latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Штедња грађана континуирано расте – динарска штедња и даље исплативија од девизне

28. 10. 2019. Поводом Светског дана штедње, 31. октобра, Народна банка Србије жели поново да подсети на значај штедње, као и на позитивне трендове који се последњих година виде кроз њен константан раст, што указује на све веће поверење грађана у домаћи банкарски систем.

Динарска и девизна штедња из месеца у месец достижу нове највише нивое.

Према последњим расположивим подацима, динарска штедња је у октобру износила готово 75 милијарди динара и више од четири пута је већа него на крају 2012, откад бележи интензиван раст, што сведочи о поверењу грађана у домаћу валуту. Динарска штедња је прошле године повећана за 10,9 милијарди динара (око 22%), а у овoj години нето прилив од преко 13 милијарди динара већ сада је надмашио целокупан прошлогодишњи раст. Посебно је импресиван податак да је у протеклој години дана (од октобра прошле године) штедња у домаћој валути повећана за преко 30%.

Девизна штедња становништва такође стално расте и, према последњим расположивим (текућим) подацима, достигла је 10,6 милијарди евра. Штедња у девизном знаку је у читавој претходној години повећана за 0,6 милијарди евра, а у овој години њено повећање засад износи 0,7 милијарди евра.

Да раст штедње указује на све веће поверење грађана у домаћи финансијски систем, говори и чињеница да је тај раст остварен у условима ублажавања монетарних политика и Народне банке Србије и Европске централне банке, односно чак и у условима смањења каматних стопа.

Народна банка Србије подсећа и на важност штедње као извора финансирања привредног раста. Континуираном расту штедње током последњих седам година доприноси све бољи макроекономски амбијент и постигнута стабилност цена и девизног курса. Инфлација је с некадашњих двоцифрених нивоа спуштена на ниске и стабилне нивое још током 2013. године, откад се одржава у просеку на око 2%. Динар је данас на сличном нивоу на којем је био у августу 2012. године (ојачао је према евру за око 1%), а увећањем девизних резерви на највише нивое откад се мере Народна банка Србије додатно јача стабилност и отпорност домаћег финансијског система.

Народна банка Србије наставља да промовише динарску штедњу – тако је и ове године поводом Светског дана штедње израдила редовну анализу исплативости штедње. Анализа још једном потврђује да је штедња у домаћој валути исплативија од штедње у девизама – и у кратком и у дугом року, што је резултат:

  • повољног мaкроекономског амбијента и стабилних монетарних услова које је обезбедила Народна банка Србије – ниске и стабилне инфлације и релативне стабилности курса динара према евру;
  • повољнијег пореског третмана динарске штедње – камата на динарску штедњу се не опорезује, док се камата на девизну штедњу опорезује по стопи од 15%;
  • релативно виших каматних стопа на динарску штедњу него на штедњу у еврима.

Анализа показује да би штедиша који је у последњој години дана штедео у динарима, на улог од 100.000 динара, добио око 2.700 динара (или око 23 евра) више него штедиша који је у истом периоду на девизну штедњу у еврима положио око 845 евра, односно противвредност наведеног износа од 100.000 динара (Табела 1).

Већа исплативост динарске штедње од девизне важи не само за годишње орочавање већ и за штедњу орочену на краће и на дуже рокове. Током претходних седам година, у случају орочавања депозита на три месеца, динарска штедња је била исплативија од штедње у еврима у око 85% посматраних тромесечних потпериода, док је код орочавања депозита на две године, динарска штедња била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења.

Народна банка Србије ће, у сарадњи с Владом Републике Србије, наставити да својим мерама, активностима и комуникацијом с јавношћу подстиче даљи напредак у процесу динаризације финансијског система Србије, чији важан аспект представља промовисање штедње у домаћој валути ради њеног даљег динамичног раста.


Просечна пондерисана каматна стопа на депозите становништва у динарима на крају августа 2019. износила је 2,83%, што је 7,12 процентних поена мање него у августу 2012. године. Упоредива каматна стопа на депозите становништва у еврима у истом периоду смањена је за 3,42 процентна поена, на 0,86%.

Извор:
Кабинет гувернера