latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

Међународни монетарни фонд донео одлуку о успешном завршетку четвртог разматрања економског програма Србије

27. 8. 2020.

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда (Одбор ММФ-а) донео је 26. августа одлуку о успешном завршетку четвртог, претпоследњег разматрања резултата економског програма Републике Србије, који је подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument – PCI).

Том приликом Одбор ММФ-а оценио је да Србија наставља са успешним спровођењем економског програма. У борби против пандемије изазване вирусом корона, власти у Србији су у раној фази усвојиле строге мере заштите и донеле велики пакет мера. Одбор ММФ-а је изузетно позитивно оценио такав одговор носилаца економске политике у Србији, наводећи да је снажан, правовремен и свеобухватан.

Одбор ММФ-а истакао је да су власти у Србији на пандемију одговориле одмах, великим пакетом фискалних и монетарних мера, као и мерама усмереним ка банкарском сектору. Оцењују да су мере добро осмишљене и на прави начин усмерене на заштиту и подршку домаћинствима, подршку очувању радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење довољне ликвидности у банкарском систему и олакшање отплате обавеза по основу кредита.

Одбор ММФ-а констатује да је у Србији очувана ниска инфлација и стабилан курс. Народна банка Србије је ублажавала монетарну политику и доносила ванредне мере које су помогле очувању ликвидности банкарског сектора и подржале кредитну активност.

Одбор ММФ-а оценио је и да је фискални пакет који је донет као одговор на кризу један је од највећих у региону и да пружа потребну подршку домаћинствима, предузећима и здравственом систему.

Гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да је одлука о успешном завршетку четвртог разматрања економског програма очекивана. „Србија спроводи економски програм јачањем домаћих фактора раста, а ниска инфлација и стабилан финансијски сектор били су и остаће значајна подршка јавним финансијама. У сарадњи с Владом, у протеклих осам година стабилизовали смо нашу економију и ниском инфлацијом, релативно стабилним курсом динара, девизним резервама на рекордном нивоу, јачањем финансијске стабилности и бројним иновацијама доприносили повољним изгледима за њен убрзани раст. Такав, одговоран приступ створио је и простор за одбрану наше економије од различитих изазова, и за доношење обимних пакета монетарних и фискалних мера, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности, као ни фискалне позиције државе”, поручила је гувернер Јоргованка Табаковић. Она је подсетила и на то да је током јула мисија ММФ-а оценила да је Народна банка Србије својим реакцијама – смањењем референтне каматне стопе, обезбеђењем ликвидности, прописивањем застоја у отплати обавеза дужника и другим облицима олакшања у измиривању обавеза, као и низом других мера – наставила да чува неопходну монетарну и финансијску стабилност и у овим условима огромних неизвесности на глобалном нивоу.

Захваљујући раније успостављеном узлазном тренду привредног раста и мерама које су предузеле власти у Србији, Одбор ММФ-а пројектује да ће у условима глобалног шока који је снажно утицао на екстерну тражњу и условио поремећаје у глобалним и регионалним ланцима снабдевања, стопа реалног раста БДП-а Србије бити на нивоу од –3% у 2020. години. То је једна од њихових најбољих пројекција раста за ову годину. Упркос томе што су у јуну додатно смањили пројекције раста за огроман број земаља у односу на април, за Србију су задржали априлску пројекцију управо због снажног, правовременог и свеобухватног одговора на кризу. Након тога, у условима већ започетог економског опоравка, очекују снажан привредни раст Србије од 6% у 2021. и 2022. години, што је један од најбржих опоравака, као и одржив раст од најмање 4% у средњем року.

Одбор ММФ-а очекује и да ће инфлација у Србији остати под контролом Народне банке Србије и у 2020. години и у средњем року. За ову годину пројектују просечну инфлацију на нивоу од 1,5%, а након тога њено постепено приближавање централној вредности циља у средњем року. „Такав профил инфлације у складу је и с пројекцијом Народне банке Србије, којем би требало да допринесе и опоравак агрегатне тражње, подржан мерама монетарне и фискалне политике”, рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.

С обзиром на пројектовани економски опоравак и привремен карактер мера фискалне политике у овој години, фискални дефицит би, према оцени ММФ-а, већ у 2021. години требало да буде на нивоу од око 2% БДП-а, а у годинама након тога на нивоу од 0,5% БДП-а. То ће обезбедити да се учешће јавног дуга у БДП-у брзо врати на силазну путању, при чему ММФ пројектује да ће и у овој, кризној години, његово учешће остати испод 60% БДП-а. Одбор ММФ-а процењује и да ће Србија наставити с добром политиком раста јавних инвестиција и у 2021. години, за које очекују да у периоду од 2021. године буду на нивоу изнад 5% БДП-а. С обзиром на велику неизвесност у вези са економским изгледима на глобалном нивоу, препорука ММФ-а свим земљама јесте да пажњу усмере и на праћење фискалних ризика, као и на разматрање мера за ванредне ситуације.

ММФ очекује и да ће се дефицит текућег рачуна платног биланса смањити већ у 2020. години, да ће затим наставити да се постепено смањује у средњем року, и да ће задржати потпуну покривеност нето приливом страних директних инвестиција.

Гувернер Јоргованка Табаковић оцењује да је средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију доста добар, да пројектује динамичан раст који има добру структуру, уз ниску инфлацију, добре јавне финансије и поверење инвеститора које се огледа и у високом приливу страних директних инвестиција. За ову годину гувернер сматра да ће привредни раст Србије бити и бољи од оцена ММФ-а, о чему се и током јунских и јулских састанака с мисијом ММФ-а детаљно разговарало. „Србија је ову кризу дочекала са знатно бољом макроекономском позицијом и већим кредитним рејтингом у односу на кризу из 2008. године. Захваљујући одговорном вођењу економске политике у претходних осам година и спровођењу структурних реформи, унутрашње и спољне неравнотеже су смањене, а пословни амбијент побољшан. То је омогућило и да на шок какав није забележен у новијој историји Народна банка Србије и Влада одговоре огромним пакетом економских мера. Без те и такве реакције успоравање економске активности у овој години било би знатно веће, а раст у 2021. скромнији. У Србији је економски опоравак који је започет у мају и настављен у јуну превазишао наше пројекције из маја, а додатне стимулативне мере монетарне и фискалне политике, као и бољи изгледи за пољопривредну сезону, представљају позитивне ризике да би успоравање привредне активности ове године могло бити и мање од пројектованог”, навела је гувернер Јоргованка Табаковић. Она је подсетила и на то да су кризне мере пажљиво одмерене и усмерене на очување привредне активности и запослености. „Мере које смо и током пандемије доносили биле су правовремене и добро одмерене, усмерене на подршку бржем привредном опоравку и очувању запослености и ликвидности. Народна банка Србије је по брзини реакције била међу првим институцијама у земљи и међу првим централним банкама у свету, а то смо били и по опсегу мера које континуирано предузимамо. Наш циљ је пуна подршка у борби за животе људи и за производњу и радна места, а донели смо и читав пакет мера којима се обезбеђује додатна ликвидност и подржава куповина стана и подстиче грађевинска индустрија. У наредном периоду настављамо пажљиво да пратимо кретања, спремни смо да реагујемо и додатно ако би услови то налагали. Наши приоритети остају исти – стабилност, као и одржив и убрзан привредни раст, уз даљи раст животног стандарда”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић.

(Инструмент за координацију политике одобрен је Републици Србији у јулу 2018. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Економски програм Србије који је ММФ подржао својим Инструментом има за циљ очување макроекономске и финансијске стабилности и наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварање нових радних места и даљи раст животног стандарда наших грађана.)