12/04/2022
Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у марту на месечном нивоу износила 0,8%, што је блиско остварењима из претходних месеци. Када је реч о међугодишњој инфлацији, она је у марту 2021. године износила 9,1%, при чему је и даље више од две трећине њеног кретања опредељено ценама хране и енергената.
Месечну динамику кретања инфлације у марту обележили су раст цена прерађене хране, цена у оквиру базне инфлације и цена енергената.
Раст цена прерађене хране на месечном нивоу у марту износио је 0,9%, што је слична динамика која је забележена у периоду децембар 2021 – фебруар 2022. и спорије него у октобру и новембру 2021, када је месечни раст ових цена износио у просеку око 2%. Споријем расту цена прерађене хране допринеле су и мере Владе у погледу ограничавања цена основних животних намирница. Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране су у марту биле више за 10,9%, а цене непрерађене хране за 26,0%. Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат – прошлогодишње суше, високог раста светских цена енергената и светских цена примарних пољопривредних производа и последично знатно увећаних трошкова у производњи хране.
Цене енергената су на месечном нивоу у марту порасле за 1,4%. Њихово кретање је у целости било опредељено глобалним факторима, пре свега растом светске цене нафте, који се прелио и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту. Раст цена нафтних деривата у Србији у марту износио је 2,1% и знатно је нижи од раста светске цене нафте, која је у просеку повећана за око 20%, чему је допринела одлука Владе да привремено смањи део акциза на деривате нафте. У вези с тим, очекује се да нова уредба настави да ублажава преливање евентуалних шокова на светском тржишту нафте на цене нафтних деривата у Србији и на тај начин смањи инфлаторне притиске.
За разлику од појединих земаља средње и југоисточне Европе, међугодишња базна инфлација (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на коју мере монетарне политике могу да утичу, и даље је знатно нижа од укупне и у марту је износила 4,8%, чему је допринела очувана релативна стабилност девизног курса и у изузетно неизвесним глобалним условима. Важан фактор ниске и стабилне базне инфлације јесу и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се у дужем периоду крећу у границама циља. Поред тога, смањивању инфлаторних притисака наставиће да доприноси и одлука Владе да омогући предузећима да до краја јуна 2022. купују струју по повољнијим условима од тржишних.
Према пројекцији Народне банке Србије из фебруарског Извештаја о инфлацији, међугодишња инфлација требало би да до краја периода пројекције постепено успорава ка централној вредности циља. Неизвесност, која је карактерисала међународна робна и финансијска тржишта претходних месеци услед појаве нових сојева вируса корона, појачана је ефектом геополитичких тензија и избијањем кризе у Украјини. То је за последицу имало додатан знатан раст цена енергената, светских цена примарних пољопривредних производа и метала, које су се приближиле историјски највишим нивоима или их чак премашиле. И поред тога, процене Народне банке Србије и даље показују да опадајућа путања инфлације не би требало да буде угрожена, при чему ће инфлација на крају године у великој мери зависити од материјализације актуелних ризика. То се пре свега односи на дужину трајања конфликта у Украјини, као и на исход овогодишње пољопривредне сезоне.
Кабинет гувернера
