09/09/2021

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%.

Доносећи такву одлуку, Извршни одбор је пре свега имао у виду повољна домаћа привредна кретања и то што је реални раст бруто домаћег производа у првој половини године од 7,6% премашио првобитна очекивања. Висока стопа реалног привредног раста делом је резултат ниске прошлогодишње базе, али и повољних текућих кретања. Томе нарочито доприносе ефекти донетих мера монетарне и фискалне политике и по том основу очувано инвестиционо и потрошачко поверење, као и производни капацитети и радна места. Бржи раст економске активности од очекиваног указује на то да би пројектована стопа раста бруто домаћег производа Народне банке Србије од 6,5% ове године могла бити и премашена. Више од половине привредног раста требало би да буде резултат повећања фиксних инвестиција, а затим и личне потрошње. Позитиван допринос очекује се и од нето извоза, захваљујући бржем расту извоза робе и услуга од увоза. У смеру поправљања екстерне позиције и надаље ће деловати раст извозних капацитета, подстакнут високим приливом страних директних инвестиција, као и очекивани глобални економски опоравак. Извршни одбор је узео у обзир и повећање пројекције привредног раста у средњем року са 4,0% на распон од 4% до 5%, с обзиром на најављене бројне инфраструктурне пројекте и њихове очекиване директне и индиректне ефекте на бруто домаћи производ.

Разматрајући кретање инфлације, Извршни одбор је имао у виду да се инфлација креће у границама циља (3 ± 1,5%) и да је, у складу са очекивањима, у јуну и јулу износила 3,3% међугодишње. Нешто виши ниво инфлације у односу на почетак године последица је привремених фактора, пре свега ниске прошлогодишње базе, раста светских цена нафте и других примарних производа претходних месеци, што је, уз застоје у глобалним ланцима снабдевања, довело до виших трошковних притисака на светском и домаћем тржишту. Поред тога, на домаћем тржишту од априла бележи се и нешто израженији раст цена поврћа. Насупрот томе, са стране тражње нема знатнијих инфлаторних притисака, и поред снажног раста наше економије. На одсуство знатнијих инфлаторних притисака указује и даље ниска и стабилна базна инфлација (око 2%), као и краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања, која се код финансијског сектора налазе око централне вредности циља, а код привреде су и нижа. Извршни одбор очекује да ће инфлација и у наредном периоду наставити да се креће у границама циља – најпре у горњој половини циља до другог тромесечја 2022, да би затим, са ишчезавањем ефекта овогодишњег раста светских цена примарних производа и трошковних притисака у производњи и транспорту, успорила ка централној вредности циља. У другом делу 2022. године очекујемо кретање инфлације у доњој половини циљаног распона.

Народна банка Србије биће спремна да у случају процене израженијих инфлаторних притисака реагује у најкраћем року и између састанака Извршног одбора – адекватним подешавањем услова динарске ликвидности и одговарајућим усмерењем просечне репо стопе. Домаћи монетарни оквир, односно модел спровођења основних репо операција пружа Народној банци Србије већу флексибилност у спровођењу монетарне политике, што Извршном одбору даје могућност за адекватну и благовремену реакцију, чак и без промене основних каматних стопа.

Иако кретања у међународном окружењу још увек у највећој мери зависе од тока пандемије, убрзан опоравак светске привреде се наставља, захваљујући напретку у вакцинацији становништва и подршци економских политика водећих светских економија. Ризици за раст глобалне економије и даље су нови сојеви вируса, као и повремени застоји у ланцима снабдевања и неравнотеже на тржишту рада, јер повећавају трошкове производње. Показатељи привредне активности нашег најзначајнијег економског партнера, зоне евра, наставили су да се крећу у позитивној зони, подржани растом нових поруџбина у условима растуће тражње. Убрзање раста зоне евра и виша инфлација од почетка ове године за сада не утичу на одлуку Европске централне банке да смањи степен експанзивности монетарне политике, јер се фактори више инфлације оцењују привременим. Иако у скорије време ни Систем федералних резерви највероватније неће повећати своје каматне стопе, до краја године могао би да донесе одлуку о смањењу обима куповине активе у оквиру програма квантитативних олакшица, што би могло да се одрази на прилив капитала у земље у успону, укључујући и Србију, и захтева опрезност монетарне политике. Извршни одбор је имао у виду и да је кретање цена нафте и других примарних производа и даље у великој мери променљиво и да зависи од великог броја фактора.

Иако углавном вођен деловањем привремених фактора, у међународном окружењу је присутан тренд раста инфлације и у развијеним земљама, и у земљама у развоју. Посматрајући наш регион и економије у развоју које су у режиму циљања инфлације, готово све земље, осим Србије, суочавају се с растом инфлације изнад горње границе инфлационог циља. Због тога су бројне централне банке најавиле или започеле процес пооштравања монетарне политике. Извршни одбор ће, као и до сада, наставити детаљно и пажљиво да прати кретања у домаћем и међународном окружењу, уз спремност да, у случају потребе, искористи расположиве инструменте и делује правовремено, ради очувања стабилности цена у средњем року.

Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту. Народна банка Србије ће наставити да пажљиво прати кретања и утицај кључних фактора из домаћег и међународног окружења на инфлацију, финансијску стабилност и брзину економског опоравка и да у складу с тим прилагођава своје мере у интересу наше привреде и грађана.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. октобра 2021.

Кабинет гувернера