12/11/2021

Кретање инфлације у октобру

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у октобру ове године на месечном нивоу износила 0,9%, односно 6,6% у односу на исти месец претходне године. При томе, три четвртине међугодишње инфлације у октобру било је опредељено факторима на које монетарна политика не може да утиче – ценама хране и енергената. Посматрано у периоду јануар–октобар, просечна међугодишња инфлација износила је 3,4%. С друге стране, дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која ће бити очувана и у наредном периоду, представља снажно сидро ценовне стабилности и доприноси очувању базне инфлације на ниском нивоу.

Цене непрерађене хране у октобру у односу на исти месец претходне године повећане су за 19,8%, као последица раста цена свежег поврћа од 26,9%, раста цена свежег меса од 21,0% и раста цена свежег воћа од 14,4%. Услед даљег раста светских цена хране, суше и виших трошкова у производњи, цене прерађене хране у октобру су биле више за 5,1% на међугодишњем нивоу. При томе треба имати у виду и то да су цене и једне и друге групе производа током претходне године биле изразито ниске услед изостанка великог дела тражње.

Цене енергената су у односу на октобар претходне године повећане за 11,7%, пре свега као последица раста цена деривата нафте на домаћем тржишту од 21,0%. Осим ниске базе из истог периода претходне године, главни разлог раста цена нафтних деривата јесте виша цена сирове нафте на светском тржишту, која је, услед бржег глобалног економског опоравка од очекиваног, само током септембра и октобра повећана за скоро 20% и тренутно се налази изнад преткризних нивоа.

Међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, у октобру је поново била знатно нижа од укупне инфлације и износила је 2,7%, што и даље указује на привременост инфлаторних притисака. Од почетка године, међугодишња базна инфлација се у просеку креће на нивоу од око 2%.

Према пројекцији Народне банке Србије, међугодишња инфлација ће до средине следеће године највероватније наставити да се креће изнад горње границе циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. С постепеним изласком овогодишњих поскупљења енергената и хране из међугодишњег обрачуна, инфлација ће се од другог тромесечја наредне године смањивати, а средином следеће године очекује се њено враћање у границе циља. Ако се има у виду висока база из ове године, постоји могућност да се у другој половини следеће године укупна инфлација нађе и у доњој половини циљаног распона од 3,0 ± 1,5%. Ризици по питању инфлације у наредном периоду односе се пре свега на кретањe цена примарних пољопривредних производа, светске цене енергената, брзину глобалног економског опоравка и дужину трајања проблема у глобалним ланцима снабдевања. Када је реч о домаћим ризицима, инфлација ће у највећој мери зависити и од исхода наредне пољопривредне сезоне, за коју смо претпоставили да ће бити просечна.

О факторима који су утицали на кретање инфлације и очекивањима Народне банке Србије за наредни период детаљније ће бити речи на презентацији Извештаја о инфлацији, која ће се одржати 17. новембра 2021. године.

Кабинет гувернера