 9,4% међугодишње. Укупна формална запосленост у фебруару ове године већа је за 59 хиљада људи него у фебруару прошле године, при чему је раст вођен растом запослености у приватном сектору за 58 хиљада људи.
  • Трећи разлог јесте и стратешка диверсификација инвеститора и тржишта, о којој сам често говорила. Ова криза погодила је све економије без изузетка и тиме смањила и тражњу за производима из других земаља. Ми смо системски радили да повећамо диверсификацију наше индустријске производње, тиме и извоза, и у погледу производње и у погледу тржишта на која извозимо. Управо то нам је помогло да током пандемије мањи део наше индустрије буде погођен и да останемо на страним тржиштима. И током пандемијске године растао је наш извоз у земље ван зоне евра, попут земаља средње Европе, Кине, САД... Стратешка диверсификација је важна и са аспекта инвестиција. Највећи део страних директних инвестиција у Србију одлази у индустрију, остале извозно оријентисане секторе и изградњу инфраструктуре, што подстиче неопходну диверсификацију инвестиција по гранама, али и по групама производа. Најбољи пример јесте ауто-индустрија, где Србија има најразличитију палету производа који се у овој области производе – од гума, акумулатора, проводника, па до најсофистициранијих производа попут микрочипова и електромотора. По том основу извоз ауто-компонената од 2012. године повећали смо четири пута – са око 500 милиона евра на 2 милијарде евра. Подижемо и најсавременије научно-технолошке паркове за сада у четири града, у којима ће наши млади остајати. Данас имамо широку палету свега – од каблова и делова за ауто-индустрију, преко шинских возила, до најсавременијих научно-технолошких паркова, све на једном месту, и то је оно што ствара разлику. То за Србију значи даљи раст запослености, плата и даљи раст извоза и укупне привреде. То је неодвојиви део одговора на питање зашто и како Србија.
  • Такође, оно што је важно јесте то што смо у Србији и током пандемије наставили да реализујемо инфраструктурне пројекте и они нису били угрожени донетим програмом мера. Напротив. Учешће капиталних инвестиција државе у бруто домаћем производу прошле године повећано је на 5,4%, са 4,9% из 2019. године. Иначе, препорука која се даје земљама у нормалним условима јесте да се повећавају капиталне инвестиције. У Србији смо тако радили и током пандемије, а и ове године наставиће се с растом њиховог учешћа од преко 6% бруто домаћег производа. И док су носиоци политика добијали препоруке од стране највиших представника међународних финансијских институција које дају савете за економске политике – „трошите, трошите, трошите, али чувајте рачуне”, ми смо у Србији наставили да се понашамо одговорно. Да, обезбедили смо огроман пакет мера, али смо знали да морамо да сачувамо учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на нивоу који не прелази 60% бруто домаћег производа и тако смо и урадили.
  • Знали смо да морамо да сачувамо и бруто девизне резерве, јер су оне важан стуб финансијске сигурности земље. Ми смо их сачували и додатно оснажили и у кризној 2020. години (за 113,2 милиона евра), а њихов раст настављен је и у овој години (за 783,9 милиона евра), тако да су на крају марта достигле 14,3 милијарде евра. То значи да смо наставили да се понашамо одговорно, јер знамо да треба живети и када пандемија прође. Чувањем производних капацитета и тржишта рада, уз прилив страних директних инвестиција од 3,0 милијарди евра који смо имали прошле године (10,3 милијарде евра за последње три године), очували смо перспективу привредног раста, за који процењујемо да ће се ове године кретати у распону од 5% до 6%.
  • Поред тога, Србија се издваја и по успешности процеса вакцинације, која је резултат стратешких одлука и снажне жеље да се сачува здравље нашег народа.
  • Резултати потврђују да нисмо имали нереалне планове, али јесмо имали високе циљеве – да останемо атрактивни за улагања, која значе нова радна места и плате. Србија је све време радила на развоју ИТ сектора, али није и никада не сме да потцењује пољопривредну производњу. И то је врста диверсификације која говори о подстицању наших специфичности – књишким језиком речено, подстицању компаративних предности. Ако посматрамо раст у претходном периоду, у ИКТ сектору остварен је одличан резултат, уз раст извоза ИКТ услуга који је за осам година готово учетворостручен – са испод 400 милиона евра 2012. године на преко 1,4 милијарде евра 2019. године. ИКТ сектор је један од сектора у којем је остварен раст извоза чак и у 2020. години, али он није једини. Србија је стратешки развијала и своје пољопривредне капацитете. Шта је резултат? Извоз пољопривреде који је од 2012. скоро дуплиран – са око 750 милиона евра на скоро 1,3 милијарде евра у 2020. години. Пољопривреда је управо она компонента која је направила ону неопходну разлику и помогла расту бруто домаћег производа, задовољавајући потребе наших грађана, а делом и страних, путем извоза који је повећан и у кризној години. Нова развојна шанса, али и начин да развијамо наша села препознат је и у домаћем туризму. Нисмо чекали кризу да то препознамо. У годинама пре пандемије домаћи туризам је убрзано развијан, између осталог, и захваљујући програму ваучера који је држава покренула још пре неколико година. Тиме развијамо навике људи да део одмора, ако не и цео, проведу у својој земљи. Током летњих месеци прошле године управо је домаћи туризам надоместио велики део изостанка страних туриста, а ми смо уживали у лепотама наше земље.

Све је то део одговора на питање зашто и како Србија. И због свега тога Србија је и у групи земаља којима је кредитни рејтинг током пандемије задржан или повећан, што је заиста реткост. А раст, само ако је на здравим основама и ако се одржава, доноси напредак. Као и са сваким стаблом биљке тако је и са системом.
 

Гувернер Јоргованка Табаковић