latinica | english инфо сервис | садржај | речник | контакти | помоћ 

10.12.2019.

Отварање преговарачког поглавља 4 – Слободно кретање капитала

Република Србија је данас, на Међувладиној конференцији у Бриселу, отворила поглавље 4 – Слободно кретање капитала. У оквиру овог поглавља у процесу приступања Републике Србије Европској унији Народна банка Србије, као другонадлежна институција, има важну улогу.

Одлука Европске уније о отварању преговарачког поглавља 4 резултат је мера и законодавних активности које је Република Србија предузела у претходном периоду, као и спроведених реформи на институционалном нивоу.

Најшире посматрано, либерализација кретања капитала, тржишта некретнина, као и платних услуга, свим учесницима на финансијском тржишту отвара веће могућности избора и снижава трошкове, док је усклађивањем домаћe регулативе с релевантним међународним стандардима у области спречавања прања новца и финансирања тероризма обезбеђено транспарентно и безбедно улагање новца и унапређен положај Републике Србије у међународним оквирима.

У области која се односи на кретање капитала и текућа плаћања знатно су измењени домаћи прописи, чиме смо обезбедили конкретне користи нашим грађанима и привреди. Либерализацијом текућих плаћања и, у оквиру капиталних послова, директних инвестиција, дугорочних портфолио улагања и дугорочних кредита, краткорочних прекограничних кредитних послова које обављају банке, као и краткорочног задуживања по комерцијалним кредитима и по финансијским кредитима који су намењени за финансирање увоза, извођење инвестиционих радова у иностранству и рефинансирање, као и потпуном либерализацијом краткорочних финансијских кредита и краткорочних портфолио инвестиција према земљама Европске уније – осавремењени су прописи, што је додатнo утицало на позитивне економске резултате земље.

У области платног система Република Србија, односно Народна банка Србије, постигла је вероватно и највећи напредак у оквиру овог поглавља, с обзиром на то да се Закон о платним услугама, којим се уређује ова материја, примењује још од 2015. Усвајањем измена и допуна Закона о платним услугама 2018. настављено је даље усаглашавање правног оквира с прописима Европске уније којима се уређују упоредивост накнада за платне услуге у вези с платним рачуном, промена платног рачуна и право на платни рачун са основним услугама. Увођењем бројних новина овај закон представља добар пример за то како усклађивање домаћег законодавства с прописима Европске уније доноси директне користи грађанима и привреди, што је један од приоритета Народне банке Србије. Овим законом наш правни оквир ускладили смо с четири веома значајна прописа Европске уније у области платног система, и то с прописима којима се уређују платне услуге, коначност поравнања у платним системима, електронски новац, право на платни рачун са основним услугама и упоредивост накнада. Повећана је конкуренција у домену пружања платних услуга, такo да данас, поред банака, на нашем тржишту послује 13 платних институција и две институције електронског новца. Платне услуге су сада не само доступније грађанима већ им је и квалитет побољшан увођењем бројних иновативних сервиса ради бољег позиционирања на тржишту у условима велике конкуренције. Битно смо унапредили и степен заштите права и интереса корисника платних услуга у предуговорној фази, као и током трајања уговора и у свакој фази извршења платне трансакције без обзира на врсту инструмента, а унапредили смо и механизам остваривања те заштите. Прелазак корисника из једне банке у другу знатно смо поједноставили – довољно је да се корисник обрати новој банци, која у његово име обавља комплетан поступак преноса рачуна. Први пут се корисницима гарантује и право на платни рачун са основним услугама уз који могу користити и електронско банкарство и платне картице. Стандардизовали смо називе платних услуга увођењем јединствене терминологије, које се банке морају придржавати како би корисници могли лако да упореде различите понуде банака и изаберу најповољнију. Увођење електронског новца, подстицање конкуренције, као и други нови прописи и модерна инфраструктура Народне банке Србије, утицали су на то да банке убрзано своју понуду проширују још иновативнијим сервисима заснованим на биометријским начинима идентификације, вештачкој интелигенцији и другим најсавременијим технологијама. Дајући пример другима, Народна банка Србије је пустила у рад нови платни систем најсавременијег типа – систем за инстант плаћања IPS НБС. Захваљујући овом систему најновије генерације у светским оквирима, чијим радом као оператор управља Народна банка Србије, наши грађани и привреда могу да врше електронска плаћања непрекидно – 24 сата дневно, сваког дана у години, а новац се крајњем кориснику преноси готово тренутно. У првој недељи децембра у просеку дневно је извршено 48.250 инстант плаћања, просечне вредности 522 милиона динара. Поред тога, доношењем Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, који је такође део области платног система, обезбеђено је смањење трошкова картичних трансакција, уз унапређење управљања системским ризиком платног система у земљи у складу са стандардима Европске уније у овој области.

И у области спречавања прања новца и финансирања тероризма, Република Србија је постигла значајан напредак у усклађивању с правним тековинама Европске уније, будући да је донела нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, којим је домаће законодавство усклађено с релевантним препорукама FATF (Financial Action Task Force – међународног тела које усваја глобалне стандарде у овој области) и четвртом Директивом (ЕУ) 2015/849. Народна банка Србије је посебно својом регулаторном и супервизорском активношћу подржала напредак у својој области, доносећи нове смернице за примену закона и унапређујући прописе у области лиценцирања, уз пуну практичну реализацију нових законских решења. Такође, Народна банка Србије активно сарађује с регулаторима и супервизорима страних држава, доприносећи спречавању прања новца и финансирања тероризма у међународним финансијским токовима. Посебно је значајно то што је Република Србија у врло кратком року у потпуности спровела Акциони план FATF из фебруара 2018, а у многим областима отишла и корак даље од онога што је тражено овим акционим планом. Наведено је потврдио и FATF у свом јавном саопштењу објављеном након пленарног заседања у јуну 2019. године, чиме је истакнут значајан напредак који је Република Србија постигла у побољшању система за борбу против прања новца и финансирања тероризма и ширења оружја за масовно уништење, потврђујући на тај начин да су механизми у овом домену знатно ојачани. Оцењено је да је осигурана политичка посвећеност на највишем нивоу, као и да су обезбеђени институционални капацитети за одрживост реформи система за борбу против прања новца и финансирања тероризма.

У досадашњем процесу испуњавања критеријума за чланство и усклађивања с правном тековином Европске уније, Народна банка Србије предузела је важне кораке ка потпуној хармонизацији домаћих прописа с релевантним прописима Европске уније, доприносећи унапређењу привредног амбијента и развоју услуга које ће бити квалитетније, разноврсније и доступније грађанима. У прилог наведеном говори и чињеница да су, поред поглавља 4 – Слободно кретање капитала, које је данас отворено, у протеклом периоду отворена и два поглавља у којима је Народна банка Србије првонадлежна, и то поглавље 17 – Економска и монетарна политика на Међувладиној конференцији у децембру 2018. и поглавље 9 – Финансијске услуге на Међувладиној конференцији у јуну 2019. Поред тога, на Међувладиној конференцији у децембру 2018. отворено је и поглавље 18 – Статистика, у којем Народна банка Србије, као један од одговорних произвођача званичне статистике, има значајну улогу.

Наведеним задацима и принципима остајемо посвећени у даљем току преговора, имајући у виду своје стратешко опредељење да континуирано унапређујемо домаћи правни оквир у складу с међународним стандардима и прописима Европске уније, уз уважавање специфичности домаћег тржишта и увек у корист наших грађана и привреде.

Кабинет гувернера