31/07/2021

Гувернер Јоргованка Табаковић за портал Бизнис.рс поводом тврдњи о утицају курса на извоз: "Слабљење динара утицало би на раст инфлације и пад инвестиционог и потрошачког поверења"

Грађани Србије заслужују истину и чињенице. Зато достављам текст у наставку који оповргава нетачне и тенденциозне тврдње изнете на вашем порталу. Поменуте тврдње нису поткрепљене ниједним тачним податком, па без посебног увода дајем прецизне и проверљиве податке, који потврђују значај стабилности курса динара и укупне економске политике која се води у Србији.

Теза: Слабљење динара непопуларно, али би подигло конкурентност домаће привреде.

Чињенице:

• Конкурентност домаће привреде подижу пре свега повољни услови пословања, а не ценовни фактори у које спада и девизни курс.
• Ако би слабљење динара и помогло конкурентности домаће привреде, то би било искључиво у кратком року. У средњем року преовладали би негативни ефекти слабљена динара на: раст инфлације; пад пословног, инвестиционог и потрошачког поверења;  појаву проблематичних кредита у банкарском сектору (с разлогом истичемо појаву с обзиром да је наслеђе високог НПЛ-а успешно решено). Укратко – у средњем року ефекти би се мерили слабљењем свих кључних економских показатеља у земљи – што смо и имали прилику да видимо у неколико наврата пре 2012. године.
• Искуство потврђује или оспорава тезе. Чињеница је да неколико епизода значајног слабљења динара у периоду од 2000. до 2012. године динара није значајно (ако је и уопште) помогло расту привреде, али је чињеница да јесте оставило дугорочне последице по пословно и инвестиционо поверење, инфлацију, инфлациона очекивања, финансијски сектор и укупну економску активност.

Теза: Држави одговара јер јој је дуг у страној валути мањи у односу на БДП (који се мери у динарима) и јер лако долази до раста плата у еврима.

Чињенице:

• У основи ове и оваквих теза све време је закључак да би без интервенција Народне банке Србије курс динара слабио. Тај закључак је погрешан.
• Из јавно доступних података јасно може да се види да је у периоду од априла 2017. године, па све до избијања пандемије, Народна банка Србије нето купила преко 5 милијарди евра како курс динара не би прекомерно јачао, као и да је ове године, из истог разлога, нето купила 700 милиона евра.
• То значи да је у периоду дужем од четири године Народна банка Србије махом била нето купац на девизном тржишту, а једино када је била нето продавац био је период највеће неизвесности након избијања пандемије, када је било кључно да се сачува пословно и потрошачко поверење, и то у периоду краћем од годину дана.
• Остаје нејасно шта држави одговара у контексту у којем је  Народна банка Србије интервенисала и интервенише на девизном тржишту, да динар не јача превише,   а не да не би слабио, као што се неутемељено имплицира.

Теза: Отуда такво стање дугорочно обара привредну активност.

Чињенице:

• Једини период од 2001. године до данас, када је привредна активност Србије била „дугорочно оборена“ био је период од 2009. до 2012. године, када је Србији, због свеопште макроекономске, финансијске и фискалне нестабилности, али и због носилаца економске политике који нису показали знање да таквим стањем управљају, требало 18 квартала (4 и по године) да се врати на преткризни ниво бруто домаћег производа (П1 2008). Преткризни ниво БДП-а тада је достигнут тек почетком 2013. године.
• Поређења ради, током кризе изазване пандемијом корона вируса, Србији је било потребно свега 3 квартала да достигне и премаши преткризни ниво – што смо урадили већ у Т1 2021, као мало која земља у свету.

Теза: покривеност увоза извозом је свега 70%... Извозници у огромним губицима, а да би читава привреда била јака мора и извоз да буде јак, јер се на квалитетном извозу гради конкурентност сваке привреде, па и српске.

Чињенице:

• Покривеност увоза извозом, уколико гледамо само робу, повећана је са 59,8% колико је износила 2012, на 75,4% колико је износила 2020. године. Ове године извесно је да ће достићи ниво од око 78%
• Уколико на робу додамо и услуге, покривеност увоза извозом повећана је са 67,5% колико је износила 2012. године, на 84,2% 2020. године. Ове године очекујемо да покривеност на овај начин израчуната достигне ниво од око 86%
• Српски извоз роба и услуга је повећан са 11,5 милијарди евра 2012. на 23,3 милијарде евра колико је износио 2019, док ће ове године достићи износ од око 27 милијарди евра (извоз робе око 20 милијарди евра, а извоз услуга око 7 милијарди евра).
• То ће закључно са овом годином представљати раст од 135% у периоду од 9 година.
• Просечна годишња стопа по којој српски извоз расте све време је двоцифрена.
• Све то намеће и питање која је то стопа раста српског извоза да би био квалификован као јак, а управо висок раст и отпорност српског извоза истичу и међународне финансијске институције, рејтинг агенције, Европска комисија.  Јасно је да је реч о паушалној и неутемељеној изјави.

Теза: …курс је прецењен, требало да вреди 130, па чак и 150 динара.

Одговор:

• Овакве лицитације курсом су крајње паушалне, односно, осим навођења ове две цифре, никада нису поткрепљене било каквом рачуницом.
• Овако лицитирање курсом динара је и штетно, посебно што би ти исти заговорници неутемељених лицитација, када би девизни курс динара према евру заиста ослабио на 130 или 150, критиковали и говорили о преливању слабљења курса на цене, на билансне ефекте код предузећа и раст рата грађана и привреде задужених у евро знаку… што ће упропастити српску привреду, и слично.
• Поновићемо опште познату чињеницу – извоз се не стимулише курсом, већ структурним политикама. На дуг рок извоз се пре свега стимулише на начин на који се у Србија то ради годинама уназад - изградњом извозних капацитета и укључивањем у глобалне производне и услужне ланце.
• За све то је неопходна стабилност у сваком погледу – стабилност цена, финансијска, фискална и политичка стабилност. У отвореној економији попут наше, предуслов свеукупне стабилности и раста пословног, инвестиционог и потрошачког поверења је стабилност девизног курса. По свим тим основама од 2013. године до данас, Србија је имала прилив страних директних инвестиција од око 22 милијарде евра, при чему је тај прилив био доминантно усмерен у индустрију и инфраструктуру.
• Да је слабљење домаће валуте према евру или било којој другој светској валути кључ раста и развоја извоза, онда се, премера ради, чешка извозна привреда никада не би развила, јер је Чешка, све до глобалне финансијске кризе крајем 2008, била суочена са скоро деветогодишњим непрекидним јачањем круне према евру. Јануара 2000. године курс чешке круне према евру износио је 35,9, док је закључно са јулом 2008. године ојачао на 23,5, што представља апрецијацију од 34,5%! Истовремено са апрецијацијом валуте, током 9 година, од почетка 2000. закључно са крајем 2008. године, Чешка је успела да привуче стране директне инвестиције у износу од 60,3 милијарде евра бруто, односно 45,8 милијарди евра нето и да оствари реални раст извоза роба и услуга од 143%.  

Теза: … оно што можемо да видимо по званичним подацима и статистици је да је нама трговински дефицит, односно платни трговински биланс са иностранством више од 13 одсто негативан

Чињенице:

• Оно што можемо да видимо по званичним статистичким подацима је да је трговински дефицит значајно поправљен: са -16,7% БДП-а 2012. на -11,2% БДП-а у пандемијом обележеном 2020. годином, а ове године очекујемо и да се додатно смањи.
• Један од разлога због којег трговински дефицит није још мањи, јесте увоз опреме који је током претходне 2 године у просеку износио 3,4 милијарде евра. Поређења ради, у периоду од 2009. до 2012. просечан годишњи увоз опреме износио је више него двоструко мање – свега 1,6 милијарди евра годишње. Упркос тако ниском увозу опреме, спољнотрговински дефицит Србије 2012. године износио је -16,7% БДП-а, а 2008. године чак -23,8% БДП-а.

Теза: Извозници су стално свих ових година велики губитници двовалутног система, где у курсним разликама у просеку губе два-три одсто, а у неким годинама то је ишло и од седам до 10-12 одсто, што је огроман новац који се изгуби ни у чему.

Чињенице:

• Српска привреда из године у годину остварује све већу профитабилност, где стабилност девизног курса има значајну улогу, уз драстично ниже каматне стопе. Подсећања ради, 2014. године негативне курсне разлике српске привреде износиле су 244,1 милијарду динара, да би, након њиховог континуираног смањивања из године у годину, 2020. године износиле свега 36,6 милијарди динара.
• То значи да је прошле године српска привреда само по основу смањења негативних курсних разлика остварила за 207,5 милијарди бољи резултат него 2014. године. Када се на то додају и драстично ниже камате у односу на трошак камате из 2014. године, српска привреда је по ова два основа на која је НБС битно утицала, остварила резултат који је бољи за скоро 278 милијарди динара (за 72% су ниже ове две ставке).
• Уз то, остаје нејасно за шта се аутор залаже, с обзиром да се у истом тексту наводи и да курс треба да депрецира и да је двовалутни систем погрешан, те да треба увести евро, односно да не треба ни имати своју валуту?

Теза: Јак динар на кратак рок и без разумевања суштине проблема девизног курса, одговара практично свима.

Чињенице:

• Нема оправдања да се за политику која током девет година даје резултате, што не може бити кратак рок, каже „без разумевања суштине проблема девизног курса“. И то кажу људи без одговорности за вођење економије, који ниједан циљ нису остварили када су имали прилику да сва знања преточе у конкретне одлуке, које ће имати жељене ефекте.
• Чули смо и њихову тезу да ће већа волатилност девизног курса утицати да становништво и привреда почну више да користе динар уместо евра, чиме ће се повећати динаризација… То се није догодило. У актуелним условима динарска штедња је прешла 100 милијарди динара, и 5,6 пута је већа у односу на 2012. годину.
• Као што смо имали прилику да видимо и да се од стране оних који процењују да „разумеју суштину проблема девизног курса“ динар пушта да у кратком року снажно апрецира, у периодима када страни портфолио инвеститори купују динарске хартије од вредности. Није ли то супротно актуелној тези о слабљењу динара у циљу подизања конкурентности домаће привреде? Примера ради, од почетка 2011. године до краја маја исте године, дозвољено је да курс ојача за 8,5% - са 106,02 динара за евро, на 96,70 динара за евро. Користимо израз „дозвољено“ јер је у том периоду Народна банка Србије, на челу са тадашњим гувернером Дејаном Шошкићем, донела одлуку да практично не интервенише на страни куповине (купила је свега 45 милиона евра). При томе, и садашњи заговорници стимулисања извоза путем курса динара, својевремено су говорили да су суштина извоза и развоја привреде структурни, а не неки други фактори. Између осталог, сматрао је да наши привредници ни фен не умеју да направе, док данас Србија извози све софистицираније производе и услуге, што показује чињеница да је извоз прерађивачке индустрије више него дуплиран, а да су временом чак 4 услужна сектора ушла у првих 10 извозних сектора Србије (то се пре свега односи на извоз ИКТ услуга и извоз пословних услуга).
• Уназад девет година НБС делује непристрасно, у оба смера. Позитивна макроекономска кретања у земљи утицала су да у периоду пре пандемије то буде на страни куповине.
• Оно што је посебно нејасно јесте који су то сви извозници који желе слабљење динара. Опет, остали смо ускраћени и за те информације, као и за све остале податке и анализе.
• У међувремену, ове године, извоз роба и услуга из Србије ће да достигне око 27 милијарди евра, што ће, закључно са овом годином представљати раст од 135% у периоду од 9 година.
• Политике које дају резултате не мењамо.

Јоргованка Табаковић