ћирилица | english info servis | rečnik | sadržaj | kontakti | pomoć 

Tabaković i Džang: Srbija napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije

21. 11. 2019. Guverner Jorgovanka Tabaković sastala se u Beogradu sa zamenikom izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Tao Džangom. Ona je obavestila gospodina Džanga da je Narodna banka Srbije povećala projekciju rasta Srbije za ovu godinu sa 3,5% na najmanje 3,6%, ali da postoje realne mogućnosti da rast bude i veći, na šta posebno ukazuju kretanja u građevinarstvu. Ponovila je da je podjednako važno i to što je model rasta Srbije promenjen – rast koji je nekada bio baziran na neodrživoj potrošnji danas vode investicije, izvoz i održivi rast potrošnje. Očekuje se da će učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu ove godine preći 23%, a u srednjem roku i 25%.

Džang i Tabaković složili su se da je Srbija tokom sedam godina, što nije dug period, napravila potpuni zaokret u vođenju ekonomije. „Svedoci smo uspeha koji postižete. Centralna banka uživa poverenje i ima veliki uticaj na ekonomiju Srbije”, rekao je Džang.

U razgovoru s visokim predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, gđa Tabaković ukazala je na to da je, rukovodeći se osnovnim ciljem – niskom i stabilnom inflacijom, Narodna banka Srbije u uslovima niskih inflatornih pritisaka nastavila da vodi adekvatnu monetarnu politiku, spustivši referentnu kamatnu stopu u novembru na 2,25%. S tim smanjenjem, referentna kamatna stopa korigovana je naniže tri puta u toku ove godine, za ukupno 75 baznih poena. Time je nastavljena podrška dinamičnom rastu kreditne aktivnosti, koji se posebno ubrzava u sektoru privrede, dajući time podsticaj za rast privatnih investicija, koje su važan faktor rasta u Srbiji poslednjih godina. Visoki zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda ocenili su da je očuvanje inflacije na niskom nivou, u proseku 1,9% u dosadašnjem delu godine, ključno za usidrenost inflacionih očekivanja i poverenje u monetarnu politiku, o kome govori i to što je dinarska štednja danas četiri i po puta veća nego pre sedam godina.

„Niska inflacija i stabilan finansijski sektor značajno podržavaju zdrave javne finansije”, naglasio je Džang.

Guverner Tabaković je ukazala i na to da su devizne rezerve Srbije dodatno povećane i sada su na novom rekordu. Njima je obezbeđena pokrivenost šest meseci uvoza robe i usluga i preko 250% kratkoročnog duga, što znači da smo odgovornom politikom obezbedili dobru odbranu za eksternu likvidnost zemlje, ako bi situacija to zahtevala. Gđa Tabaković je obavestila gospodina Džanga da je Narodna banka Srbije u oktobru prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, čime je učešće zlata u deviznim rezervama povećano s 7% na oko 10%. U plasiranju deviznih rezervi Narodna banka Srbije drži se principa rasprostranjenosti kao najbolje odbrane od rizika iz međunarodnog okruženja.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno – na 4,66% na kraju septembra, što je za 80% manje nego u periodu kada je započeta implementacija Strategije za njihovo rešavanje. Džang je konstatovao da su i na tom planu postignuti impresivni rezultati, imajući u vidu obim i korene ovog problema.

Premija rizika Srbije 20. novembra snižena je na novi minimum od 14 baznih poena, što je odraz ukupne stabilnosti – monetarne, fiskalne i političke, bez kojih danas ne bismo mogli da razgovaramo o stopama rasta Srbije od najmanje 4%. Visoki zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda konstatovali su da se može oceniti da Srbija već danas ima ugled zemlje investicionog rejtinga, o čemu svedoči i novembarska emisija nove desetogodišnje obveznice na međunarodnom tržištu po stopi od 1,25%, uz tražnju koja je bila tri i po puta veća. Naročito pozitivno je ocenjena činjenica da su sredstva iskorišćena za isplatu ranije uzetog skupog duga u dolarima, što znači da se po ovom osnovu ne povećava javni dug, a smanjuju se troškovi kamata.

Takođe, uprkos kvotama Evropske unije na izvoz čelika, taksama Kosova i globalnim trendovima u automobilskoj industriji, kao i generalno slabijoj eksternoj tražnji, srpski izvoz beleži veliku otpornost, uz ubrzanje rasta tokom devet meseci, što je rezultat rasprostranjenosti izvoza, na kojoj se u Srbiji insistira. Srbija je tokom 2018. godine privukla više od 50% ukupnih stranih direktnih investicija na Zapadnom Balkanu, a za devet meseci ove godine skoro 60%. Priliv ukupnih stranih direktnih investicija od 2,9 milijardi evra za devet meseci ove godine viši je za oko 33% nego prošle, rekordne godine. One su i dalje najviše usmerene u prerađivačku industriju, jačajući izvoznu bazu i našu eksternu poziciju. Kada uzmemo u obzir trend povećanja participacije na tržištu rada, rast formalne zaposlenosti, dobru poljoprivrednu sezonu i visok rast građevinarstva, procenjujemo da je u trećem tromesečju stopa nezaposlenosti bila na jednocifrenom nivou.

Džang je istakao da su strane direktne investicije usmerene u prerađivačku industriju posebno važne za održivost rasta koji je Srbija obezbedila.

Na osnovu svega rečenog, gđa Tabaković je visokim zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda iznela očekivanje da će u decembru Odbor direktora Međunarodnog monetarnog fonda doneti odluku o uspešnom završetku trećeg razmatranja našeg ekonomskog programa u okviru Instrumenta za koordinaciju politike, jer je Srbija to svojim rezultatima zaslužila.