10/03/2022

Референтна каматна стопа задржана на непромењеном нивоу, пооштравање монетарних услова настављено повећањем просечне репо стопе

Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 1,0%, а да повећавањем просечне пондерисане каматне стопе на реверзним репо аукцијама, као и процента вишкова динарске ликвидности који се повлаче путем ових аукција, настави да пооштрава монетарне услове, јер то омогућава постојећи флексибилан оквир монетарне политике. Просечна пондерисана каматна стопа на последњој репо аукцији одржаној овог месеца износила је 0,90%, чиме се приближила референтној каматној стопи и била за 79 базних поена виша него почетком октобра прошле године, када је започет процес пооштравања монетарних услова. На одлуку о њеном повећању претходних месеци утицали су повећани трошковни притисци у међународном и домаћем окружењу и потреба да се утиче на инфлациона очекивања тржишних субјеката и ограниче секундарни ефекти на цене осталих производа и услуга.

Приликом доношења одлуке о монетарним условима, Извршни одбор је имао у виду да опрезност у вођењу монетарне политике Народне банке Србије посебно налажу дешавања у међународном окружењу. Неизвесност која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта претходних месеци услед појаве нових сојева вируса корона, додатно је појачана ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини. То је за последицу имало знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле. По том основу изгледи глобалног привредног раста постају неизвеснији, а додатни раст цена енергената, хране и сировина за производњу повећава ризике да би инфлаторни притисци могли бити већи од очекиваних и бити присутни у дужем периоду. У таквим околностима, није извесно ни којом брзином ће се одвијати очекивана нормализација монетарних политика водећих централних банака – Система федералних резерви и Европске централне банке, као и какве ће ефекте повећана неизвесност на глобалном нивоу имати на финансијске услове и токове капитала према земљама у успону, укључујући и Србију.

Када је реч о дешавањима у домаћем макроекономском окружењу, Извршни одбор констатује да расположиви месечни показатељи указују на то да се економска активност на почетку године у највећој мери креће у складу са очекивањима Народне банке Србије. Раст настављају да воде услужни сектори, грађевинарство и рударство, док се на нижу активност у укупној индустрији и даље у највећој мери одражава мања производња у сектору енергетике, а делимично и нижа производња у прерађивачкој индустрији због и даље присутних проблема у глобалним ланцима снабдевања. Народна банка Србије и даље остаје при пројекцији реалног раста бруто домаћег производа у распону 4–5% у овој години и средњем року, и поред тога што су због кризе у Украјини у кратком року сада нешто израженији ризици наниже, пре свега због могућег споријег раста наших важних спољнотрговинских партнера, уз оцену да ће ефекти у највећој мери зависити од дужине трајања кризе. Према оцени Извршног одбора, очекивани привредни раст водиће наставак инвестиционог циклуса и реализација великих инфраструктурних пројеката, као и раст личне потрошње на одрживим основама, подржан повољним трендовима на тржишту рада.

Извршни одбор констатује да се и међугодишња инфлација, која је у јануару износила 8,2%, кретала у складу са очекивањима Народне банке Србије, као и да је и даље у највећој мери била вођена растом цена хране и енергената. Истовремено, базна инфлација, на коју мере монетарне политике највише утичу, захваљујући очуваној релативној стабилности девизног курса и у условима пандемије, била је знатно нижа од укупне инфлације и износила је 4,1% међугодишње. Према последњој актуелној средњорочној пројекцији из фебруара, требало би да се инфлација од марта нађе на опадајућој путањи и да до краја периода пројекције настави да успорава ка централној вредности циља. Иако тренутна дешавања у погледу светских цена енергената и примарних производа указују на то да постоји могућност да инфлација буде на нешто вишем нивоу од пројектованог, Извршни одбор и даље оцењује да ће инфлација имати опадајућу путању до краја године. Томе ће кључно допринети релативна стабилност девизног курса, коју ће Народна банка Србије обезбеђивати и у наредном периоду, а чији су гарант и девизне резерве које су кумулиране претходних година захваљујући оствареној макроекономској стабилности и одмереним и правовременим интервенцијама на девизном тржишту. Очекује се да у смеру ниже инфлације делују и долазак нове пољопривредне сезоне и по том основу нижи трошкови у производњи хране, као и мере Владе Србије којима је ограничен раст цена горива и омогућено предузећима да у првој половини 2022. купују струју по знатно повољнијим условима од тржишних.

Одлуке монетарне политике ће у наредном периоду зависити од кретања фактора из међународног и домаћег окружења и оцене интензитета и постојаности инфлаторних притисака по основу ових фактора, као и утицаја на финансијску стабилност и брзину привредног раста. У случају да се материјализују неки од ризика који би могли да утичу на средњорочну ценовну и финансијску стабилност, Народна банка Србије је спремна да реагује свим расположивим инструментима.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. априла 2022.

Кабинет гувернера