22/10/2021
Мисија Међународног монетарног фонда оценила je да се привреда Србијe одлично носи са изазовима које је наметнула пандемија вируса корона. У току је снажан економски опоравак, који је омогућен прaвовременим и обимним мерама монетарне и фискалне политике, због чега Међународни монетарни фонд процењује раст бруто домаћег производа Србије од 6,5% ове године, а затим и наставак висoког раста од 4,5% у 2022. години – оцењено је на завршном састанку делегације Републике Србије с мисијом Међународног монетарног фонда у оквиру првог разматрања резултата договореног економског програма подржаног нефинансијским Инструментом за координацију политике.
„Србија је међу ретким земљама које су преткризни ниво бруто домаћег производа достиглe већ почетком ове године, при чему раст економске активности бржи од очекиваног указује на то да би реални привредни раст ове године могао да премаши 6,5%. Томе је, као што је и мисија Међународног монетарног фонда оценила, допринело и то што смо, делујући правовремено и свеобухватно, сачували нашу економију и радна места, чувајући тиме и поверење наших грађана и привреде да ћемо наставити да обезбеђујемо макроекономску и финансијску стабилност у свим условима”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Током двонедељних разговора размотрена су актуелна и пројектована фискална, монетарна и укупна макроекономска кретања, као и реализација утврђених циљева економског програма.
Мисија Међународног монетарног фонда оценила је и да је актуелно кретање инфлације под утицајем привремених фактора, пре свега ниске базе из прошле године, као и глобалних кретања која утичу на цене енергената и цене непрерађене хране. Очекују да ће се, као и у другим земљама, инфлација још неколико месеци кретати на сличним нивоима, након чега ће се, током 2022. године, вратити у циљани коридор. Мисија оцењује да је на оваква кретања, која су присутна у великом броју земаља, Народна банка Србије реаговала адекватно, пооштравајући монетарне услове повећањем просечне репо стопе унутар коридора каматних стопа, не мењајући притом референтну каматну стопу. Констатује се и да је базна инфлација у Србији релативно стабилна, што показује да су инфлаторни притисци привременог карактера. Пројектовано је и даље смањење дефицита текућег рачуна на око 4% бруто домаћег производа ове године, уз задржавање његове потпуне покривености нето приливом страних директних инвестиција. Оцењено је и да је банкарски сектор остао стабилан, добро капитализован и ликвидан. Закључује се и да је курс динара остао стабилан.
„Пажљиво одмеравамо реакцију монетарне политике на привремено вишу инфлацију. Предузели смо прве кораке ка пооштравању монетарних услова и настављамо да пратимо и оцењујемо сва кретања. Уз то, кретање међугодишње базне инфлације у доњој половини циљаног распона током целе године, које се дугује и очуваној стабилности девизног курса, такође указује на привременост актуелних фактора инфлације”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.
Мисија оцењује и да су током 2021. забележени одлични фискални резултати и по том основу ћемо имати за 2 процентна поена нижи дефицит у односу на претходно планирани. Овакав резултат подржан је знатно већим пореским приходима, захваљујући снажној економској активности, а одлично је и то што ће део већих прихода бити искоришћен за финансирање инвестиција.
Мисија оцењује и да Србија наставља са структурним реформама, као и да неке важне реформе тек предстоје, попут развоја тржишта капитала ради додатне подршке домаћим инвестицијама.
„Народна банка Србије наставља да води предвидиву и кредибилну монетарну политику с циљем очувања ценовне и финансијске стабилности, уз подршку привредном расту, чије смо пројекције на средњи рок повећали. Уз динамичан привредни раст и у наредном периоду, наши грађани и привреда могу да очекују стварање нових радних места и подстицајан пословни амбијент, као важне основе за одржив и снажан привредни раст и развој, уз даљи раст животног стандарда наших грађана”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Кабинет гувернера
