11/03/2022
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у фебруару на месечном нивоу износила 1,1%, док је у односу на фебруар 2021. године износила 8,8%, што је у највећој мери у складу са очекивањима Народне банке Србије изнетим у фебруарском Извештају о инфлацији.
На месечни раст инфлације, слично ценовним кретањима претходног месеца, највише су утицале цене хране, и то пре свега цене поврћа и прерађене хране. Мере Владе Србије у погледу ограничавања цена основних животних намирница утицале су на то да темпо раста цена прерађене хране, упркос и даље високим трошковним притисцима, у периоду децембар 2021 – фебруар 2022. успори на око 1% месечно, што је двоструко ниже него у октобру и новембру 2021, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2%.
И даље је близу три четвртине међугодишње инфлације од 8,8% опредељено кретањем цена хране и енергената, док се базна инфлација, захваљујући очуваној стабилности девизног курса, и даље креће у границама циља. Цене непрерађене хране су у фебруару, у односу на исти месец претходне године, повећане за 26,3%, док су цене прерађене хране биле више за 10,0% на међугодишњем нивоу. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа, прошлогодишње суше и последично знатно увећаних трошкова у производњи хране.
Цене енергената су на месечном нивоу у фебруару порасле за 1,2%. Њихово кретање је у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту. Раст цена нафтних деривата у фебруару од 2,6% забележен је у првој половини месеца. У другој половини фебруара, под утицајем уредбе Владе Србије о ограничавању цена, која је ступила на снагу 12. фебруара, цене нафтних деривата су мировале. Кретање цена нафтних деривата ће и у наредном периоду бити под утицајем нове уредбе Владе Републике Србије којом се одређује највиша малопродајна цена. У вези с тим, очекује се да ова уредба ублажи преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске.
С друге стране, за разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, и у фебруару је била двоструко нижа од укупне инфлације и износила је 4,4%. Очувању базне инфлације на релативно ниском и стабилном нивоу доприноси дугогодишња релативна стабилност девизног курса, која представља сидро ценовне стабилности и која ће бити очувана и у наредном периоду. Такође, важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се у дужем временском периоду крећу у границама циља. Поред тога, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе Србије да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних.
Према пројекцији Народне банке Србије из фебруарског Извештаја о инфлацији, требало би да се међугодишња инфлација од другог тромесечја нађе на опадајућој путањи и да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља. У међувремену, ризици по питању инфлације у наредном периоду у знатној мери су се интензивирали, пре свега у домену кретања цена производа који се котирају на светским робним берзама, почев од цена енергената, преко цена примарних пољопривредних производа до цена метала и других индустријских сировина. И поред тога, процене Народне банке Србије и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини и на исход овогодишње пољопривредне сезоне, која је за потребе пројекција претпостављена на нивоу просечне, односно нешто боље од претходне, када је забележен пад пољопривредне производње од 5%.
Кабинет гувернера
