latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

28.12.2018.

Усвојени прописи ради подстицања праксе одрживог кредитирања становништва

На седници одржаној 24. децембра 2018. године, Извршни одбор Народне банке Србије усвојио je следеће одлуке, које су објављене у „Службеном гласнику РС”, бр. 103/18 од 26. децембра 2018. године:

Усвојени сет подзаконских аката одговор је на препознату потребу за проактивном реакцијом Народне банке Србије на све учесталију појаву ненаменског необезбеђеног кредитирања становништва по неоправдано дугим роковима – проширењем расположивог спектра супервизорских инструмената и прилагођавањем пруденцијалних захтева за банке на начин да се наведена појава сведе у прихватљиве оквире. Премда је оцењено да одступање учешћа укупних кредита у бруто домаћем производу показује тренд опоравка, али да је и даље испод свог дугорочног тренда, приметно је затварање јаза у појединим сегментима кредита сектора становништва, што указује на присутан ризик у овом сегменту кредитирања и налаже примену циљаних мера којима би се ограничио овај ризик без нежељених последица на укупну кредитну активност.

Као што је и у претходном периоду истицано у јавности, Народна банка Србије се није определила за решења која би представљала административну меру забране одређених активности (попут тога да забрани банкама да одређене кредите физичким лицима одобравају на дуже рокове, односно да период отплате тих кредита ограничи прописивањем максималног рока на који је дозвољено њихово одобравање), али је приликом сачињавања прописа нарочито настојала да уважи околности које се тичу материјалног положаја и кредитне способности грађана који се задужују код банака, ризичности кредита које грађани узимају са становишта њихове намене, постојања средства обезбеђења, могућности отплате са аспекта укупне кредитне задужености конкретног лица и оправданости дужине рока отплате у зависности од намене кредитирања или непостојања конкретне намене.

Полазећи од наведеног, нови прописи имају за циљ да допринесу спречавању настанка проблематичних кредита у банкарском сектору и предупреде могуће последице по финансијску стабилност и грађане, ако би се материјализовали ризици који су својствени неконтролисаном одобравању ненаменских кредита становништву на рокове који нису у складу с ризичношћу ове врсте производа и кредитном способношћу сваког појединачног дужника. С тим у вези, најважније новине које усвојени пакет прописа садржи, а тичу се кредитирања физичких лица (под којим се у смислу ових прописа не подразумевају пољопривредник и предузетник), јесу:

  • Уведен је нови показатељ ризика концентрације, којим се на нивоу сваке банке примарно обухвата затечен портфолио готовинских, потрошачких и осталих кредита (који нису стамбени кредити ни минуси по текућем рачуну) уговорене рочности осам и више од осам година који су одобравани или ће бити одобрени пре почетка примене пакета прописа (кредити одобрени и пуштени у течај закључно са 31. децембром 2018. године). Новоуведени показатељ представља додатни регулаторни и супервизорски инструмент Народне банке Србије којим ће се постојеће стање ових кредита у банкама свести на разумну меру одговарајућом и постепеном динамиком, будући да ће за конкретну банку могућност одобравања нових потрошачких, готовинских или других кредита (који нису стамбени кредити ни минуси по текућем рачуну) на осам и више од осам година директно зависити од испуњења прописаног процента као горње границе ризика концентрације којем конкретна банка може да буде изложена; 
  • Прописан је проценат (степен) кредитне задужености од 60%, чије прекорачење проузроковано одобравањем било ког кредита физичком лицу након ступања на снагу нових одредаба обавезује банку да потраживања од тог дужника засебно приказује приликом извештавања Народне банке Србије о квалитету своје активе. Степен кредитне задужености дужника утврђује се као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника;
  • Ако банка од 1. јануара 2019. године одобри потрошачки, готовински или други кредит (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) и тиме прекорачи степен кредитне задужености од 60% или је степен кредитне задужености тог дужника пре одобрења таквог кредита био већи од 60%, биће у обавези да умањује свој капитал (који се израчунава у складу с прописима за банке ради праћења испуњености прописаних показатеља адекватности капитала банке) за целокупан неотплаћени износ главнице потраживања од дужника, све до коначне отплате тог кредита;
  • Ако банка у току 2019. године одобри потрошачки кредит (осим потрошачких кредита одобрених за куповину моторних возила), готовински или други кредит (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) с роком отплате од осам и више година, биће у обавези да умањује свој капитал (који се израчунава у складу с прописима за банке ради праћења испуњености прописаних показатеља адекватности капитала банке) за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања од дужника, све до коначне отплате кредита. У току 2020. године банка ће бити дужна да умањује свој капитал на исти начин ако наведене кредите одобрава са роком отплате од седам и више година, док се почев од 1. јануара 2021. године истоветно решење примењује у случају да банка одобри такав кредит чија је уговорена рочност (рок отплате) шест и више од шест година;
  • Ако банка почев од 1. јануара 2019. године одобри потрошачки кредит за куповину моторних возила чији је уговорени рок отплате осам и више година, биће у обавези да умањује свој капитал (који се израчунава у складу с прописима за банке ради праћења испуњености прописаних показатеља адекватности капитала банке) за целокупан неотплаћени износ главнице тог потраживања од дужника, све до коначне отплате кредита.

Банке ће и убудуће бити слободне да у оквиру кредитног процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање конкретних врста кредита, као и да при доношењу одлуке о одобравању пласмана процене кредитну способност дужника и друге релевантне факторе. Степен ризичности одређеног дужника (који се утврђује на основу његове кредитне способности, благовремености у измиривању обавеза, као и квалитета средстава обезбеђења) може утицати на одлуку банке о евентуалном одобравању пласмана, с тим што ни након почетка примене нових прописа неће постојати препреке да банка одобри и кредите с дужим роковима отплате, као и кредите дужницима с вишим степеном кредитне задужености ако након тога одржава одговарајући ниво капитала, тј. ако у сваком тренутку има довољно сопствених средстава за испуњење свих регулаторних захтева.

Ове регулаторне новине још једна су у низу потврда континуираног настојања Народне банке Србије да правовремено успостави што адекватније и свеобухватније нормативне оквире за банке, на основу идентификованих појава на локалном банкарском тржишту и након спроведене квантитативне процене ефеката потенцијалних регулаторних решења. Усвојени пакет прописа одражава циљеве Народне банке Србије – да без спречавања одобрења одређених врста кредита подстакне опрезно преузимање ризика од стране банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавањем прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, не нарушавајући тренд раста кредитне активности и водећи рачуна о правима и интересима корисника услуга које пружају банке, а све ради очувања и јачања финансијске стабилности у Републици Србији.

Нови прописи ступају на снагу 1. јануара 2019. године.

Сектор за контролу пословања банака