ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Govor guvernera Dejana Šoškića
održan u Evropskoj centralnoj banci povodom završetka Programa saradnje Evrosistema čiji je cilj jačanje makro i mikro prudencijalnog nadzora u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji

Frankfurt, ponedeljak, 16. januar 2012.

Izazovi za makro i mikro prudencijalnu politiku u Srbiji

Dame i gospodo,

Želeo bih pre svega da u ime Narodne banke Srbije zahvalim Evropskoj centralnoj banci što je organizovala Program saradnje Evrosistema čiji je cilj jačanje makro i mikro prudencijalnog nadzora u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji i pozvala nas da učestvujemo u njemu. Za Narodnu banku Srbije to je bilo jedno veoma dragoceno iskustvo, koje je doprinelo izgradnji njenih kapaciteta.

Odobravanje deviznih kredita1 nezaštićenim zajmoprimcima izdvaja se iz brojnih dobro poznatih faktora sistemskog rizika i ima posebnu ulogu u nekima od malih otvorenih ekonomija Evropske unije i zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. Ta pojava je zabeležena u mnogim zemljama širom sveta. U zemljama u usponu, međutim, odobravanje takvih kredita stvara određene izazove zbog nedostatka instrumenata za zaštitu od deviznog rizika, prilično visokog deficita tekućeg računa i relativno velike zastupljenosti deviznog kreditiranja. Štaviše, neke od tih zemalja su u skorijoj istoriji imale periode nestabilnosti cena i ukupne finansijske nestabilnosti. Srbija je jedna od njih.

U čemu se ogledaju glavni izazovi koje devizno kreditiranje stavlja pred Srbiju?

U pokušaju da odgovorimo na to pitanje treba biti iskren i reći da je u zemljama u kojima tržišni učesnici nemaju poverenja u sistem zbog lošeg iskustva s visokom inflacijom i nesolventnošću banaka, kakvo je zabeleženo u Srbiji početkom prošle decenije, devizno kreditiranje imalo veoma važnu ulogu u kreiranju finansijskih sredstava duže ročnosti koja predstavljaju preduslov za povećanje investicija i privredni rast. S druge strane, relativno visoko učešće deviznih finansijskih instrumenata u finansijskom sistemu (oko 70% ukupne aktive banaka u Srbiji) može imati i neke ozbiljne posledice:

Prvo, visok stepen deviznih finansijskih instrumenata u finansijskom sistemu umanjuje efikasnost monetarne politike i doprinosi oscilacijama referentne kamatne stope, čiji nivo određuje centralna banka. S obzirom na to da referentna kamatna stopa direktno utiče na ročnost kamatnih stopa za domaću valutu, u uslovima u kojima cena većine finansijskih instrumenata nije vezana za domaću referentnu kamatnu stopu (već za kretanje  LIBOR-a, EURIBOR-a i drugih stranih kamatnih stopa), efikasnost referentne kamatne stope kao glavnog instrumenta monetarne politike se smanjuje i ona nužno više oscilira kako bi se postigli isti rezultati kao i u sistemima s nižim stepenom dolarizacije (tj. evroizacije u većini ovih zemalja).

Drugo, ako se sistem suviše oslanja na devizno kreditiranje nezaštićenih zajmoprimaca, dolazi do jačanja međusobne veze između tržišnog (kretanje deviznog kursa) i kreditnog rizika. Kao što znamo, ta komponenta kreditnog rizika nije na najbolji način obuhvaćena tradicionalnim pristupom upravljanju rizicima. Pored toga, za razliku od drugih faktora kreditnog rizika, ona nije vezana za određenu granu privrede, sektor ili struku, već za čitavu zemlju, što znači da jednako utiče na sve nezaštićene zajmoprimce bez obzira na posao koji obavljaju, sektor u kom posluju ili grad ili region u kom žive. Postoji, dakle, visok stepen korelacije kretanja deviznog kursa i kretanja kreditnog rizika (i problematičnih kredita) u sistemu. 

Treće, ako je kapital banaka izražen u domaćoj valuti, a najveći deo njihove aktive je vezan za stranu valutu (kao što je slučaj u Srbiji), kretanje deviznog kursa (čak i bez povećanja rizika po aktivu) utiče na stepen adekvatnosti kapitala. To može da dovode do većih oscilacija u pogledu adekvatnosti kapitala u Srbiji nego u sistemima s nižim učešćem deviznog kreditiranja. Povećanje kreditnog rizika pod uticajem deviznog kursa logično dovodi i do rasta rizične aktive, a to dodatno utiče na oscilacije u pogledu adekvatnosti kapitala. U takvim uslovima, zbog sistemske sklonosti ka većim fluktuacijama adekvatnosti kapitala, postoji i potreba za povećanim izdvajanjem zaštitnih rezervi kapitala. 

I, četvrto, u takvom finansijskom sistemu sasvim izvesno ima manje prostora za korišćenje deviznog kursa kao automatskog stabilizatora u slučaju eksternih poremećaja, što može za posledicu imati veće opterećenje deviznih  rezervi zemlje.

Šta je Srbija do sada uradila?

Narodna banka Srbije (NBS) zvanično je pokrenula takozvanu strategiju dinarizacije početkom  2010. godine kako bi postepeno povećala korišćenje domaće valute – dinara – u svim segmentima finansijskog sistema. Ova strategija podrazumeva učešće svih ključnih aktera – NBS, Vlade, bankarskog sektora, preduzeća i stanovništva. Iako je većina aktivnosti u okviru toga u delokrugu NBS i bankarskog sektora, jačanje svesti javnosti i aktivna podrška Vlade su od ključnog značaja za uspeh ove strategije. 

U septembru 2011. godine Evropski odbor za sistemski rizik (EOSR) objavio je skup preporuka o kreditiranju u stranim valutama, budući da je ovaj vid kreditiranja zajmoprimaca bez odgovarajuće zaštite sve više zastupljen u jednom broju država EU. Sa zadovoljstvom smo zaključili da su naše dosadašnje mere na planu dinarizacije, kao i budući planovi u okviru naše strategije, u potpunosti u skladu s preporukama EOSR-a. Kao što se navodi u dokumentu, visok stepen kreditiranja u stranoj valuti može izazvati ozbiljne sistemske rizike u nekim državama, a negativni efekti se mogu preliti i preko njihovih granica. Novi skup preporuka EOSR-a bavi se pitanjima zaštite potrošača, bonitetom zajmoprimaca, kreditnim rastom podstaknutim kreditiranjem u stranoj valuti, internim upravljanjem rizicima u bankama, dodatnim zahtevima u pogledu kapitala, likvidnošću i finansiranjem, kao i reciprocitetom i saradnjom nadzornih organa.

Strategija dinarizacije u Srbiji počiva na tri međusobno povezana stuba.

Prvi stub podrazumeva održanje niske i stabilne inflacije i jačanje stabilnosti makroekonomskog okruženja u celini. To je možda najopštiji, ali i najvažniji cilj, koji predstavlja reakciju na period makroekonomske nestabilnosti u Srbiji tokom devedesetih godina. Smatra se da je nestabilnost koja je vladala tokom ovog perioda jedan od glavnih razloga visokog stepena evroizacije srpske ekonomije. U okviru ovog stuba, NBS će nastaviti i dodatno ojačati ciljanje inflacije.

Drugi stub obuhvata mere usmerene na promovisanje dinarskih finansijskih instrumenata i tržišta, s posebnim osvrtom na razvoj tržišta dinarskih obveznica. Vlade, preduzeća, banke i međunarodne finansijske institucije (kako izdavaoci, tako i garanti) u tome mogu da odigraju značajnu ulogu. Razvoj dinarske krive prinosa važan je zadatak u okviru ovog stuba.

Treći stub ima za cilj unapređenje zaštite od postojećih deviznih rizika. NBS upravlja aktivnostima u ovoj oblasti, sarađujući s bankarskim sektorom na uvođenju i razvoju osnovnih instrumenata zaštite od deviznog rizika kako na međubankarskom tržištu, tako i u poslovanju s klijentima. NBS je uvela redovne svop aukcije deviza za banke. Pored toga, organizovala je i niz seminara i konferencija širom zemlje o zaštiti od deviznog rizika i pokrenula veb-stranicu na ovu temu.

Tokom 2011. godine, NBS je nastavila da sprovodi mere koje promovišu korišćenje dinara i teže postepenom smanjenju stepena deviznog rizika u finansijskom sistemu Srbije.

1. Na početku 2011, u oblasti korišćenja instrumenata monetarne politike, NBS je usvojila novu Odluku o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije s ciljem jačanja domaće valute i produženja ročnosti obaveza u bilansu stanja banaka. Za izvore finansiranja u domaćoj valuti propisana je obavezna rezerva 0% (za izvore ročnosti preko dve godine) i 5% (za izvore ročnosti do dve godine), dok je stopa obavezne rezerve na devizne izvore 25% (za izvore ročnosti preko dve godine) i 30% (za izvore ročnosti do dve godine). Namera je bila da se banke podstaknu na jačanje finansijske stabilnosti, tačnije da se prenese poruka da finansiranje na duži rok i veća zastupljenost domaće valute znače i niže troškove finansiranja.
Pored toga, NBS može da odobrava bankama kredite za održavanje dnevne likvidnosti i kratkoročne dinarske kredite samo na osnovu zaloge dinarskih hartija od vrednosti koje izdaju Republika Srbija i NBS. U slučaju potrebe, NBS obavlja repo transakcije kupovine i prodaje dinarskih hartija od vrednosti radi obezbeđenja likvidnosti, takođe na osnovu zaloge dinarskih hartija. Da bi podstakla međubankarsku svop kupovinu i prodaju deviza i stimulisala razvoj tržišta instrumenata zaštite od deviznog rizika, NBS je nastavila sa sprovođenjem tromesečnih svop aukcija deviza u 2011. godini.

2. U maju 2011, NBS je donela Odluku o merama za očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema. Ta odluka, koja je stupila na snagu u junu iste godine, uvela je niz mera koje se odnose na kreditiranje građana u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom. Prema Odluci: a) banka može odobriti kredit u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom samo pod uslovom da je obezbedila polaganje učešća ili depozita u iznosu koji nije manji od 30% od iznosa kredita. To pravilo ne važi za stambeni kredit; b) odnos između visine glavnice kredita i vrednosti na koju glasi obezbeđenje (loan-to-value ratio) za hipotekarni kredit u stranoj valuti ili u dinarima s deviznom klauzulom ograničen je na najviše 80%; v) krediti mogu biti indeksirani isključivo evrom, tj. banke više ne mogu odobravati kredite vezane za švajcarski franak i druge valute.

3. Prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je stupio na snagu početkom juna s primenom od decembra 2011, banke su dužne da korisniku ponude kredit prvenstveno u dinarima, a tek na zahtev korisnika i kredit vezan za stranu valutu. U tom slučaju, banka je dužna da korisnika upozori na devizni rizik koji preuzima.

4. Krajem 2011, obavljene su sve pripreme za uvođenje standarda Bazela II u 2012. godini. Domaći bankarski sektor je u velikoj meri dokapitalizovan i banke su usvojile nove mere u pogledu upravljanja rizicima. U junu 2011, Izvršni odbor NBS usvojio je šest odluka kojima se uvode standardi Bazela II. S novom Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, iz decembra 2011, u potpunosti je uspostavljen okvir za primenu Bazela II. Taj poslednji podzakonski akt bio je istovremeno i prvi korak ka dinamičnoj (anticikličnoj) politici rezervisanja, koju želimo da dodatno razvijemo u budućnosti.

Kao što smo videli, u septembru 2011. Evropski odbor za sistemski rizik izdao je preporuku regulatornim organima da razmotre primenu dodatnih zahteva u pogledu kapitala (u okviru stuba 2 Bazela II) u bankama koje nisu dovoljno kapitalizovane da bi unapred otklonile posebne rizike prekomernog kreditiranja u devizama. U skladu s tom preporukom, predvideli smo mogućnost da NBS, kao nadzorno telo, utvrdi pokazatelj adekvatnosti kapitala za određenu banku iznad propisanog minimuma (12% u Srbiji).

U periodu od 2007. do 2011. godine, zabeleženo je postepeno opadanje kvaliteta kreditnog portfolija bankarskog sektora u Srbiji. Ipak, sektor je ostao stabilan, tj. likvidan, solventan i s visokim stepenom rezervisanja za potencijalne gubitke. Štednja građana u bankama dostigla je u 2011. svoj istorijski maksimum, tj. premašila je za više od tri milijarde evra nivo s kraja 2008. Uprkos opštim okolnostima na tržištu i određenim regulatornim troškovima, srpski bankarski sektor je u poređenju sa ostatkom regiona i dalje profitabilan (kako u pogledu prinosa na aktivu, tako i u pogledu prinosa na kapital).

Šta je nužno učiniti u narednom periodu?

U periodu koji je pred nama od najvećeg značaja je da ulažemo napore da u potpunosti shvatimo suštinu tržišta i da pažljivo pratimo tekuća kretanja. Neophodno je puno razumevanje rizika koje preuzimaju banke, druge finansijske institucije, njihovi klijenti i sistem u celini, posebno u kontekstu razvoja novih finansijskih instrumenata koji mogu dovesti do visokog stepena zaduženosti. Važno je biti realan, biti svestan trenutnog stanja sistema, kao i toga gde želimo da taj sistem bude u budućnosti. Komunikacija i saradnja su neophodne, ne samo među supervizorima već i s finansijskom sektorom. Uvek treba da imamo na umu da je očuvanje finansijske stabilnosti u uslovima konkurentnih i relativno slobodnih finansijska tržišta u dugoročnom interesu kako regulatornih organa, tako i celog sistema, te da je od suštinske važnosti i za budući rast i opšti napredak tržišnih privreda širom sveta.

1 Obuhvata dinarsko kreditiranje indeksirano valutnom klauzulom.