12/10/2021
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у септембру ове године на месечном нивоу износила 0,8%, односно 5,7% у односу на исти месец претходне године. При томе, готово 60% међугодишње инфлације било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама непрерађене хране и енергената, који чине једну четвртину потрошачке корпе. Ове две групе производа, заједно посматрано, допринеле су међугодишњој инфлацији са 3,3 процентна поена. С друге стране, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представља снажно сидро ценовне стабилности.
Цене непрерађене хране су у септембру ове, у односу на септембар претходне године, биле веће за 17,9%, највише као последица раста цена свежег поврћа од 36,2% и раста цена свежег меса од 15,1%. Таква кретања су резултат снажног раста цена хране на глобалном нивоу, као и ефекта ниске прошлогодишње базе – цене и једне и друге групе производа током претходне године биле су на изразито ниским нивоима. У мањој мери, међугодишњем расту цена непрерађене хране у септембру допринео је и раст цена свежег воћа од 6,2%.
Цене енергената су у истом периоду повећане за 9,5%, пре свега као последица снажног раста цене нафте на светском тржишту и достизања њеног преткризног нивоа, који је за последицу имао и повећање цена деривата нафте на домаћем тржишту од 16,3% у односу на септембар претходне године, када су цене биле на знатно нижем нивоу.
Када је реч о повећању међугодишње инфлације у односу на августовских 4,3%, оно је и даље претежно вођено растом цена непрерађене хране, и то пре свега ценама поврћа, које су током целог трећег тромесечја имале сезонски неуобичајено кретање, између осталог, и због неповољних временских услова и суше током летњих месеци. У мањој мери, убрзању инфлације у септембру допринеле су и цене меса и воћа, као и цене појединих услуга.
Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) на коју мере монетарне политике могу да утичу, у септембру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,6%, што указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација креће се на нивоу од око 2%, што је у великој мери резултат и очуване стабилности девизног курса. На привремени карактер инфлаторних притисака указују и инфлациона очекивања финансијског сектора за једну, две и три године унапред, која се и даље крећу око нивоа од 3%, као и инфлациона очекивања привреде, која се и даље крећу у распону од 2% до 3%.
Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће у наредна два тромесечја највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Од другог тромесечја наредне године очекујемо повратак међугодишње инфлације у границе циља, а затим од друге половине године и њено кретање око централне вредности циља, чему ће свакако допринети и очување стабилности девизног курса и у наредном периоду. Народна банка Србије ће на тај начин наставити да доприноси и очувању пословног, инвестиционог и потрошачког поверења, које је било кључ одржања производних капацитета током пандемије и које ће бити од велике важности за привредни раст и у наредном периоду. С обзиром на високу базу из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Ризици у погледу инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретања цена непрерађене хране и глобалне цене енергената.
Кабинет гувернера