ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Govor Veselina Pješčića, viceguvernera Narodne banke Srbije na 11. Međunarodnoj konferenciji Beogradske berze, 21. novembra 2012.  

Poželjne tendencije na tržištu dužničkih hartija od vrednosti

Dame i gospodo,

Uz podsećanje da je na današnji dan, 21. novembra 1894. godine, prvobitno osnovana Beogradska berza, želim da se, pre svega, zahvalim organizatoru ovog skupa, za dugotrajno i uporno zalaganje na razvoju domaćeg tržišta kapitala, koje obuhvata i brojne stručne, edukativne i druge aktivnosti. Iako se, za sve ove godine, ne možemo generalno pohvaliti većim rezultatima, bitno je da postoji rešenost i istrajnost ključnih aktera na našem tržištu da, u vremenu velikih izazova, osmisle i preduzmu sve raspoložive mere za dalje unapređenje finansijskog tržišta. U tom domenu, Narodna banka Srbije, u saradnji s državom, ali i s bankama i drugim finansijskim institucijama, prepoznaje svoju ulogu kao jednog od ključnih aktera.

Kad govorimo o poželjnim tendencijama daljeg razvoja dužničkih instrumenata, korisno je osvrnuti se na dosadašnja dostignuća, koja u uslovima dugogodišnje krize ipak nisu zanemariva. Pre samo nekoliko godina tržište državnih hartija od vrednosti gotovo i nije postojalo, a danas dominira i intenzivno se koristi za finansiranje potreba države, pri čemu je lepeza ročnosti ovih hartija na primarnom tržištu produžena do 5 godina (za dinarske hartije), odnosno do 15 godine (za devizne hartije), uz značajno učešće i domaćih i stranih investitora.  Takođe, pojavile su se i prve municipalne emisije obveznica, kao i prve emisije dinarskih obveznica banaka, pri čemu i pojedine međunarodne institucije pokazuju interesovanje za ovakav način finansiranja. Iako su ovo prvi koraci razvoja ozbiljnijeg tržišta kapitala u odnosu na uporedive zemlje, njihov značaj uvećava činjenica da su upravo oni zamajac daljeg tržišnog razvoja.

Ipak, da bismo imali održiv i stabilan razvoj tržišta duga koji svim učesnicima ali i samom tržištu donosi koristi, neophodno je njegovo pravilno usmeravanje. Tri poželjna pravca razvoja, koja to obezbeđuju jesu: 1) dalji razvoj primarnog i unapređenje sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti, 2) proširenje kruga emitenata i investitorske baze dužničkih hartija od vrednosti,  i 3) snažniji razvoj dinarskih instrumenata duga.

Kada je reč o primarnom tržištu državnih hartija od vrednosti, tek je u poslednje dve godine značajnije produžena njihova ročnost: u martu 2011. godine, po prvi put su emitovane trogodišnje dinarske obveznice, a u januaru ove godine petogodišnje. Ovim je produžena i dinarska kriva prinosa, kreirani su instrumenti za ulaganje finansijskih institucija sa dugoročnim investicionim horizontom, kao što su penzioni fondovi i osiguravajuća društva, i otvoren je prostor za vrednovanje drugih dugoročnih rizičnijih hartija. Investiranje u državne obveznice potpomognuto je i zakonskom regulativom kojom se obezbeđuje povoljniji poreski tretman kod ulaganja u ove hartije. Narodna banka Srbije, sa svoje strane, neposredno doprinosi razvoju tržišta državnih hartija od vrednosti dizajnom osnovnih istrumenata monetarne politike. Tako se na primer, glavne operacije na otvorenom tržištu, ali i sve kreditne operacije, baziraju na dinarskim državnim hartijama od vrednosti, kao kolateralu.

Ovo doprinosi i unapređenju sekundarnog tržišta državnih hartija, s obzirom da banke uz pomoć tih instrumenata mogu aktivnije da upravljaju svojom likvidnošću, što u krajnjoj liniji, čini državne hartije atraktivnijim i na primarnom tržištu.

U cilju unapređenja sekundarnog tržišta, Narodna banka Srbije aktivno učestvuje u brojnim   tržišnim inicijativama i projektima. U toku je izrada standardizovanih međubankarskih repo ugovora, koji će pružiti pravni okvir za obavljanje ovih transakcija saglasno međunarodnoj praksi. Oživljavanje ovog segmenta tržišta u neposrednoj je vezi s pravnom sigurnošću i efikasnošću finansijskog kolaterala i potrebi da se unapredi regulativa koja uređuje zalogu finansijskih instrumenata, uključujući netiranje i veću zaštitu poverioca pre otvaranja stečajnog postupka. Zakonsko uređenje ovih pitanja je od sistemskog značaja, budući da pored podsticaja likvidnosti tržišta, utiče na smanjenje rizika u izvršavanju transakcija i doprinosi finansijskoj stabilnosti. Narodna banka Srbije je učestovala i u realizaciji inicijative uvođenja elektronske platforme za sekundarno trgovanje državnim hartijama, početkom novembra ove godine, za koju se očekuje da će doprineti povećanju likvidnosti i transparentnosti ovog dela tržišta.

Drugi poželjan pravac odnosi se na proširenje kruga emitenata i investitorske baze dužničkih hartija od vrednosti. Činjenica je da osim države nema značajnijeg učešća drugih emitenata, a da je investitorska baza koncentrisana u bankarskom sektoru, a ne razgranata. Kad je reč o dužničkim hartijama korporativnog sektora, one se uglavnom emituju radi obezbeđenja sredstava na kraći rok, od unapred poznatih kupaca.

Međutim, ohrabruje pojava  domaćih banaka – emitenata dužničkih dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti. Tako je u maju ove godine, Societe Generale Banka, Srbija, emitovala trogodišnje dinarske obveznice širem krugu investitora, a Erste banka, Novi Sad je početkom novembra primarno prodala prvu seriju dvogodišnjih dinarskih obveznica na Beogradskoj berzi. Uspešna prodaja ovih hartija pokazala je da na tržištu postoji interes da se, pored ulaganja u državne hartije, dugoročno investira i u dužničke hartije od vrednosti bankarskog sektora.

Očekujemo da će i druge banke slediti ovaj primer i da će u narednom periodu u sve većoj meri koristiti ovaj vid finansiranja. To se odnosi i na druge kategorije emitenata, domaća preduzeća s dobrim bonitetom i programom razvoja, kao i na lokalnu samoupravu koja bi mogla da podstakne investitore preko poreskih i drugih olakšica, uobičajeno korišćenih u međunarodnoj praksi.  

Treći poželjan pravac razvoja jeste snažniji razvoj dinarskih instrumenata duga, kako bi se pozitivno uticalo na veću upotrebu dinara i stabilnost domaćeg finansijskog sistema. Veće učešće dinarskih izvora finansiranja kod banaka znači i veći potencijal za dinarsko kreditiranje, a kod drugih institucija, uključujući i državu, može da podrazumeva i manju izloženost deviznim rizicima. Za Narodnu banku Srbije ekspanzija ovog načina finaniranja znači manje deviznih rizika, odnosno veću finansijsku stabilnost. Veći udeo  dinarskih izvora, doprineo bi i delotvornijem dejstvu referentne kamatne stope i drugih instrumenata monetarne politike, odnosno efikasnijoj monetarnoj politici. Stoga su i monetarni instrumenti Narodne banke Srbije dizajnirani na način da stimulišu dinarsko zaduživanje, što se čini preko obavezne rezerve, odnosno da stimulišu dinarske državne hartija od vrednosti, što se čini preko repo operacija i kreditnih olakšica. 

Narodna banka Srbije podržava i najavljene emisije dinarskih dužničkih hartija od strane međunarodnih finansijskih institucija. Naime, već izvesno vreme pojedine međunarodne finansijske organizacije, u saradnji s Narodnom bankom Srbije, razmatraju mogućnost emitovanja dugoročnih hartija od vrednosti u lokalnoj valuti. Pored toga što bi se izdavanjem ovih hartija obezbedili dugoročniji izvori za dinarsko kreditiranje od strane tih organizacija, njihov doprinos razvoju tržišta kapitala bio bi višestruk, od privlačenja novih investitora zbog prvoklasnog rejtinga hartija, do povećanja transparentnosti i kredibiliteta lokalnih indeksa na tržištu novca.

Najzad, činjenica je da perspektive razvoja tržišta dužničkih instrumenata zavise od međunarodnih i domaćih kretanja, pri čemu na ova druga moramo da utičemo u pravcu kreiranja povoljnog ambijenta za investiranje, unapređenja tržišne infrastrukture i obezbeđenja stabilnih i održivih makroekonomskih uslova. Realizacija poželjnih pravaca razvoja dužničkih instrumenta zavisiće i od inicijativa i koordinisanih aktivnosti svih aktera na tržištu u kojima će Narodna banka Srbije, kao i do sada, aktivno učestvovati ali i preuzimati lidersku ulogu.

Zahvaljujem se na vašoj pažnji i želim uspešan rad Konferencije.