15/04/2021
Уважени домаћини, покровитељи, пријатељи и учесници конференције Money Fair 21,
Задовољство ми је да вам се, макар и у овом виртуелном формату, обратим. Желим да честитам организаторима што су успели да истрају и да, и у околностима које су и даље изазовне, организују један овакав скуп.
Тема панела је одговор на кризу изазвану вирусом корона и баш о томе желим да говорим. Одмах с појавом глобалне кризе без преседана, у Србији смо донели велики пакет економских мера, вредности од близу 13% бруто домаћег производа, као подршку нашој економији. Народна банка Србије је током кризе била „прво уточиште” јер смо бројним мерама подржавали грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу у моментима када им је то било најпотребније. Тиме смо очували приступ финансијским изворима средстава, као и још повољније финансијске услове. Тиме смо подржали домаћу тражњу и очували стабилност у тренуцима када је глобални песимизам био најизраженији. Управо су обимност пакета, добра одмереност мера, али и брзина реакције одиграли кључну улогу у спречавању преливања негативних ефеката пандемије на тржиште рада и на све друге аспекте живота и рада.
Поштоване колеге,
У ситуацији када су се краткорочни економски показатељи пословног поверења у целом свету драстично погоршавали, требало је осмислити свеобухватне економске мере, спроводиве у најкраћем року. У Србији су већ у првим данима пандемије реаговале и Народна банка Србије и Влада Србије – свако у складу са својим надлежностима, али као и увек – координисано. На тај начин смо сачували поверење привреде и грађана да ће њихова централна банка и њихова држава бити ту за њих и уз њих, водећи рачуна о радним местима, о зарадама људи, о очувању производних капацитета и очувању ликвидности.
Могли смо да реагујемо једним од најобимнијих пакета мера, јер смо у претходном периоду створили монетарни и фискални простор за такву реакцију. Да смо чекали, да смо одлагали доношење мера, тврдим да би последице таквог неодговорног понашања по наше грађане и нашу привреду биле несагледиве. Чиме би се мериле? Незапосленошћу, затварањем фабрика, изгубљеним милијардама евра бруто домаћег производа. Да нисмо реаговали одмах и свеобухватно, процењујемо да би пад нашег бруто домаћег производа у 2020. години износио преко 6%, док би опоравак, попут опоравка након претходне кризе из 2009. године, трајао од три до пет година.
Због глобалног погоршања епидемиолошке ситуације крајем прошле године, подршку економским пакетом мера наставили смо и у овој години. Због свега што смо урадили, укључујући и последње обимне мере државе, Србија ће се од последица пандемије опоравити у току ове године. Ми настављамо да пратимо и процењујемо кретања и да својим деловањем свима шаљемо јасну поруку да стабилност у Србији није и неће бити угрожена јер је за бољи живот који градимо неопходна стабилност – политичка, монетарна и финансијска.
Драги пријатељи,
Данас не бисмо говорили о одрживом развоју нити о иновацијама да нашим мерама нисмо сачували економију од последица пандемије. Ја сам задовољна што је Народна банка Србије готово сваког месеца реаговала неком од мера. Нисам баш срећна што смо морали да реагујемо, али јесам задовољна што смо у претходном периоду створили простор за такву реакцију и што смо реаговали правим мерама. Шта смо радили и урадили?
Ради подршке економском опоравку, у 2020. години четири пута смо смањили референтну каматну стопу, која сада износи 1,0%. Различитим операцијама обезбеђивали смо ликвидност пажљиво одмереним роковима и по повољној каматној стопи – деловали смо као „прво уточиште”. Бројним мерама подржавали смо грађане, привреду и државу да финансијски лакше преброде ову кризу, у моментима када им је то било најпотребније. Обезбеђивали смо ликвидност свих сектора, добар приступ финансијским изворима средстава и још повољније финансијске услове, уз каматне стопе на нове динарске кредите привреди, које су током 2020. године и додатно снижене за 0,8 процентних поена. Комбинација донетих мера довела је и до тога да су се прошле године каматне стопе на динарске и евроиндексиране кредите привреди готово изједначиле, а такву ситуацију у Србији до сада нисмо имали. У јануару ове године каматна стопа на динарске кредите привреди од 2,2% била је чак на нижем нивоу од каматне стопе на кредите у евро знаку, која је износила 2,8%.
Као резултат свих наших мера, укупни домаћи кредити наставили су готово двоцифрени раст трећу годину заредом, уз здрав међугодишњи раст од 9,9% у децембру прошле године. Уз све мере, а упркос пандемији, учешће проблематичних кредита у укупним кредитима и у току кризне године додатно је смањено за 0,4 процентна поена, на 3,7%.
Пажљиво смо пратили факторе на страни понуде и тражње за девизама и реаговали смо проактивно. Нашим мерама и пуном координацијом политика очували смо и релативну стабилност девизног курса, што је један од кључних доприноса за укупну макроекономску стабилност земље и за извесност пословања. Промене курса динара према евру биле су на другој децимали.
Бруто девизне резерве, важан стуб финансијске сигурности земље, повећали смо и у кризној 2020. години (за 113,2 милиона евра), а њихов раст је настављен и у овој години (за 784 милиона евра), те су на крају марта бруто девизне резерве достигле 14,3 милијарде евра. Одговорним управљањем девизним резервама повећали смо и учешће злата, као сигурне активе, на 13% крајем 2020. године, док је то учешће крајем 2012. године износило свега 5,7%.
Инфлацију, као важан темељ стабилног макроекономског амбијента и извесних услова пословања, и у 2020. години очували смо на ниском нивоу –1,6% у просеку, што потврђује да смо основни циљ наставили да испуњавамо и у кризној години.
Пошто је препознато да Србија остаје фокусирана на стабилност и заштиту људи и економије, и прилив страних директних инвестиција у Србију прошле године, упркос пандемији, достигао је 3 милијарде евра, што је највише од свих земаља у региону. То је конкретан доказ да је Србија препозната као регионални инвестициони центар, и што је још важније – за наше људе и привреду то значи већу запосленост, боље плате и нове технологије.
Драги пријатељи,
Снажан сигнал да је Србија сигурно и пожељно место за улагање, и да то остаје и у наредним годинама, јесте и укључивање динарских обвезница Републике Србије у реномирани индекс обвезница J.P. Morgan-а. Пре више од годину дана говорила сам о нашем дугогодишњем раду на овом плану и тада сам изразила очекивање да ћемо у томе успети до средине 2021. године. То смо и остварили. Посвећеност и стратешко деловање увек дају резултате – J.P. Morgan je 11. фебруара објавио одлуку да ће од 30. јуна ове године динарске обвезнице укључити у овај реномирани индекс.
Верујем да ће један од следећих великих резултата бити и инвестициони рејтинг Србије, за који знам да бисмо га имали да није било пандемије, која га је само одложила. За нас је кључно то што смо сачували поверење привреде и грађана да држава и централна банка чине све да сачувају радна места, зараде људи, ликвидност, производне капацитете и тражњу за производима. Шта о томе кажу подаци? Потврђују да смо циљеве остварили. У многим областима економије Србија је већ достигла или прешла преткризни ниво – у индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених. Просечна нето зарада је на нивоу целе 2020. године повећана за 9,4% у односу на просечну нето зараду за 2019. годину. Укупна формална запосленост у фебруару ове године већа је за 59 хиљада људи у односу на фебруар прошле године, при чему је раст вођен растом запослености у приватном сектору за 58 хиљада људи.
Поштоване кoлеге,
Верујем да је задатак институција да живот људи и привреде учине лакшим и једноставнијим како би они могли да своје време, као најдрагоценији ресурс, користе на најквалитетнији начин. Народна банка Србије je у претходних осам година на сопственом примеру показала да наша земља и када је реч о иновацијама и финансијским услугама иде у корак с најразвијенијим земљама на свету, а понекад и испред њих.
Захваљујући најсавременијој технологији, коју смо применили међу првима у свету, корисници платних услуга у Србији не морају да иду у експозитуру банке, већ могу брзо и сигурно, у било које време и с било ког места, да изврше инстант плаћање, и то од октобра 2018. године, када је почео с радом наш IPS НБС систем. Од тада до данас у њему је извршено око 41,6 милиона трансакција, укупне вредности око 401 милијарде динара. За нас је то важан показатељ да су инстант плаћања постала подразумевајући квалитет сервиса код корисника платних услуга.
Корисници су се брзо навикли и на услугу плаћања месечних рачуна за неколико секунди, уз помоћ стандардизованог НБС IPS QR кода и коришћењем апликација за мобилно банкарство. Готово сва јавна предузећа, која издају велики број месечних рачуна, почела су да штампају IPS QR кодoве на рачунима за услуге које корисници могу да плате употребом функције IPS skeniraj једноставно и брзо, без прекуцавања података у налог за плаћање.
Омогућили смо и инстант плаћања на продајним местима трговаца – и на физичким, и на интернет продајним местима. Неколико интернет трговаца омогућило је инстант плаћање у својим веб-продавницама (међу њима су и продавнице техничких уређаја, али и, на моје задовољство, наше издавачке куће и књижаре).
Корисници финансијских услуга у Републици Србији међу првима у Европи могу да закључују и финансијске уговоре на даљину, уз пуну транспарентност, сигурност и заштиту својих права. Без одласка у банку могуће је отворити платни рачун, поднети захтев за платну картицу и кредит. У 2020. години бележимо 71,5 хиљада уговора закључених на даљину, што је за око 62% више него у 2019. години, а преко 6.000 уговора закључено je уз коришћење видео-идентификације корисника.
Ипак, желим да кажем и следеће. Иновације чине живот лакшим. Иновације нам штеде време, као наш највреднији ресурс. Међутим, технологије морају да служе људима, а не људи њима. Оне су инструменти за постизање циљева, а не циљ по себи. Сама технологија не може да реши велике економске изазове – не може да одреди приоритете, да доноси одлуке о потрошњи, о инвестицијама. Верујем да ћемо се сложити с тим да су знање и људски капитал један од кључних покретача развоја и промена у 21. веку.
Драги пријатељи,
Правовремене мере, донете одмах по избијању кризе услед пандемије, спречиле су да се покрене спирала негативних догађаја изазваних психолошким и паничним реакцијама тржишних учесника. Могли смо да реагујемо снажно, јер смо у претходном периоду изградили јачу Србију и свету показали њено ново лице.
Наша је процена да ће успешна масовна вакцинација, за коју дугујемо председнику Вучићу, допринети очувању здравља наших грађана и још бржем привредном опоравку. Можемо и морамо да будемо поносни на то што је Србија и на овом најважнијем плану – јер су у питању животи људи, показала пуну солидарност.
Народна банка Србије ће као и до сада увек бити уз своје грађане и привреду, да трајемо дуго и успешно.
Честитам вам још једном на успешној организацији конференције и желим вам много успеха у даљем раду!
Кабинет гувернера
