20/07/2010
Дозволите ми да почнем овај говор навођењем неколико новинских наслова из 2000. године: „С чеком по кило меса“, „Вредност марке на црно и даље расте“, „Марка обуздана кинеским парама“. Мислим да они и више него довољно говоре о томе које су биле главне бриге народа у том периоду. Монетарна политика за већину људи значи само две ствари: инфлацију и девизни курс, и обе су, колико се ја сећам, у прошлости биле разлог за бригу.
На срећу, ствари се мењају. Инфлација више не представља главну преокупацију јавности. Од краја 2008. године инфлација је испод 10% – чврсто усидрена око циљаних стопа Народне банке Србије. Реч инфлација готово да је ишчезла из новинских наслова.
Али реч курс, нажалост, није. Флуктуације девизног курса и даље су велика брига становништва и предузећа. Циљ мог данашњег обраћања јесте да објасним да су те флуктуације неминовне за очување стабилне и ниске инфлације и да ће се, као такве, задржати у догледној будућности. Њихов негативан утицај на становништво и привреду може се, међутим, ограничити коришћењем финансијских деривата, те бих искористио ову прилику да позовем на веће коришћење поменутих инструмената.
Флексибилан девизни курс доноси мноштво користи привреди у целини. У данашње време, ниво курса не одређује Народна банка Србије, већ га одређује однос понуде и тражње на тржишту. Промене девизног курса апсорбују шокове који би иначе утицали на инфлацију или на економску активност. Стога и не изненађује чињеница да тренутно пролазимо кроз период најнижих флуктуација инфлације забележен у Србији у скоријој историји. Штавише, девизни курс је одиграо кључну улогу у ублажавању ефеката светске економске кризе на нашу привреду. Захваљујући депрецијацији динара, Србија је током кризе прошла много боље у погледу економске активности од већине земаља источне Европе и Европске уније. Другим речима, флексибилни девизни курс омогућио је већу пословну активност и већу запосленост него што би то био случај да курс није био флексибилан.
Грађани и предузећа, међутим, тешко уочавају те предности. Оно што они виде јесте да променљивост девизног курса утиче на њихове приходе, на њихов профит, рату отплате стамбеног кредита или цене које плаћају при куповини добара. Сасвим је нормално да су људи оптерећени тим сталним извором бриге.
Па ипак, флексибилни девизни курс представља мање од два зла и мораћемо да научимо да са мање бриге живимо са њим. Забринутост се јавља онда када приходи и расходи становништва и предузећа нису у истој валути. На пример, увозник аутомобила мора да плати аутомобиле у еврима, а од својих купаца добија динаре. Извозник домаћих месних производа наплаћује робу у еврима, а већина његових трошкова је у динарима. Или, рецимо, грађанин који плату или пензију прима у динарима, а рату стамбеног кредита мора да плати у еврима. Људи ће са стрепњом гледати на кретање девизног курса све док се не успостави равнотежа између валуте њихових прихода и валуте плаћања.
Постоји неколико начина да се успостави равнотежа између валута прихода и плаћања – или другим речима, неколико начина заштите од девизног ризика. Нека предузећа или физичка лица могу да имају тзв. природну заштиту. На пример, извозник који увози велике количине материјала из иностранства у суштини не брине много око курса. Исто као ни физичко лице које рату стамбеног кредита плаћа у еврима, а за те потребе добија девизе од рођака из иностранства.
Они који немају могућност природне заштите испробавају друге начине заштите од флуктуација девизног курса. Најчешће, своје цене изражавају у еврима а робу наплаћују у динарима по девизном курсу који важи на дан плаћања. Тај приступ је разумљив, али не и добродошао са становишта Народне банке Србије и макроекономске политике. Такво понашање чини нашу привреду и њен финансијски систем рањивим.
Уместо тога, желимо да подстакнемо предузећа да заштиту од валутног ризика потраже код банака које нуде инструменте заштите од ризика. Ови инструменти омогућавају фиксирање будућих плаћања у било којој валути по унапред познатом курсу. На пример, ако би данас закључили обичан термински уговор, могли би у децембру 2010. да купите или продате евре по курсу од око 108 динара без обзира на то колики ће курс стварно бити у децембру. Наравно, тај уговор би разочарао купце евра ако би курс у децембру био 104 динара за евро, или би их одушевио ако би курс био 112 динара за евро. У сваком случају, оно што вам термински уговор пружа јесте извесност. Та извесност ће вам омогућити лакше прављење пословних планова и калкулација.
Термински уговори умногоме олакшавају управљање токовима готовине и управљање ликвидношћу. Истовремено, цену тих уговора је лако израчунати: будући курс зависи од висине курса на данашњи дан коригованог за разлику између каматних стопа на две валуте, нпр. стопе на међубанкарске позајмице у динарима и стопе на међубанкарске позајмице у страној валути, на рок који одговара периоду терминског уговора.
Комбиновањем ових једноставних уговора могу се направити и сложенији инструменти (тзв. деривати) као што су валутни или каматни свопови, или пак опције, које је могуће прилагодити потребама конкретног предузетника. Иако је структуру тих производа теже објаснити, банке треба да клијентима понуде довољно информација и савета о томе како да користе деривате као ефикасно средство заштите од ризика, а не као средство шпекулације.
Већа употреба инструмената за заштиту од девизног ризика представља, дакле, велики изазов за пословне банке. Премда се ситуација побољшава, само 14 од 34 банке на својим интернет страницима наводи да у својој понуди има деривате. Многи запослени у банкама често ни сами не схватају како се ови инструменти могу искористити да би се помогло клијентима. Такође, удео девизних терминских трансакција у међубанкарској трговини је и даље веома низак – испод 5%. То је сигурно мање од потреба наше привреде за том врстом заштите. Због недовољне конкуренције у понуди, дешава се да је цена и најједноставнијих инструмената заштите од девизног ризика, као што су термински уговори, превисока, што одвраћа предузећа од њиховог чешћег коришћења.
Промовисање инструмената за заштиту од девизног ризика представља изазов и за Народну банку Србије. Наше је опредељење да обезбедимо веће коришћење девизних терминских уговора и деривативних производа како на међубанкарском тржишту тако и у трансакцијама предузећа. Недавно коришћене девизне своп трансакције пример су активности Народне банке Србије на том плану. Такође ћемо радити с банкама на стандардизацији понуде терминских уговора клијентима. Циљ је да свака банка нуди један стандардизован производ тако да клијенти могу лако да упореде цене. Информативни центар Народне банке Србије ће пружати информације о тим производима, поставићемо на наш вебсајт једноставне калкулаторе терминских цена и спровести низ других промотивних и едукативних активности, од којих ћемо многе представити већ данас. Поред тога, активно ћемо подстицати запослене у банкама да израде и понуде стратегије заштите од девизног ризика које ће бити у складу с потребама њихових клијената.
Већа употреба инструмената за заштиту од девизног ризика донеће вишеструке користи. Кад највећи део потреба предузећа за девизама буде покривен инструментима за заштиту од девизног ризика, она ће моћи да праве финансијске планове независно од кретања курса динара. Већа потражња за инструментима заштите од стране предузећа пооштриће конкуренцију између банака и утицати на пад цена ових инструмената. Са друге стране, већа употреба терминских инструмената међу банкама ублажиће осцилације девизног курса на међубанкарском тржишту.
Оно што је најважније, и чему Народна банка Србије тежи, јесте успостављање климе у којој предузећа и становништво више нису толико у страху од флуктуација девизног курса, климе у којој се цене изражавају у динарима а не у еврима. Тачно је да је то далекосежан циљ, али ширење употребе инструмената заштите од девизног ризика представља први значајан корак на путу ка његовом остварењу.
Кабинет гувернера
