02/06/2021

Гувернер Јоргованка Табаковић за портал Biznis.rs о важности добрих оцена водећих рејтинг агенција

Република Србија последњих година међу глобалним инвеститорима већ ужива статус земље с кредитним рејтингом инвестиционог ранга. О томе сведоче и каматне стопе које остварујемо приликом емисија обвезница на међународном тржишту (еврообвезница), и премија ризика, која се налази испод нивоа појединих земаља које и званично имају рејтинг инвестиционог ранга (попут Румуније). Дакле, инвестициона јавност Србију већ сврстава у поменути ред земаља које карактерише висока сигурност улагања и низак ниво ризика инвестиција. Србија је то заслужила својом успешном економском трансформацијом.

То су препознале и водеће рејтинг агенције, које су током претходних година континуирано повећавале кредитни рејтинг Србије, тако да се сада наша земља налази на корак до добијања инвестиционог рејтинга. Извесно је да бисмо, да није било светске кризе изазване пандемијом вируса корона, већ били на том нивоу, с обзиром на то да су и изгледи за повећање рејтинга били позитивни. Стабилност коју одржавамо у свим економским сегментима (монетарна, финансијска, фискална, спољнотрговинска и др.), а која ни током кризе није доведена у питање, препознале су рејтинг агенције, које због кризе још увек не доносе одлуке о повећању рејтинга земаља. Али уверени смо да ће оно брзо уследити у наредном периоду, посебно ако се узму у обзир брзина и квалитет опоравка домаће економије и упореди с другим земљама.

Инвестициони рејтинг једне земље говори међународној инвестиционој јавности да улагање у ту земљу носи низак ризик и да та земља има снажан капацитет да редовно измирује своје обавезе.

Приноси на државне обвезнице и каматне стопе на кредите земаља инвестиционог рејтинга обично су нижи од оних који се односе на земље неинвестиционог рејтинга, управо због малог ризика од неизмирења обавеза, односно банкрота (дифолта), што је карактеристика земаља са инвестиционим рангом. На тај начин, додељивање инвестиционог рејтинга Србији значило би већи прилив инвестиција у земљу и ниже трошкове задуживања у наредном периоду, уз све позитивне ефекте по привредни раст, запосленост и животни стандард грађана. То би значило и својеврсну потврду адекватно вођене економске политике у претходном и актуелном периоду, с обзиром на то да рејтинг агенције своје процене будућих кретања основних макроекономских показатеља и кредитног ризика земље базирају делом и на резултатима оствареним у претходном периоду.

Србија већ неколико година бележи одличне резултате на свим кључним пољима која се узимају у обзир приликом оцене кредитног рејтинга, односно процене кредитног ризика једне земље – ниска и стабилна инфлација, стабилан финансијски систем, фискална одрживост и уређене јавне финансије, адекватан ниво и структура јавног дуга, висок прилив страних директних инвестиција, потпуна покривеност дефицита текућег рачуна приливом по основу страних директних инвестиција, адекватан ниво девизних резерви земље, што све, уз већ годинама одржавану општу макроекономску и политичку стабилност, креира амбијент у коме је наша земља с правом на корак до инвестиционог рејтинга. Отпорност домаће економије на екстерне шокове знатно је повећана захваљујући координисаном дејству монетарне и фискалне политике, што је довело до знатног смањења ризика у домаћем систему – нарочито кредитног и девизног, чему је у великој мери допринела релативна стабилност девизног курса и целокупног финансијског система, која чак ни у претходној, врло изазовној години није била угрожена.

Ипак, све то није било остварено преко ноћи, већ је резултат дугорочног и преданог рада. Успостављање и очување макроекономске стабилности Србије у претходних девет година, које је подразумевало смањење и отклањање интерних и екстерних неравнотежа, истовремено је допринело изградњи кредибилитета креатора економских политика у очима и инвеститора и водећих рејтинг агенција, што је потврђено са чак седам повећања кредитног рејтинга Републике Србије у последњих пет година – агенције S&P и Moody’s повећале су рејтинг по два пута, док је агенција Fitch то учинила три пута.
Према тренутним оценама две од три највеће рејтинг агенције (S&P и Fitch), кредитни рејтинг Републике Србије налази се на нивоу „ББ+”, односно само један ниво испод инвестиционог ранга (са стабилним изгледима), док се према оцени агенције Moody’s наш кредитни рејтинг налази на нивоу „Ба2”, односно два нивоа испод инвестиционог ранга.

С обзиром на то да су оцене рејтинг агенција непристрасне и независно одређене, оне представљају значајан фактор приликом доношења инвестиционих одлука међународних инвеститора, због чега имају низ економских ефеката на локалне економске субјекте. Наиме, унапређења рејтинга Србије у претходним годинама резултирала су знатним повећањем атрактивности Србије из перспективе страних инвеститора, на пољу портфолио и директних инвестиција, о чему сведоче снажан прилив страних директних инвестиција, али и успешне емисије како динарских обвезница на домаћем, тако и еврообвезница на међународном тржишту. У таквим условима забележено је приметно смањење премије ризика Србије, што је значило рекордно повољне услове финансирања наше земље, привреде и грађана.
 
Успешна реакција креатора економских политика наше земље на кризу изазвану пандемијом вируса корона, која се огледа у чињеници да је повратак економске активности на преткризни ниво остварен већ у првом тромесечју ове године, важан је фактор због којег је кредитни рејтинг Србије, упркос кризним околностима, током 2020. и 2021. године очуван (у случају агенције Moody’s и повећан).
 
Поменути пример отпорности наше економије, али и очекивани континуитет економских политика говоре у прилог томе да је врло реално очекивати повећање кредитног рејтинга у наредном периоду, први пут на ниво инвестиционог ранга.
При томе, понављам, тржишни учесници Србију већ сврставају у земље инвестиционог ранга, што се може видети по ценама по којима купују српске еврообвезнице на секундарном тржишту.

Према последњим подацима (31. мај), стопа приноса на дванаестогодишње еврообвезнице у еврима Србије износи 1,97%, док је стопа приноса на упоредиве еврообвезнице Румуније 2,10% – нижа каматна стопа у случају Србије значи вишу цену наших хартија у поређењу с румунским хартијама, при чему треба имати у виду да се ради о држави чланици Европске уније са инвестиционим нивоом кредитног рејтинга.

Из свега наведеног јасно је да тржишни учесници оваквим активностима показују да нашу земљу већ сврставају у групу земаља с ниским ризиком улагања и чија се одрживост макроекономске стабилности у дугом року не доводи у питање. Потврђивањем инвестиционог ранга од стране водећих рејтинг агенција наша земља би на располагању имала још повољније финансијске услове, што би значило додатно ниже каматне стопе за државу и банке, од чега би директну корист имали и предузећа и грађани.

Или једноставно речено – инвестициони рејтинг државе увећава вредност сваке појединачне компаније.

Кабинет гувернера