latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

03.02.2019. Политика – у вези с штедњом у банкама

Питања: Каква је структура штедње у смислу величине штедних улога? Колики је просечан износ улога? Колико је најмањих, а колико највећих улога? Да ли и колико има штедиша с милионском штедњом?

Одговор: Према последњим расположивим званичним подацима о динарској штедњи на дан 31. децембра 2018. године, највећи број штедних партија (89,3%) односи се на штедњу у мањим износима (до 10.000 динара). На тим штедним партијама депоновано је 0,9% укупног износа динарске штедње. Највећи део штедње (39,9%) односи се на штедне улоге од 1 милион динара до 5 милиона динара. Укупан број штедних партија износи 1,1 милион динара, тако да је просечан износ динарске штедње по партији 56.000 динара. Штедних партија на којима се штеди у износима већим од 1 милион динара има 13.675, с просечном вредношћу партије у износу од око 3 милиона динара.

Struktura dinarske štednje po broju štednih partija i visini štednih uloga, na dan 31.12.2018.

Народна банка Србије не располаже подацима о броју грађана Републике Србије који имају положену девизну штедњу у износу већем од милион евра. Сагласно регулативи, банке достављају Народној банци Србије податке о броју штедних партија становништва које су, према висини штедних улога, категоризоване у осам група:

  • до 500 евра,
  • од 500 до 3.000 евра,
  • од 3.000 до 10.000 евра,
  • од 10.000 евра до 25.000 евра,
  • од 25.000 евра до 50.000 евра,
  • од 50.000 евра до 100.000 евра,
  • од 100.000 евра до 500.000 евра,
  • преко 500.000 евра.

Према последњим расположивим оперативним подацима (29. јануар 2019), у банкама је највише „ситних” улога – до 500 евра (око 4,0 милиона таквих улога, односно 81,2% укупног броја улога). По вредности, они учествују са 0,9% у укупној девизној штедњи. Број девизних штедних улога у категорији преко 500.000 евра износи 378, што значи да је просечна вредност штедног улога који припада овој групи (преко 500.000 евра) око 1,2 милиона евра.

Struktura devizne štednje po broju štednih partija i visini štednih uloga, 
 na dan 29.1.2019.

Питања: Колико износи штедња грађана? Који је удео девизне, а који динарске штедње?

Одговор: Према последњим расположивим оперативним подацима (29. јануар 2019), укупна динарска штедња у банкама у Републици Србији достигла је 62 милијарде динара, док је девизна штедња достигла ниво од 10.083,8 милиона евра, што указује на то да динарска штедња учествује са око 5% у укупној штедњи у банкама у Републици Србији, односно да њен износ и учешће константно расту. Динарска штедња је у 2018. години забележила динамичан раст од готово 23%, што указује на све веће поверење грађана у динар и монетарну политику коју спроводи Народна банка Србије.

Питање: Која врста штедње је исплативија и зашто?

Одговор: Народна банка Србије редовно указује на већу исплативост динарске од девизне штедње, и у дугом, и у кратком року. Атрактивност динарске штедње у односу на девизну штедњу резултат је релативно виших каматних стопа на динарску него на девизну штедњу, али и неколико других фактора. Пре свега, велики допринос већој исплативости динарске штедње даје монетарна стабилност, коју омогућава Народна банка Србије. Вредност динарске штедње очувана је у условима остварене ценовне стабилности и релативне стабилности девизног курса. Атрактивности динарске штедње доприноси и чињеница да је приход по основу камата који се остварује на динарску штедњу изузет од обавезе плаћања пореза, за разлику од прихода на девизну штедњу, који је предмет опорезивања. С обзиром на то ће Народна банка Србије и у наредном периоду настојати да својим мерама обезбеди очување ниске и стабилне инфлације, уз релативну стабилност девизног курса динара, као и стабилност финансијског система – и у наредном периоду може се очекивати наставак раста штедње грађана, при чему Народна банка Србије очекује да динарска штедња брже расте од девизне штедње.

Питање: Има ли назнака да би камате на штедњу банке могле да се повећају и када?

Одговор: У наредном периоду, висина каматних стопа на динарску штедњу и даље ће зависити од кретања референтне каматне стопе Народне банке Србије, која је, ради очувања ценовне стабилности, зависна од макроекономских кретања у Србији. С тим у вези, Народна банка Србије доприноси стварању повољног пословног амбијента постизањем и очувањем ниске инфлације, стабилног девизног курса, као и јачањем финансијске стабилности. Штедња, у смислу прихода од камате, можда је мање профитабилна него раније, али је сигурност исплате такође важан мотив који опредељује грађане да штеде у банкама. Такође, приликом избора конкретне банке у којој положити динарску штедњу, осим каматних стопа, важну улогу играју и ликвидност штедног улога, односно конкретан модалитет производа који банка нуди.

Када је реч о девизној штедњи, према подацима објављеним у Статистичком билтену Народне банке Србије за новембар 2018. године, каматна стопа на (новоположену) штедњу становништва у еврима – валути с највећим уделом у девизној штедњи, у просеку износи 1,16% на годишњем нивоу. Каматне стопе на штедне улоге у еврима су у новембру 2018. године, месецу штедње, биле веће него у претходним месецима и кретале су, посматрано по рочностима, 0,95% за штедњу рочности до једне године, 1,41% за рочности од једне до две године и 1,32% за штедњу рочности преко две године. Кретање будућих каматних стопа на штедњу у еврима зависиће, пре свега, од кретања референтне каматне стопе Европске централне банке.