ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković na otvaranju konferencije “Finansijski sistem i privreda: odgovori na izazove krize”

Beograd, 2. novembar 2012.

Dame i gospodo,

Aktuelna kriza javnog duga u zoni evra, koja je najviše pogodila region centralne i istočne Evrope, nedvosmisleno je pokazala da zbog veoma jakih ekonomskih i finansijskih veza nijedna zemlja ne može da ostane izdvojeno ostrvo. Negativni efekti krize javnog duga u zemljama zone evra prelili su se na region centralne i istočne Evrope pre svega kroz nižu eksternu tražnju i posledično nižu ekonomsku aktivnost, zatim manji priliv stranih direktnih investicija i manju dostupnost stranih izvora finansiranja, uz  rast premije rizika zemlje i više troškove zaduživanja.

U uslovima smanjenog priliva kapitala iz inostranstva, kao i manjeg priliva deviza po osnovu izvoza, prvi i glavni stub odbrane od krize je održanje i unapređenje konkurentnosti. Pri tome cenovni aspekt konkurentnosti moguće je unaprediti putem kursa ili vođenjem restriktivne politike dohodaka.

Zahvaljujući režimu rukovođeno-fluktuirajućeg kursa, eksterni šok koji je Srbija doživela u poslednjem tromesečju 2008. godine, kada se prvi talas svetske finansijske krize prelio na našu zemlju, bitno je amortizovan. U 2009. godini Srbija je ostvarila jedan od najmanjih padova BDP-a (3,5%) u odnosu na ostale zemlje centralne i istočne Evrope. Istovremeno, zemlje koje su imale režim fiksnog deviznog kursa doživele su veće privredne lomove, poput baltičkih zemalja (Estonije i Litvanije), koje su morale da sprovedu prilagođavanje kroz smanjenje dohodaka i iste godine su zabeležile pad BDP-a od oko 15%.

Što se Srbije tiče režim fleksibilnog kursa pokazao je svoje prednosti i kod izlaska iz krize, sa jedne strane jer prilagođavanje nije moralo da bude sprovedeno kroz naglo i drastično smanjenje dohodaka, a sa druge kroz pozitivan doprinos neto izvoza rastu BDP-a. Na taj način kurs dinara bio je i „motor“ kasnijeg oporavka Srbije, što olakšava da se okrenemo novom održivom modelu privrednog rasta koji je investiciono i izvozno orijentisan. Istine radi, pored brojnih pozitivnih uticaja, deprecijacija može imati negativne posledice po finansijsku stabilnost, naročito u zemljama sa većim učešćem spoljnog duga i domaćeg duga u stranoj valuti ili indeksiranog stranom valutom i u visoko evroizovanim ekonomijama, poput Srbije.

Drugi stub odbrane od krize može biti kontraciklična fiskalna politika, odnosno stimulisanje domaće tražnje u uslovima recesije. Ipak, prostor za vođenje kontraciklične fiskalne politike obično je manji u zemljama u razvoju. Dodatno ga smanjuju visoki fiskalni deficiti kreirani u periodu krize, alarmantno postavljajući u mnogim zemljama pitanje održivosti javnog duga. Zbog toga se u stručnoj javnosti, umesto fiskalne ekspanzije, kao rešenje uglavnom predlaže fiskalna konsolidacija. Ona, istina, u kratkom roku negativno utiče na BDP, ali u srednjem i dugom roku postavlja osnovu za zdrav i održiv ekonomski rast, što doprinosi jačanju poverenja investitora i snižavanju premije rizika zemlje.

U okolnostima smanjenih mogućnosti kontracikličnog delovanja fiskalne politike, proizilazi da bi monetarna politika trebalo da pruži podsticaj ekonomskoj aktivnosti. Međutim, u kojoj meri ona može  da deluje kontraciklično zavisi od prirode i jačine inflatornih pritisaka. Za razliku od šokova na strani tražnje, na šokove na strani ponude, poput aktuelnog šoka u cenama hrane u Srbiji, monetarna politika po pravilu ne reaguje jer je reč o privremenim šokovima čiji se efekti iscrpljuju u relativno kratkom roku. Ali, ukoliko to za posledicu ima i rast inflacionih očekivanja i ostalih cena i ako je cenovna stabilnost ugrožena i pored snažnog dezinflatornog dejstva agregatne tražnje, povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike je neminovno. Drugim rečima, u takvim okolnostima prostor za njeno delovanje u smeru podsticanja privredne aktivnosti značajno je sužen.

U Srbiji efikasnost monetarne politike u najvećoj meri ograničava visok stepen evroizacije domaće ekonomije, što doprinosi  da devizni rizik predstavlja ključni rizik po finansijsku stabilnost. Pri tome banke u Srbiji nisu direktno izložene deviznom riziku, s obzirom na to da je valutna struktura njihove aktive i pasive usaglašena, ali su zato korisnici kredita značajno izloženi deviznom riziku. Stoga izloženost preduzeća, države i stanovništva naglim i znatnim promenama deviznog kursa može imati ozbiljne posledice po finansijsku stabilnost kroz konverziju deviznog rizika u kreditni rizik.

I pored visokog učešća problematičnih kredita, stabilnost finansijskog sistema u Srbiji nije ugrožena, što potvrđuju stres testovi Narodne banke Srbije. Iako sa septembarskim nivoom od 19,9% Srbija ima najveće učešće problematičnih plasmana u regionu, od početka krize ono je najmanje raslo upravo u Srbiji. Da je stabilnost našeg bankarskog sistema na zadovoljavajućem nivou potvrđuje i adekvatnost kapitala koja je na nivou ukupnog bankarskog sektora veća od 16% i potpuna pokrivenost problematičnih kredita rezervisanjima za procenjene gubitke. Takođe, Srbija je jedna od retkih zemalja  u regionu u kojoj je tokom krize zabeleženo samo usporavanje, ali ne i pad kreditne aktivnosti. U kratkom roku svakako ne možemo očekivati značajno ubrzanje kreditne aktivnosti i znatniju redukciju učešća problematičnih plasmana, ali će i to uslediti sa ekonomskim oporavkom koji se očekuje od naredne godine i koji treba da donese kvalitetnije investicije i popravljanje finansijske pozicije privrede.

Aktuelni izazov za kreditnu aktivnost i priliv inostranog kapitala u zemljama regiona, pa i u Srbiji, predstavlja pitanje smanjenja finansijske izloženosti banaka iz EU (engl. deleveraging) i njihovo moguće povlačenje sa tržišta zemalja regiona. Iako je smanjenje izloženosti u suštini zdrav proces i sa stanovišta zemlje domaćina - jer razduživanje banaka i privrede doprinosi smanjenju spoljnog duga, redukciji deficita tekućeg računa platnog bilansa i smanjenju rizika po finansijsku stabilnost - veoma je važno da se ono izvrši postupno, odnosno u skladu sa mogućnostima prilagođavanja domaće ekonomije. U suprotnom, postoji opasnost da finansijska stabilnost zemlje domaćina bude ugrožena. Da se to ne bi dogodilo neophodno je proaktivno uključivanje malih zemalja u donošenje međunarodne regulative i poboljšanje komunikacije i koordinacije na globalnom nivou, kao što je to na primer bio slučaj sa Bečkom inicijativom.

Smanjenje finansijske izloženosti banaka iz Evropske unije, koje je prisutno u gotovo svim zemljama regiona, nije zaobišlo ni Srbiju, što i ne čudi s obzirom da supsidijari banaka iz EU učestvuju u aktivi našeg bankarskog sektora sa oko 74%. Doduše  banke sa većinskim stranim vlasništvom koje posluju na tržištu Srbije posebna su pravna lica, koja za svoje obaveze odgovaraju sopstvenim kapitalom i u tom smislu su nezavisne od matica. Pored toga, struktura izvora sredstava bankarskog sektora je povoljna - dominantan izvor predstavljaju domaći depoziti koji iznose preko 70% svih obaveza banaka. Rast štednje stanovništva od preko 3 mlrd evra od kraja 2008. govori o povećanju poverenja građana u bankarski sistem. Upravo je visoko pokriće ukupnih kredita ukupnim depozitima  omogućilo  da kreditna aktivnost i tokom krize ostvari rast, istina sporiji nego u pretkriznom periodu. Garant sprečavanju prebrzog povlačenja predstavlja i regulativa NBS s obzirom na to da su njene odredbe usmerene na onemogućavanje bilo kakvih naglih kretanja koja bi mogla narušiti likividnost i stabilnost finansijskog sistema.
Primena odredbi Bazela III u EU, koja se planira od sledeće godine, najverovatnije će doneti nove izazove i usloviti dalje smanjenje izloženosti bankarskih grupacija iz EU prema zemljama centralne i istočne Evrope. Ipak,  stimulisanjem banaka da koriste dugoročnije i stabilnije izvore finansiranja i iznalaženjem alternativnih vidova finansiranja, pre svega po osnovu domaće štednje i sredstava međunarodnih finansijskih organizacija, mogu se umanjiti negativne posledice ovih procesa. Kada je Srbija u pitanju treba imati u vidu i to da smanjivanje finansijske izloženosti može pomoći u smanjenju stepena evroizovanosti ekonomije, jer će niži nivo deviznih izvora finansiranja podstaći banke da u većoj meri pribavljaju i plasiraju sredstva u domaćoj valuti.   

U postojećim okolnostima očito je da su postizanje održive spoljne ravnoteže i kredibilnost fiskalne politike od ključne važnosti za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije i obezbeđenje stabilnog priliva stranih direktnih investicija i drugih oblika inostranog kapitala. Kao što sam prethodno istakla, deprecijacija pomaže smanjenju eksterne neravnoteže pre svega na kratak rok, obezbeđujući cenovnu konkurentnost domaćoj privredi. Međutim, ona ne eliminiše glavne uzroke koji su doveli do njenog produbljivanja. Za trajno otklanjanje eksterne neravnoteže i obezbeđivanje održivog privrednog rasta od presudnog značaja su strukturne reforme usmerene na rast produktivnosti i konkurentnosti privrede.

Bolji kreditni rejting omogućiće povoljnije zaduživanje na stranim tržištima i sigurniji priliv stranog kapitala, neophodnog za finansiranje novih investicija i rast zaposlenosti, što u krajnjoj liniji doprinosi stabilnosti deviznog tržišta i olakšava poslovanje privrede. Ukoliko Vlada odlučno krene u sprovođenje ključnih reformi poreskog i penzionog sistema, ali i u proces korporatizacije javnog sektora, smatramo da je veoma verovatna ne samo održivost, već i povećanje kreditnog rejtinga Srbije. S druge strane, dalje povećanje fiskalnog deficita vodilo bi većem javnom dugu i pogoršanju spoljne likvidnosti.

Dakle, u odbrani od aktuelne krize kreatori ekonomske politike suočeni su sa brojnim ograničenjima, ali neka od njih istovremeno predstavljaju i šansu da se ekonomski rast zemlje postavi na dugoročno stabilne osnove, što bi trebalo da bude u centru svake odgovorne ekonomske politike. Sa svoje strane, Narodna banka Srbije nastaviće da deluje u cilju stabilizovanja inflacije na niskom nivou i održavanja zdravog finansijskog sistema, što je najbolji način da se privredi pomogne u postojećim okolnostima i doprinese kreiranju povoljnog ambijenta za poslovanje i investicije. Ali mora se znati sledeće: što fiskalna konsolidacija i strukturne promene budu efikasnije, to će ostvarivanje ciljeva Narodne banke Srbije biti moguće uz veći monetarni stimulans privrednom rastu. I obrnuto, naravno!