latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

JP MORGAN: Динар је реално вреднован – нити је прецењен, нити је потцењен

Једна од најцењенијих и најзначајнијих финансијских институција у свету, JP Morgan, објавила је извештај о очекиваним макроекономским и финансијским кретањима у земљама у развоју за наредну, 2020. годину (EMOS 2020). У извештају се, између осталог, истиче да је српски динар реално, односно исправно вреднована валута.

Од укупно 25 анализираних валута земаља у развоју (EM – Emerging Markets) из целог света, као потпуно реално вредновани истакнути су – српски динар (RSD) и филипински пезос (PHP), уз две светске валуте земаља у развоју – мексички пезос (MXN) и перуански сол (PEN), које веома благо одступају од тзв. фер вредности (Fair value). Остала 21 валута појединачних земаља, као и композитна мера свих посматраних валута земаља у развоју (Global EM), окарактерисана је као прецењена или потцењена.

Ово је још једна потврда да Народна банка Србије води исправну монетарну политику и да коментари појединих економиста о евентуалној прецењености динара, односно тврдње да Народна банка Србије „вештачки држи курс на одређеном нивоу” – нису утемељене. Закључак је посебно значајан, јер долази од потпуно независне и непристрасне међународне институције с високим реномеом. JP Morgan се током последњих неколико година истакла као институција која детаљно прати макроекономска кретања у Србији и на веома објективан начин извештава јавност и инвеститоре (постојеће, али и потенцијалне) о напретку Србије на путу стабилности и економског напретка.

Да није реч о паушалној процени, већ о озбиљном моделу и анализи кретања валуте заснованој на макроекономским показатељима једне земље, потврђују и следеће чињенице:

  • Модел је базиран на кретањима реалног ефективног курса који узима у обзир и кретање инфлације, и макроекономске основе једне земље (REER – Real Effective Exchange Rate);
  • Узимају се у обзир показатељи који дају макроекономску слику једне земље, попут:
    • релативне продуктивности (однос бруто домаћег производа и запослености),
    • трговинских услова (однос увозних и извозних цена),
    • разлике у каматним стопама (у односу на валуту с којом се пореди национална валута сваке од земаља),
    • спољне равнотеже (спољни дуг у односу на бруто домаћи производ) и
    • фискалне (буџетске) равнотеже.

Истиче се да су фактори који су допринели оваквој оцени вредности динара раст продуктивности и учешћа инвестиција у бруто домаћем производу, затим веома висок прилив страних директних инвестиција, које уз домаће инвестиције у инфраструктуру – доприносе будућем расту продуктивности и извоза, као и смањена екстерна рањивост земље – смањење учешћа спољног дуга у бруто домаћем производу (које је од 2015. године до половине 2019. смањено за преко 10 процентних поена – са 73,5% на 63,3%).

Графикон 1: Процена реалне (фер) вредности валута земаља у развоју

О озбиљности анализе JP Morgan говори и чињеница да је процена вредности рађена у дужем временском периоду, од 2001. године.

Може се направити јасна разлика између ранијег периода, пре 2013, који је карактерисала висока волатилност и курса и свих економских показатеља и периода након 2013, када су одступања валуте од процењене реалне вредности минимална и у оквиру нормалног распона одступања (графикони 2 и 3). Примера ради, у периоду 2007–2008. год. динар је био прецењен за више од 10%, док је 2011. и почетком 2012. био потцењен за близу 10%. Од друге половине 2012. ова одступања нису никада прешла 5%, а у просеку током последњих седам година, динар је у потпуности био исправно (реално) вреднован.

Графикони 2 и 3: Кретање реалне ефективне вредности (одступања) динара у односу на процењену фер вредност

 

Линкови: